U jednoj velikoj fabrici pokvarila se skupa mašina i niko nije znao da je popravi. Zvali su menadžeri stručnjake iz te oblasti, ali uzalud. Mašina nikako da se pokrene. Tako danima, a proizvodnja stoji.
Kad, konačno čuju oni da ima jedan čovek, neki stari inženjer u penziji koji živi povučeno u jednoj planini pored reke. Odu do njega i objasne o čemu se radi. Sedi starac pokupi nešto alata iz neke šupe u svoju torbu i krene s njima.
Uđe u fabriku, odvrne par šrafova, zameni neki mali deo koji je poneo sa sobom i upali mašinu. Svi se oduševe, nastane aplauz. Pitaju ga koliko to košta i on im reče 10.050 dolara. “Pa dobro“, odgovori glavni menadžer.
“Evo ti ček na traženi iznos, ali zašto baš toliko?“, upitao starca.
“Deo koji sam zamenio košta 50 dolara“, odgovori on.
“Dobro, a šta je onda ovih 10 000 dolara?“, priupita nestrpljivo menadžer.
“Pa to vam je što sam znao koji deo treba da se menja“, reče starac gladeći se po bradi.
Da li znate da prodate?
U ukupnom procesu reprodukcije, prodaja je najteži deo, takozvani “salto mortale“ ili smrtni skok. Kada su prodaje nekretnina u pitanju, tu smo posebno osetljivi jer se radi o velikoj vrednosti, ali takođe moramo računati i na emocionalnu komponentu, posebno ako smo u kući živeli ili istu pravili.
Kažu da neko ko nije sadio orah ne zna da ceni hladovinu. U takvoj atmosferi prodaja nekretnine je osetljiv, kompleksan i nadasve odgovoran posao. Često poželimo da sami prodajemo jer, što bi nekome plaćali veliku proviziju ako možemo i znamo sami.
To jeste tačno, ali samo pod uslovom da zaista možemo i znamo sami da prodamo. Bojim se da ne znamo iako može da nam se čini da znamo. Postoji način da se ponudi nekretnina na tržištu i da sami prodamo, postoje sajtovi, postavi se tabla, daju se oglasi…
Ipak, to nije baš ekonomski najbolje jer, trošak provizije agentu je investicija, a ne stvarni trošak jer će agent postići daleko bolju cenu koja će gotovo sigurno biti veća od bilo kakve provizije.
Pored toga, agent će vas poštedeti stresa i odraditi dobar deo poslova koje bi ste morali uraditi sami, pod uslovom da znate da to uradite.
Klasičan način
Nezavisno da li prodajete sami ili angažujete registrovanog agenta, opšte je poznato da postoje dva načina prodaje u Australiji. Klasičan način prodaje nekretnine je taj da odredimo cenu s kojom startujemo, tj. početnu cenu. Ukoliko se potencijalnom kupcu nekretnina dopada, isti se izjašnjavaju tako da nude nešto nižu cenu tj. prave ponudu i onda se dogovaramo oko vrednosti, koja je prihvatljiva za obe strane.
Nedostatak takvog načina prodaje leži u činjenici da moramo početi s višom cenom od one koju realno očekujemo, a to definitivno odbija dobar deo kupaca koji ne mogu ili ne žele da plate koliko tražimo.
U takvoj situaciji kupaca nema pa im se naša nekretnina ni ne može dopasti, a i ovi koji dođu imaju osećaj da su zalutali i da je cena prevelika jer, nema drugih zainteresovanih.
U situaciji koju smo imali u poslednjih nekoliko godina to nije bilo tako, ali to tržište nije baš bilo “normalno“ jer su cene stalno rasle. Sada nemamo takvu situaciju i nije logično da ćemo je imati u narednih nekoliko godina, dakle realno je za pretpostaviti da je to vreme iza nas.
Dakle, ovaj način prodaje ima značajnih nedostataka jer visokom cenom kojom počinjemo prodaju mi odbijamo potencijalne kupce.
Narednu subotu pišemo o aukciji i još jednom, novom načinu prodaje koji bi mogao biti revolucionaran kada je u pitanju prodaja nekretnina na Petom kontinentu.
Чланак Aukcija ili privatna prodaja? се појављује прво на Vesti online.
