To što je na aerodromu Rokford u čikagu 17. juna 221 putnik ostao na zemlji, jer je let na koji je trebalo da se ukrcaju tog dana naprasno otkazan, bio je najbolji pokušaj uspostavljanja direktne avio-linije na relaciji Srbija-SAD.
Avioni sa beogradskog aerodroma nisu na ovoj relaciji saobraćali 19 godina, od uvođenja sankcija 1992, a let Sfivt era tog dana trebalo je da prekine sušni period. I taj, kao i svi prethodni pokušaji, izjalovio je. A nije da ih nije bilo. Najpre je još u januaru pompezno u medijima najavljena obnova direktnih linija za SAD, jer se izvesni američki Rajan internešenel prijavio kod naših vazduhoplovnih vlasti za dozvolu. Dva meseca kasnije ispostavilo se da cela priča propada jer se iz Rajana, otkad je zahtev prosleđen Direktoratu za civilno vazduhoplovtsvo, nije javio niko. Sfivt er je dobio dozvolu, spremio avione i prodao karte iz čikaga do Beograda i Zagreba, ali su, kako su objasnili u ovoj kompaniji, letovi do daljeg obustavljeni jer su američke vazduhoplovne vlasti rekle da piloti u ovakvim čarter kompanijama moraju da prođu specijalne obuke.
Zar je Beograd postao toliko nezanimljiva destinacija za avio-kompanije ili samo nema dovoljno interesa? Prema nekim procenama, na direktnim linijama sa gradovima kao što su Toronto ili čikago, u kojima je srpska dijaspora prilično jaka bilo bi i do 100.000 ljudi. Cena povratne karte je oko 800 evra. Interesa bi znači trebalo da ima. I to nije sporno. Sporne su mogućnosti. Toga fali. Ako bi iko trebalo da se interesuje za uspostavljanje ovakvih letova, onda je to valjda Jat. Domaći prevoznik je u dva navrata, 2004. i 2006, doduše pokušao da nešto napravi, ali bez uspeha. Pre pet godina za te potrebe školovana je i posada, razmišljalo se o iznajmljivanju boinga 767, ali nije bilo dozvole. Jednostavno Jat je davno izgubio kategoriju 1 za prekookenaske letove i sada je treba dobiti nazad. Pričalo se da će se i to desiti ove godine. Jedan od uslova je ispunjen – usvojen je Zakon o vazdušnom saobraćaju. Svi ostali nisu. Jat u svojoj kolekciji aviona, osim četiri ATR-a, ima samo još deset boinga 737. A osim toga trenutno je u fazi rekonstrukcije i čeka da mu država pronađe kvalitetnog partnera kako bi uopšte mogao da bude ravnopravan učesnik na tržištu. Dok se to ne desi, ili neka druga mala kompanija ne obuči svoje pilote dovoljno dobro za ekstremne letove do Srbije i Hrvatske, putnici mogu da lete Lufthanzom ili Er Fransom, preko Amsterdama i Frankfurta.
