ŠTUTGART Kada je dentista Oskar Gruden, otac profesora Dušana Grudena, pobegao iz Postojine koja je te 1932. pripadala Italiji u Beograd, da ga Italijani ne bi mobilisali za rat u Abisiniji –kasnije Etiopiji, verovatno ni on sam nije slutio da će najveći deo svog života provesti u Srbiji i tu izroditi dvanaestoro dece! Oskar Gruden je došao kod brata koji je u Beogradu već imao svoju zubarsku ordinaciju. Kako to u životu biva, skoro kao u nekom holivudskom filmu, u Beogradu je Oskar upoznao lepu Užičanku Zoru Jehličku. Oskar Gruden, poreklom Slovenac iz malog mesta Nabrežina kod Trsta i Zora Jehlička iz Užica, po ocu Čehinja a po majci Srpkinja, venčali su se 14. maja 1936. u Vaznesenjskoj crkvi u Beogradu. Oskar je pre venčanja prešao iz katoličke u pravoslavnu veru. Baš kao što je i Zorin otac Josif Jehlička učinio to isto da bi mogao da oženi lepu Srpkinju Milevu Draškić. Pomenimo da je i prof. Dušan Gruden kršten u istoj crkvi.
Mladenci su otišli u Užice gde je Oskar otvorio ordinaciju. Posle ćerke Majice rođene u Beogradu, rađali su se „užički“ Grudeni. 1939.g. je kao treće dete, rođen i Dušan. Oskar i Zora su u Užicu izrodili desetoro dece. 1951. godine dvanaest Grudena prelaze u tada tek završenu veliku zgradu na Senjaku u Bulevaru Vojvode Mišića. U Beogradu su se rodila još dva člana velike porodice. Starosedeoci Senjaka se i danas rado sećaju učtivog gospodina Oskara, često sa šeširom, koji je pozdravljajući, kao što se to ranije činilo, širokim pokretom ruke skidao sa glave. U sećenju je ostala i majka dr Dušana, Zora, malo punačka, tipično srpska mama, vedrog lica i širokog osmeha.
-Naravno, priča dr Dušan, da život u tako velikoj porodici nije bio lak ali je mama Zora pokazala smisao za odličnu organizaciju suživota. Sve je funkcionisalo, svako od dece je znalo svoj zadatak u porodici, uvek je i u kriznim vremenima bilo dovoljno hrane za sve nas. Otac Oskar je radio, a da bi nas prehranio, dobio je dozvolu da može da otvori dve ordinacije za opravku i vađenje zuba. Verovatno je kod izdavanja dozovole pomogla činjenica da je Josip Broz Tito, po tada ponovo uspostavljenom običaju, bio kum našoj velikoj porodici -smešeći se pojašnjava nam Dušan Gruden. -Nakon čak i u ratno vreme relativno bezbrižnog detinjstva u Užicu, za nas školarce je nastao „ozbiljan“ život u Beogradu. Meni je sledio završetak gimnazije a kasnije i studije tehnike na Beogradskom univerzitetu. Ujedno sam se starao o mlađoj braći čije sam učenje morao da nadgledam pa i da idem na roditeljske sastanke- priča profesor Gruden.
Posle studija, 1. aprila 1962. Dušan dobija mesto asistenta za motore i klipne mašine na fakultetu u Beogradu. Taj datum je bila prekretnica u životu mladog inženjera Dušana, ili kako on sebe predstavlja, Duleta. Odatle kreće stručni i naučni put kasnijeg, širom Evrope poznatog automobilskog stručnjaka –„motoriste“. Gruden dobija kraće usavršavanje na Tehničkom fakultetu u Minhenu, zatim i u Beču. Kaže, nikada neće zaboraviti pohvalu svog profesora u Beču g. Eberana koji je rekao: –gospodine Gruden, vi ste došli da nešto naučite od nas, a ustvari ste vi nama doneli nauku. To je bila velika pohvala za moje odlično predznanje stečeno na Beogradskom univerzitetu, smeška se naš sagovornik.
Gotovo istovremeno, Gruden magistrira januara 1971. u Beogradu, a iste godine u novembru doktorira u Beču. Tema njegovih usavršavanja i magistrature odnosno doktorske disertacije je bila smanjenje emisija štetnih gasova koji nastaju sagorevnjem nafte ili benzina u motorima. Dosta brzo dobija mesto asistenta na fakultetu u Beču. Pokazalo se da su rani radovi Dušana Grudena bili osnova za mnoga kasnija istraživanja jer se, zbog stalnog povećavanja broja automobila širom sveta, sve češće zahtevalo smanjenje otrovnih i štetnih supstanci iz izduvnih gasova motora koji su već ugrožavali okolinu i klimu.
Deo članova porodice Gruden i Jehlička posle otkrivanja spomenika u Užicu Foto: porodica Gruden
Tema je postala još aktuelnija kada su neke države Sjedinjenih američkih država propisale za ono vreme stroge zakone o zaštiti okoline. Porše je najviše izvozio u SAD, pa je morao da vozila prilagodi američkim zakonima. Krenula je potraga za stručnjacima koji su nešto znali o toj temi. Saradnik Poršea dr Karl Hajnc Lange je dobio zadatak da oformi grupu stručnjaka koji bi radili na razvoju savremenijih motora. Dr Lange i dr Gruden su se poznavali sa Minhenskog Univerziteta i već su sarađivali. Tako se Dušan Gruden 1.3.1973. obreo u nekada maloj fabrici poznatih sportskih automobila –Poršeu u Štutgartu na mestu rukovodioca grupe za osnovna istraživanja. Odlaskom dr Langea u BMV 1975. dr Dušan preuzima njegovo mesto rukovodioca odeljenja predrazvoja motora.
Napredovanje u Poršeu bilo je nezadrživo. Vremenom postaje rukovodilac odeljenja razvoja a deset godina kasnije i šef sveukupnog razvoja „srca“ brzih sportskih Poršea –najsavremenijih motora! Razvojni centar Poršea, dok je dr Dušan bio šef razvoja motora pa i danas, je radio a radi još uvek, razvoje motora za mnoge firme kao npr. za američki Dženeral motors (vlasnici Opela), rusku Ladu, Volvo, Ford, Reno, Volksvagen itd. Pomogao je i kod konstrukcije prvog malolitražnog motora na svetu sa ubrizgavanjem goriva za ondašnji jugoslovenski Jugo. Profesor Gruden je bio „otac“ razvoja motora sa 4 ventila, konstrukcije koja u poslednjih dvadesetak godina nije zamenjena ničim boljim.
U međuvremenu, ekolozi i Pokret zelenih u Evropi su zahtevali još strožije norme zaštite okoline od izduvnih gasova. Porše u svom istraživačkom centru u Vajsahu u kome danas radi više od 4000 najsposobnijih stručnjaka svih profila, osniva istraživačko odeljenje „Ekologija i energija“. Dušan Gruden dobija mesto prvog direktora tog veoma važnog ogranka gde radi sve do penzije. Rezultat samopregalačkog rada profesora Grudena ostavio je dubok trag i u firmi Porše i u automobilskoj induistriji uopšte.
-Mnogim poboljšanjima tehničkih rešenja, motori nikada po jedinici snage nisu trošili tako malo goriva kao danas. Pre četrdesetak godina jedan Folksvagen, popularna „buba“, sa 35-40 KS trošio je i do 15 litara benzina na pređenih 100 km. Danas jedan sportski motor od 250 KS troši samo polovinu te količine. Manja potrošnja znači i smanjenje emisije opasnih izduvnih gasova, kaže Gruden koji ima ili je učestvovao u ostvarenju više desetina patenata. Kao svoj najveći uspeh u razvoju teorije savremenih motora, prof. Gruden smatra svoj patent iz 1975.g. „termodinamičkog ciklusa sa izotermnom ekspanzijom“ u radu motora.
Dr Gruden je član više stručnih udruženja, član je Inženjerske akademije u Beogradu, bio je redovni profesor u Kragujevcu, profesor u Beču, predavač na bezbroj naučnih skupova u novonastalim državama bivše Jugoslavije ali i širom sveta, gostujući profesor na više fakulteta, objavio je veliki broj stručnih radova i knjiga od kojih neke služe kao udžbenici itd. Dušan je osnivač i dugogodišnji predsednik Društva inženjera i tehničara u Štutgartu, prve strukovne zajednice naših ljudi van matice.
Srpska „tehnička pamet“ u Nemačkoj
Prof. dr Gruden –Porše, prof. dr Dejan Ilić (u sredini) i dr Josip Vlahović firma Porše (desno) Foto: P. Rakočević
Koliko god je mogao, pomagao je mladim stručnjacima i u Nemačkoj i u Srbiji. Iako veoma zaposlen, uvek je našao vremena za aktivan rad u srpskom klubu „Sloga“ u Štutgartu gde je dosta dugo školarcima besplatno držao časove matematike. Kod odlaska u penziju, firma Porše je Dušanu u znak pažnje i poštovanja, organizovala dva prelepa ispraćaja- jednom uz prisustvo saradnika i poslovodstva a drugi na koji je pozvala Dušanove sestre i braću. Iako u penziji, on je još uvek savetnik u firmi Porše. Njegova se stručnost i saveti veoma cene a stručna predavanja su uvek dobro posećena.
Pomenimo da je u Muzeju automobila u Beogradu na vidnom mestu izložen poklon dr Grudena- originalni Porše u voznom stanju koji je Dušan sa saradnicima konstruisao tako da kao gorivo može da koristi naizmenično benzin ili alkohol.
Dušan Gruden je odmah posle studija oženio svoju dugogodišnju ljubav još iz gimnazijskih dana, „komšinicu“ sa podnožja Topčiderskog Brda, Veru Krčum zvanu Verka.
Sin Igor je rođen 1965. u Beogradu, završio je Tehnički fakultet u Štutgartu a doktorirao je u Beču. Kao i otac Dušan, i Igor je „motorista“ i zaposlen je u firmi Daimler-Benc (Mercedes) . Od 2008. radi u pogonu Daimlera u Detroitu (SAD) na razvoju kamionskih dizel motora. Igor ima ćerku Saru. Dušanove i Verkine ćerke bliznakinje Marina i Monika su rođene 1971. u Beču, obe su završile fakultete i imaju svoje porodice i decu. Time su se Dušanovi i drugi potomci Oskara Grudena postarali za treću generaciju koja se, zajedno sa brojnim pripadnicima starijih generacija, svake 3, 4 godine okuplja u nekom od gradova bivše Jugoslavije na već čuvene “Grudinijade”. Ponekad se okupi i do 100 potomaka, ne samo Oskara nego i moje bake i dede jer je i moj deda po ocu Franc Gruden, sa bakom Justinom Košuta, imao desetoro dece, kaže profesor Gruden.
Dušan Gruden, iako po rođenju Užičanin, veoma često dolazi u Beograd ali održava vezu i sa rodnim gradom. Više članova porodice Gruden bilo je na otkrivanju spomenika svom dedi po majčinoj liniji u centgru Užica, Čehu- srpskom dobrovoljcu u Velikom ratu na strani Srba, osnivaču Sokolskog društva u Užicu i profesoru, kako se onda to zvalo- fiskulture i zaslužnom građaninu grada, Josifu Jehlički. Nedavno je Dušan Gruden organizovao i humanitarnu pomoć za Užice.
Danas Grudeni žive širom globusa. Svi oni, a ne samo potomci Beograđanina Oskara Grudena nego i svih drugih Grudena, su uglavnom stekli visoka obrazovanja i predstavljaju, ma gde da žive, ugledne članove društva.
