U vreme kada se približava deset godina od agresije NATO-a na Jugoslaviju, Centar za evroatlantske studije i Organizacija Roditelji u crnom iz Beograda oglasili su se saopštenjem u kojem se osporava imenovanje generala Mladena ćirkovića za zamenika načelnika Generalštaba vojske Srbije. U saopštenju se kaže da je general ćirković bio na takozvanoj crnoj listi EU za ulazak u zemlje EU, a takođe se spominju dva slučaja samoubistva i jedan slučaj pogibije vojnika u jedinicama za koje je general ćirković bio nadležan. Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac tim povodom je rekao da su te izjave neutemeljene i da niko nema pravo da sam presuđuje.
Zabrinuo sam se za generala ćirkovića kada sam video da je protiv njega ustao Centar za evroatlantske studije. Firma sa takvim imenom nije za šalu, pa sam odmah okrenuo neke brojeve u Monsu, Briselu i Pentagonu da vidim o čemu se radi. Tamo o svemu tome nemaju pojma. Onda sam pomislio da mora da iza tog našeg Centra za evroatlantske studije u Beogradu stoji američka Atlantska flota. Okrenem mog starog poznanika admirala Harolda Gehmana, vrhovnog komandanta Atlantika u vreme bombardovanja Jugoslavije 1999. godine i pitam ga za Centar. On mi je prvo ljubazno zahvalio za poziv, pa se onda prisetismo Dubrovnika 1989. godine kada je on bio komandant komandnog broda Šeste flote, krstarice CG-26 Belknap, a ja bio njegov gost na brodu u luci Gruž i napravio intervju sa njim u kojem sam ustanovio da na brodu uvek ima projektila sa nuklearnim bojevim glavama. Posle toga su mi iz američke ambasade u Beogradu skoro krv popili što sam to napisao, jer sam time ugrozio politiku uplovljavanja američkih ratnih brodova u luke Sredozemlja. Uzalud sam im objašnjavao da je bilo leto, novine prazne, o nečemu se mora pisati i da sve to ne moraju da shvate baš tako ozbiljno. Nije vredelo, oni sve shvataju baš ozbiljno.
Elem, pitam admirala Gehmana stoji li Atlantska flota iza Centra za evroatlantske studije u Beogradu i je li Vrhovna komanda Atlantika protiv imenovanja generala Mladena ćirkovića za zamenika načelnika Generalštaba Vojske Srbije? Zaćuta malo admiral Gehman, ozbiljno je shvatio moje pitanje, naime oni sve shvataju ozbiljno, posebno kada su u pitanju vrlo stare reči kakva je Atlantik, pa me onda zapita da li se taj Centar za evroatlantske studije bavi evroatlantskim, ili samo srpskim generalima? Nisam znao šta da mu kažem, nešto sam mu promrmljao da se kod nas u Srbiji svi bave svima i da je to normalno. Onda me je Gehman upitao da li smo im oprostili što su nas bombardovali, jer, kaže on, to nije bilo ništa lično. Odgovorio sam mu da naša domaća evroatlantska klasa to i nije doživela kao nešto lično i da u tom smislu nema frke.
Zatim sam se bacio na Internet da vidim da li su se što se tiče najnovijih kadrovskih rešenja u Vojsci Srbije oglasili Grin pis, Prijatelji zemlje, Vorld Vajd fand for nejčer, Promotor Tobinove takse, Lekari bez granica, Lekari sveta, Akcija protiv gladi… Niko ništa, jedni brinu za panda medvede, drugi otvaraju narodne kuhinje, treći dele lekove, samo je ovaj naš Centar u Beogradu ustao protiv generala ćire.
Da ne bi bilo zabune, nevladine organizacije legitimne su samo u odnosu na svoje članove. Dobro je da one podstiču određene debate u društvu, ali svako civilizovano društvo jeste društvo u kojem samo država ima monopol na vlast, pa i na kadrovsku politiku u oružanim snagama. Davanje ma kakvim privatnim organizacijama i interesima direktno pravo glasa u vezi s tim kakva će biti kadrovska politika u armiji jeste fundamentalno podrivanje ustavne demokratije. Što se tiče civilnog društva, to je naprosto oznaka za sve one aktivnosti, odnose i organizacije koje se ne uklapaju u okvir države. Ovu amorfnu masu niko ne može zastupati. Oni koji tvrde da to čine jesu uzurpatori, jer u suprotnom bili bi članovi aktuelne vlade.
Zašto se onda Centar za evroatlantske studije iz Beograda pobunio protiv generala Mladena ćirkovića? Ništa novo, ovo je samo posledica nekih ne tako davnih vremena. Ranije smo imali i neke oficire vojske, dakle službenike vlade Srbije kao članove Atlantskog kluba u Beogradu. Može li vladin službenik biti istovremeno i član nevladine organizacije? U Srbiji je to očito moglo. U svetu se to zove sukob interesa. U Srbiji su atlantisti rukovodili i Fondom za rasprodaju vojne imovine, kao da su im to tate i dedovi ostavili u nasleđe. I niko se nije našao da javno priupita kako je to moguće, na osnovu čega im pripada to pravo?
Godišnjica bombardovanja i agresije na Jugoslaviju se približava. Meta agresije 1999. bila je država Srbija, vojnici koji su bili na Kosovu 1999. bili su u ratu koji je državi Srbiji nametnut. Da li je sve tamo bilo ispravno, stvar je pravosuđa. Mrtvi su sahranjeni, a ako želimo da ljudima opet vratimo pravo da se ponose svojom zemljom, žive ne bi smeli da sahranjujemo tek tako. Vreme je da napokon izvršimo identifikaciju sopstvene savesti.
