Od Beograda do večnosti – Večeras je u gradu Vilahu premijera predstave Radovan III“ sa glumačkom postavom sastavljenom od austrijskih glumaca, čime je kultna komedija Dušana Kovačevića pokazala da za srpski humor nema granica
Ljubitelji pozorišta u austrijskom Vilahu uživaće večeras u premijeri kultne predstave Radovan III“, koja je u Srbiji odavno postala predmet obožavanja zahvaljujući improvizacijama genijalnog Zorana Radmilovića.
Pozorišna trupa iz istoimenog grada na jugu Austrije, sačinjena isključivo od švapskih glumaca“, predvođena rediteljkom Ninom Gabrijel, odlučila se da 10-godišnjicu svog postojanja obeleži postavljanjem ovog dramskog dela Dušana Kovačevića.
Eh, ti Vilotići
čast i obaveza da preuzme ulogu her Radovana ukazana je Markusu Tilu, koji se u sažetku predstave austrijskoj publici predstavlja kao prerano penzionisani čovek, čija porodica živi na 12. spratu i vodi neprestani rat sa susedima Vilotićima. Radovan III“ shvaćen je kao apsurdna komedija sa veoma ozbiljnom pozadinom, u kojoj se prožimaju borba i žestoka, ali istovremeno i komična želja za osvetom“. Ovdašnji obožavaoci lika i dela junačine ponikle u Zavičaju ipak sa strepnjom iščekuju austrijsku premijeru, zabrinuti hoće li tamošnja glumačka postava, ali i publika, umeti da razume slojevitost i duhovitost junaka sa brdovitog Balkana. Možda i zato što je veličanstvenost ovog dela dobrim delom ostvarena onog trenutka kada je Radmilović odlučio da digne ruke od originalnog scenarija i povede publiku u novi, originalni i jedinstveni šou.
– Igra sa Balkana je slika koja je postala telo i krv. Beton se pretvorio u suze i znoj. To je kao muzički instrument koji se smeje, plače, peva, igra, viče i besni. I to je bio moj najveći izazov prilikom postavljanja ovog komada – ističe Andreas Lungenšmit, jedan od autora predstave, i dodaje da predstava nipošto neće biti dosadna. – Trudili smo se da se glumci osećaju kao kod svoje kuće dok igraju kako bi se dočarali prava atmosfera i duh tog podneblja. A osim Radovana, ukupnom pozitivnom ludilu zaista doprinosi i mladi Vilotić, što će publika moći da vidi.
Snalažljivi Evropljani očigledno su, slušajući nebrojene žalopojke naših gastarbajtera o Zavičaju, odlučili da odigraju na proverenu kartu i brojnoj srpskoj dijaspori ponude svoje viđenje prosečnog, brkatog Srbina i njegovih porodičnih problema.
Jedan je Zoran Radmilović
čak i ako pomenuti Markus Til, obučen kao klasični seljo“ na kojem šljašte krst i zlatni lanac, uspe da nasmeje publiku i objasni im šta je Stanislavljev minuli rad, austrijska publika teško će shvatiti značaj i fenomen Radovana III“. Jer citati i replike koje je u naše živote veštim i otegnutim izgovaranjem samoglasnika uneo maestralni Zaječarac predstavljaju neodvojivi deo svakodnevice u Srbiji. Radmilović se hrabro i ponosno scenom šepurio noseći u ruci zamišljenu člansku kartu biblioteke specijalne boje, verovatno i ne sluteći da će dve-tri decenije kasnije članske karte nekih novih biblioteka i garnitura biti najvrednije parče papira u Srbiji.
Do suza je zasmejavao čak i svoje kolege na sceni, večno trudnu Georginu i tatinog sina Katicu (Miru Banjac), koji su imali privilegiju da više od 500 puta slušaju priče o Džordžu, dramatičnim scenama u kojima svi nešto puše, ali i novinama koje bi trebalo samo da menjaju imena sagovornika jer su iste svakoga dana. Snimak 250. izvođenja Radovana III“ u Ateljeu 212 potukao je sve rekorde u prodaji DVD-a i VHS kaseta do danas, a lek od tuge u ovoj predstavi neretko danas traže i mnogi klinci koji se nisu još ni rodili kada je jedan od najduhovitijih Srba napustio ovaj svet.
Insajder – član prvobitne postave otkriva tajnu neverovatnog uspeha komada
Milan Caci Mihailović: Fenomen predstave je u Zoranu Radmiloviću
Glumca Milana Cacija Mihailovića, koji je u kultnoj postavi Radovana Trećeg glumio pesnika Jelenčeta, obradovala je vest o izvođenju komada Duška Kovačevića u austrijskom pozorištu.
– Lepo je što predstava živi i potrudiću se da vest prenesem i Dušku, koji je diplomirao na Radovanu Trećem“. Ova predstava je bila fenomen pre svega zbog Zorana Radmilovića. Juče smo u Ateljeu 212 obeležili osam godina od smrti reditelja Radovana Trećeg“ Ljubomira Mucija Draškića. Sećam se njegovog govora povodom Zoranove smrti pre 26 godina, kada je rekao da mu je otišao kapetan broda i glumac kakav se rađa jednom u sto godina“. Posle Zoranove smrti bile su još dve verzije ove predstave, sa Vojom Brajovićem i Branimirom Brstinom u naslovnoj ulozi, ali sumnjam da će se za ovu ulogu pojaviti glumac kakav je bio Radmilović – kaže Mihailović za Press, i dodaje da je pomalo skeptičan kako će austrijska publika razumeti humor jednog od najvećih savremenih srpskih dramaturga.
– Zoran Radmilović nije voleo da često gostujemo po inostranstvu, najviše je voleo da igra u Beogradu i verovao je da ovdašnja publika najbolje razume o čemu govori. Sećam se da smo jedne godine imali zakazanu predstavu u Zagrebu. Na treći znak da je vreme za poletanje shvatimo da Zoran nije došao. Bilo je kasno da napustimo avion, stignemo u Zagreb i čekamo da vidimo na koji način će dovesti Zorana. Nije se pojavio, a hrvatske novine su sutradan objavile da se zaključao u garderobi jer nije želeo da igra pred hrvatskom publikom – priseća se Mihailović.
