Austrijsnci se rode i umiru s parolom:Zasto jednostavno,kad moze i
komplikovano!
Pre izvesnog vremena,promenila sam stan:ista agencija za unajmljivanje
stanova,ista zgrada,isti sprat.Jedino,stan mnogo manji.U agenciji za najam
stanova,napravila sam ugovor i polozila kauciju od 20.000 silinga (oko 3 000
nemackih maraka).Dogovor je bio da kroz 3 nedelje dodjem po overen ugovor
(To overava finansijska sluzba.Naravno,to i kosta:taksene marke za 2 hiljade
silinga,plus izrada ugovora 1200 silinga),te cu tada dobiti i kljuc.I,ugovor
jesam dobila,ali ne i kljuc.Niko u kancelarijama te agencije ne zna gde je
kljuc mog buduceg stana.Arogantni sef mi „u prolazu“ rece:Mi smo s Vama
gotovi.Ugovor ste dobili.“Prozborih:“A kljuc?“Odgovor bese:“Pa vidite da ga
ne mozemo pronaci!“Tada sam krenula u potragu za vlasnikom zgrade u kojoj je
moj stan.On rece da i on ima kljuc i da ce mi ga doneti cim bude dolazio u
Grac.Tako i bese.
To je prvi deo price na temu:Kako zive stranci u Austriji (iako,ja imam
austrijsko drzavljanstvo).
Zatim nastupa nesto,sto ni Nusic i Hickok zajedno,ne bi mogli smisliti.
Dolazim odjaviti brojilo za struju i gas u starom stanu i podneti
prijavu-zahtev za brojilo u novom stanu.Sluzbenica „lista“ po kompjuteru i
kaze:“Aha,Vas novi stan je broj 1 i tu je neki dug koji morate
platiti.“Rekoh:“Moj stan je broj 15.Otkud mi dug kadtek useljavam u
stan?“Ali,“dama“ se ne dozvoli pokolebati:“Vas stan je broj 1.Tako pise u
kompjuteru.A Vas dug je 1956 silinga.“Medjutim,u „pametnom“ kompjuteru nema
evidencije mog brojila.Morala sam otici kuci i po zgradi traziti i „ciljati“
moje novo brojilo (Gazda kuce ne zivi u Gracu.Agencija koja mi je unajmila
stan,ne zna ni gde je kljuc tog stana.Jos ga nisu pronasli.Koga da
pitam?).Satima sam lutala da pronadjem podatak koji je sluzbenica videla dok
je buljila u carobni ekran.
Prica ide dalje.
Neciji dug od skoro 2 hiljade silinga sam morala platiti.Dobih uplatnice za
struju i gas za moj novi stan (broj 15).Ali,i za stan broj 1 (isto za jednu
obracunsku godinu) i jos neku razliku od 300 silinga za taj isti stan,stan
broj 1.Obratila sam se i Uredu ombudsmana i,sad cekam odgovor.
Sta se,ustvari,desava?
Neko od stanara je prikljucen na moje brojilo ili,neko je iselio,a struju
nije platio.I,sad se spojise dva pametna : kompjuter i austrijska
birokratija i namakose meni neciji dug.Uz to,pridodase i desetak rata po 500
silinga „za stan broj 1“.Jer,tako pise u kompjuteru.
U prizemlju nase zgrade (po logici: tamo bi trebao biti stan broj 1,a ne na
mom,cetvrtom spratu.Ali,logike nema ni u kompjuteru ni u austrijskim skolama
kao nastavni predmet.) su : neki magacin,frizerski salon,nocni klub i jedan
prazan lokal.Tu bese neki ducan.Sve to rekoh „strujarima“.Ali,ne pomaze.Sad
vec imam strah otvoriti postansko sanduce.Jer,neki novi racun za struju me
vec sigurno vreba.
A kako li je tek nasim ljudima sa YU-ispravama i neznanjem nemackog jezika?!
Pomoci niotkuda.Borba neravnopravna.Opasnost ceka na svakom koraku.U
samousluzi morate prekontrolisati kusur : kasirke svakodnevno pogrese.U
ducanima se tesko snaci : cene u evrima,a racuni u silinzima.Kad vam
ocitavaju brojilo za utrosenu struju i gas,morate biti prisutni (ali i
svedok,jer ko ce,inace,potvrditi da je elektricar ispravno upisao ocitano
stanje).Obracun plata morate sami prekontrolisati.Retko kad zarada stima.A
odgovor je uvek:“Joj,kompjuter je pogresio!“
O,kompjuter,kompjuter!Stalno gresi.Ispada,najmodernijom tehnikom rukuju
nestrucni volovi.
Kako zive nasi ljudi u Austriji?
Postoji za to jedna adekvatna srpska rec.Ali,“nije za stampu“.
