Počasnim marševima veterana i komemoracijama, širom Australije obeležen je Dan Anzaka, sećanje na službu i žrtve Australijanaca, Novozelanđana i njihovih saveznika u ratnim sukobima od Prvog svetskog rata do danas.
Restriktivne mere i ograničenja na broj ljudi koji mogu da se okupe na javnim mestima uticao je da ovaj dan bude prilično drugačiji od mnogih prethodnih obeležavanja Anzaka. Ipak, i to je veliki pomak napred u odnosu na prošlu godinu, kada bilo kakva okupljanja nisu bila dozvoljena zbog pandemije.
Više od 4.000 ljudi pridružilo se centralnoj nacionalnoj službi u zoru u Kanberi, na kojoj je govorio premijer Australije Skot Morison.
– Priča o Anzaku započela je pre 106 godina na Galipolju. Na današnji dan neka se u domovima, na farmama i u gradovima širom zemlje rasplamsava nesebičnost, dužnost, poštovanje i odgovornost – poručio je premijer.
Morison je odao posebnu počast 41 australijskom vojniku koji je izgubio život u Avganistanu, nakon što je prošle nedelje najavljeno da će se preostalih 80 vojnika povući iz misije u toj zemlji, u skladu sa povlačenjem američkih trupa.
U Melburnu je održan tradicionalni marš, koji je imao nešto drugačiji izgled jer su primenjene posebne mere zbog kovida.
Umesto najavljenih 5.000 ljudi, viktorijanska vlada je odobrila da ove godine na maršu bude 8.000 učesnika. Veterani su marširali putem Sent Kilde do Spomenika vojnicima poginulim u ratovima.
U Sidneju je dozvoljeno da bude 10.000 učesnika marša, dok je svega 5.000 ljudi moglo da prati kolonu veterana i njihovih potomaka kako marširaju ulicama grada.
Guvernerka Novog Južnog Velsa, Margaret Bizli je zajedno sa premijerkom Gledis Beredžiklijan i liderkom opozicije Džodi Mekej položila venac na spomenik na Martin Plejsu.
Guverner Kvinslenda Pol de Džersej je rekao, stotinama okupljenim ljudima na Trgu Anzaka u Brizbejnu, da je oduševljen što su ljudi mogli da prisustvuju ceremonijama ove godine. Tako se u Taunzvilu okupilo oko 10.000 ljudi koji su odali poštu svim učesnicima ratova.
Jutarnjoj službi u Nacionalnom ratnom memorijalu u Adelajdu, prisustvovalo je 2.500 ljudi, pre nego što je usledio tradicionalni marš.
Jedno od najvećih okupljanja u Južnoj Australiji bilo je na Brajton Ovalu, gde se senima poginulih poklonilo 5.500 ljudi.
Hiljade ljudi okupilo se kod spomen obeležja širom Severne teritorije u znak sećanja na australijske odbrambene snage.
Po prvi put u Darvinu, bogata australijska kulturna istorija je bila u središtu pozornice uz zvuke didžiridua, koje je svirao pripadnik aboridžinskih naroda Trent Li.
Najstariji veteran Alis Springsa, Sidni Kinsmen, bio je među mnogima koji su odali počast poginulima i onima koji su služili u australijskim vojnim snagama. Mnogi veterani u poznim devedesetim, kao i oni koji su prevalili stotu prisustvovali su ceremonijama i marševima u gradovima širom zemlje, jedan od najstarijih među njima Alf Karpenter, iako ima 104 godine, hodao je jednu deonicu marša.
Oko 3.000 prisustvovalo je najvećoj službi na Tasmaniji, u Hobartu. Aboridžini Tasmanije, koji su služili u australijskim snagama prepoznati su na komemoraciji, gde je prisustvovalo više od 20 starešina.
Komemoracije i marš u Pertu i Pilu u Zapadnoj Australiji su otkazani zbog trodnevne izolacije usled kovida, pa su građani obeležili Dan Anzaka kao i prošle godine, s upaljenim svećama, okupljeni ispred svojih kuća.
Stroga ograničenja
Sva dešavanja vezana za Dan Anzaka dan, od službi, preko marša i broja učesnika širom zemlje bila su ograničena zbog kovid pravila. U Melburnu je čak spomenik Shrine of Rememberance bio ograđen visokom žicom, iza koje je ostao i dobar broj vojnih veterana, pošto je bilo dozvoljeno da se ispred spomenika okupi samo 1400 ljudi koji su se prethodno prijavili.
Istog popodneva, na utakmici AFL između Esendona i Kolingvuda, na MCG stadionu, bez ograničenja je prisustvovalo čak 85.000 ljudi. Mnogi su zbog ovako različitih aršina izrazili veliko nezadivoljstvo postupanjem Vlade Viktorije i tretmanom onih koji su zadužili celu naciju.
Sećanje na Oliv King
Oliv Kelso King rođena je u Sidneju 1885. godine, a 1914. kada je počeo Prvi svetski rat zadesila se u Engleskoj. Kako britanska vojska nije dozvolila da se žene registruju, Oliva se pridružila škotskoj bolnici, da bi 1916. postala vozač ambulantnih kola u Vojsci Srbije, pri medicinskom sedištu u Solunu. Oliv King je odlikovana Srpskom srebrnom medaljom za hrabrost i zlatnom medaljom za zasluge.
U maju 1918. Oliv je tražila od oca da pomogne u prikupljanju novca u Sidneju za postavljanje menzi za srpske vojnike koji su teško patili. Njen otac je prikupio 10.000 funti, što je omogućilo otvaranje čak 17 kantina.
Rat se završio 11. novembra 1918, a Oliv je sa činom narednika časno otpuštena iz vojske Srbije u aprilu 1919. Za izuzetne zasluge tokom rata, odlikovana je i Krstom Samarićanina i Ordenom Svetog Save, koji je dobila od kralja Aleksandra Karađorđevića.
Ona je samo jedna od nekoliko desetina Australijanki koje su tokom Prvog svetskog rata služile u srpskoj vojsci na Solunskom frontu, kao i u otadžbini.
Чланак Australija marširala u čast heroja се појављује прво на Vesti online.
