Latinski naziv za ovu biljku jeste Cynara scolymus L., dok ona definitivno vodi poreklo od engleske reči Artichoke. Radi se o višegodišnjoj biljci, ali je poznato da se ona može uzgajati i kao jednogodišnja.
Cvetni pupoljci artičoke sačinjeni su od malih mesnatih listova zelene boje koji na sebi imaju dlačice i bodlje, dok je cvet koji se sastoji iz više cvasti – svetlo ljubičaste boje.
Artičoka, kako se smatra, vodi poreklo još iz Egipta. Istoričari tvrde da su ovu biljku na svojim gozbama koristili Grci i to u velikim količinama, a da su na njenom značaju u ishrani i nutricionizmu, kao i značaju za zdravlje ljudi značajno doprineli i Rimljani.
Uzgoj artičoke
Da bismo imali uspeh u uzgoju artičoke, najpre moramo obezbediti adekvatnu podlogu tj zemljište, tlo. Tlo kakvo artičoka zahteva za dobar prinos mora biti dobro drenirano, duboko, srednje teško, neutralne PH vrednosti. Pre sadnje svakako je potrebno obraditi zemljište na kvalitetan način, pravljenjem brazdi dubine oko 40 cm, uz naravno obogaćivanje organskim, stajskim đubrivom.
Optimalne temperature za njeno klijanje, vegetaciju i sve druge stadijume dozrevanja kroz koje prolazi, iznose između 15 i 25 ˚С, dok joj nikako ne prijaju temperature preko 30 ˚С, a isto tako i temperature ispod 0 ˚С, kada ona svakako neće isklijati i dati bilo kakav rod.
Artičoka voli vodu i potrebno joj je obezbediti sistem za adekvatno navodnjavanje.
Kada je u pitanju sadnja, obično se po hektaru zemljišta sadi 7000-8000 biljaka na razmacima od po 1×1 metar ili malo više.
Hranljivi sastojci i značaj artičoke za zdravlje
Kada su u pitanju hranljivi sastojci kojima artičoka obiluje, pre svega pomenućemo ugljene hidrate koji se nalaze u iznosu od 9,3%. Zatim, tu je i oko 1.5% celuloze kao i manje količine masti i belančevina.
Kada je u pitanju energetska vrednost artičoke, slobodno možemo reći da ona nije velika i iznosi oko 50kcal.
Kao i svako drugo voće i povrće koje je od velikog značaja za naše zdravlje i naš imuni sistem, tako i artičoka obiluje vitaminima i mineralima.
Kada su u pitanju minerali, najznačajniji je pre svega mangan, dok pored njega ovo povrće sadrži i druge važne nutritijente poput kalijuma, fosfora, kalcijuma, natrijuma, sumpora i magnezijuma.
Vitamini kojima ovo povrće obiluje jesu pre svega prekursori vitamina A, a pored provitamina A artičoka sadrži i vitamine grupe B (B1 i B2) kao i neizostavni vitamin C.
Jedan od glavnih sastojaka ove biljke jeste i taninska kiselina koja je zaslužna za gorak i pomalo opor ukus artičoke. Zbog toga se ona obično pre upotrebe zakiseli i kuva u slanoj vodi.
U ishrani ljudi, kao povrće, koriste se mladi pupoljci artičoke, koji se još uvek nisu u potpunosti otvorili. Takodje se i cvetovi artičoke beru dok su još mladi i zatvoreni.
List ove biljke poseduje supstancu koja se naziva cinarin i koja stimuliše probavni sistem, stimuliše lučenje žuči, ali i supstancu koja nosi naziv silimarin i veoma je važna kao antioksidant, i kao takva ima izuzetno povoljno dejstvo u prevenciji raka dojke, prostate i raka grlića materice.
Celokupna biljka, počev od korena, preko stabljike i listova pa sve do cvetova ima veoma značajna lekovita svojstva po ljudski organizam. Na prvom mestu ona snižava nivo holesterola u krvi, naročito takozvanog lošeg (LDL) holesterola, može da ublaži mučninu ali i reumatske tegobe.
Ova biljka podstiče rad bubrega, sprečava nastanak opstrukcija na nivou urinarnog trakta, stimuliše funkciju probavnog sistema, ali i suzbija nastanak crevnih infekcija.
Artičoka je odlična namirnica za dijabetičare jer ne poseduje velike količine šećera.
Takođe, ima veliki pozitivan uticaj na funkciju jetre, pre svega jer joj pruža neophodnu pomoć u detoksikaciji i prečišćavanju organizma od brojnih otrova i toksina koji se mogu naći kako u hrani, tako i dospeti u organizam upotrebom lekova i alkohola.
Ipak, artičoka ima i jednu manu. Ona nepovoljno utiče na produkciju mleka kod porodilja, pa se tako dojiljama ne preporučuje za upotrebu.
Recepti sa artičokom
Recept 1 – predjelo – Artičoke sa maslinama
Za ovo zdravo predjelo potrebno nam je:
– 6 artičoka
– 100 grama maslina
– 3 zrna korijandera
– 3 kašike maslinovog ulja
– 1-2 čena belog luka
– 2 limuna
– začini: so, biber, i drugi po ukusu (cimet)
Za pripremu ovog ukusnog predjela najpre je potrebno oprati artičoke, a zatim ih očistiti i ostaviti samo srce. Kako ne bi promenile boju, tj pocrnele, poprskaćemo ih sokom od limuna. Zatim na zagrejanom ulju zajedno propržimo artičoke, masline, beli luk, korijander i cimet. Po ukusu posolimo, pobiberimo i nalijemo na sve to jednu čašu vode. Poklopimo i ostavimo da se kuva na tihoj vatri oko 10 minuta. Pre nego što predjelo poslužimo, ono neko vreme mora provesti u frižideru kako bi se ohladilo.
Recept 2 – čorba od artičoke i pasulja
Za ovu ukusnu i veoma zdravu čorbu potrebno nam je sledeće:
- 4 artičoke
- 400 grama pasulja
- 200 grama crnog luka
- 1 koren celera
- 1 limun
- 100 ml maslinovog ulja
- So
Čorba se priprema tako što se pasulj najpre opere i ostavi u hladnoj vodi da odstoji neko vreme, može i da prenoći.
Očistimo potom artičoke i isečemo ih na režnjeve. Zatim ih operemo u slanoj vodi i limunovom soku, kako bi one izgubile svoj opor i gorak ukus i kako ne bi potamnele tj promenile boju (kao što je na početku i pomenuto). Sada artičoke, pasulj i crni luk koji smo iseckali na sitne komade samešamo sa isečenim celerom, posolimo, nalijemo maslinovim uljem i prelijemo sa 1,5 l vode i sve to kuvamo na tihoj vatri dok pasulj ne omekša.
