Aškalije su do pre nekoliko godina smatrane albanizovanim potomcima kosovskih Roma, međutim oni kažu da je njihovo poreklo arapsko. Aškalije kažu da njihov narod nosi ime grada Askelona, odakle su, kažu došli u 7. veku.
Narod arapskog porekla, Aškali, danas živi, gotovo kao manjina među manjinama. Zbog sličnosti jezika i religije mnogi ih vezuju za Rome i Albance, o njihovom arapskom poreklu malo se zna.
Izjave Abedina Dina Toplice i imama Hadži Fadi efendije Muratija
Došli su u 7. veku i to iz nekadašnjeg Persijskog carstva, iz grada Askelona, po kome su kako kažu i dobili ime.
Prema podacima Matice Aškalija, samo u Vojvodini živi više od 20.000 pripadnika tog naroda. Govore jezikom sličnim onom kojim govori albansko pleme Gege, muslimanske su veroispovesti i osim u vreme islamskih praznika, okupljaju se najmanje dva puta godišnje, za dan zastave Aškalija i na dan Ašure. Kažu da bez obzira na siromaštvo i nerazumevanje okoline uspevaju da prenesu svojoj deci deo svoje tradicije.
Na primer u aškalijskog porodici Kanberi decu vaspitavaju u skladu s običajim predaka. Tako je vrlo važno naučiti ih da poštuju roditelje i starije, kaže Mirjeta Kamberi.
„Decu učimo da poštuju starije i da ne budu bezobrazna, to jer sve zavisi od roditelja, kako od malena navikneš dete tako ti bude i u starosti. Deca me ispituju, kako šta, i objašnjava im se samo ne može sve. Dok moja ćerka ima pet godina, više će razumeti sa sedam, osam, devet. Ona vidi kako mi to slavimo, kako održavamo to, razumete, uči povremeno, a dok napuni 10 ili 11 godina ona već sve zna“, kaže Mirjeta Kanberi.
često ih mešaju s drugim narodima
Najviše ih je bilo na teritoriji Kosovu i Metohiji, međutim od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, veliki broj ih je odatle izbegao. često ih mešaju i sa romskim muslimanima. Aškalije smatraju da upravo zato nisu ostvarili sva prava koja imaju druge nacionalne manjine.
„Aškalije danas nemaju svoje medije, nemaju redovne informativne izvore, nemaju obrazovanje na svom maternjem jeziku, ne mogu da afirmišu svoje nacionalne kulturne vrednosti, tu kulturnu baštinu Aškalija. Ne mogu iz tog razloga što dobijaju jako mala sredstva. S druge strane to obilato koriste svi i nas tretira i sama država kao da smo Romi“, smatra predsednik Matice Aškalija, Abedin Dino Toplica.
Aškalije uglavnom žive u naseljima u kojima žive i Romi međutim razlike između ta dva naroda su lako uočljive. U govoru, Aškalija, kažu, čuje se jedan arapski prizvuk dok Romi imaju prizvuk romskog, odnosno indijskog jezika ili lokalnih dijalekata.
Velika je razlika i u izgledu kuća koje kod tog arapskog narodan na primer nemaju dimnjak i sastoje se iz jedne velike i jedne male prostorije, dok romske kuće imaju jednu veliku ili više malih prostorija. Razlikuju se i običaji, folklor ali i muzika.
„Romi muslimani i Aškalije otprilike koriste istu vrstu odeće ali je ogromna razlika u korišćenju boja, u korišćenju materijala, odnosno u kroju i dužini te nošnje. Recimo dimije Aškalijki i dimije Romkinja imaju ogromnih razlika bez obzira što su i jedne druge dimije.
„Aškalije koriste isključivo ružičastu i belu boju dok je kod Roma primetno šarenilo a i kad je jednobojno to su crvena ili zelena boja, naravno kod Roma muslimana“, objašnjava Farkaš ištvan sekretar Romske asocijacije za nepristrasno informisanje.
Aškalijski radio
Iako nemaju radio frekvenciju našli su prelazno rešenje. U Novom Sadu gde živi veliki broj Aškalija, svoj program putem interneta emituje aškalski radio Horizont. Dvadesetčetvoročasovni program je uglavnom zabavne sadržine.
„Imamo jako puno slušalaca, među njima imamo takvih porodica koje se nalaze ovde u Srbiji, odnosno u Vojvodini i onih koji imaju rodbinu u inostranstvu. Oni preko interneta, naručuju pesmu za njih tamo, tako da im to čini jedno veliko zadovoljstvo, posebno kada neko nešto slavni, na primer rođendan“, kaže voditelj aškalijskog radija Besnik Plavći.
„Ima dosta Aškalija koji nemaju papire u inostranstvu tako da ne mogu da dođu ovde i na primer da stignu na neku svadbu, a mi odavde za njih puštamo muziku koju oni nekom namene. Tako da mislim, da od kada radio postoji, naš narod je zadovoljniji“, objašnjava Plavći.
Poseban jezik, kultura, etnička pripadnost
Međutim ono što Aškalije odvaja od nekih drugih naroda, kao što je na primer religija, u verskim objektima ih upravo izjednačava sa svim ostalim vernicima. Muslimanski vernici su jednaki, mole se na istom jeziku a jedina razlika je u izgledu onih koji ulaze u džamiju.
„Molitva je isključivo na arapskom jeziku sem kada imamo predavanje, na jeziku države u kojoj se ta služba vrši“, kaže imam Hadži Fadi efendija Murati.
„Naime ja ovde govorim bošnjački odnosno srpski jezik, tako da sve Aškalije koje dolaze na molitvu u džamiiju kao i ostali pripadnici, jer ovde imamo i Arape, Bošnjake, Albance, Turke, Gorance i Rome, svi oni slušaju na jeziku koji ja pričam, dakle na srpskom jeziku, pa nema nikakve potrebe da bude bilo kakve razlike“, smatra imam iz Islamske zajednice Vojvodine.
Aškalije su ranije smatrani potomcima albanizovanih kosovskih Roma. Prema podacima udruženja Aškalija u Srbiji ih je oko 50.000, međutim prema poslednjem popisu stanovništva, registrovano je samo oko 600 pripadnika tog naroda.
S obzirom na to da su narod s posebnim jezikom, kulturom i etničkom pripadnošću, a koji odlikuje briga za očuvanje zajedničkog identitet, u Srbiji su 2002. godine prepoznati kao posebna nacionalna manjina.
