Uz punu salu ljubitelja književnosti i blagoslov vladike Gregorija, počelo je okupljanje oko reči i jezika koje je upriličio Radovan Gajić sa tri knjige poezije , „Ispraćaj", „Očino polje" „Podigoh u zidinama Beo grad" i knjigom proznih zapisa „Azbukovanija". Autor kaže da često počne da piše prozni tekst, a zabeleži nekoliko pesama jer tvrdi da poetsko-prozni duh vlada piscem a ne obrnuto, i da taj duh zapravo kereira igru i melodiku reči.
"Tu melodiku u prozi treba umiriti, to je kao pisanje simfonije, dok je poezija kao kratka sonatica, kratki medaljon", kaže Radovan Gajić.
Za Živorada Ajdačića, predsednika Kulturno prosvetne zajednice Srbije, Gajićevi pesnički doživljaji beogradskih toponima podižu još jedno znamenje Belom gradu.
„I u Beogradu i ovde mogu da zapazim da Gaja već ulazi u jedan krug naših najistaknutijih pisaca koji su pisali o Beogradu, od Crnjanskog, Duška Radovića, Vaska Pope, Brane Petrovića i da ne nabrajam više, koji su posvetili toliko pesama o Beogradu, ono što Beograd zaslužuje", Živorad Ajdačić, predsednik KPZ.
Kazivajući Gajićeve stihove glumci Srpskog pozorišta Toronto Gojko Roglić i Ljiljana Marković pravili su i čitalački izbor između „Očinog polja" i „Ispraćaja" a melodiku poezije pratio je na klasičnoj gitari Božidar Hadži Vitković.
Nagrađena „Azbukovanija" samo su jedna od sveski Gajićevih svakodnevnih zapisa misli, ideja, pričica…i objavljeni su onako kako su i zapisani bez potonjih ulepšavanja, dorade ili samocenzure. To onda ne bih bio ja, kaže pesnik i dodaje da su se pred čitaocima u Torontu pojavile četiri knjige, jer mu priprema i objavljivanje oduzimaju mnogo energije.
„Ja sam sebe proglasio za pisca, za preostalu rodbinu i malobrojne prijatelje i mali broj čitalaca", kaže Radovan Gajić.
Pesnici su jedno vreme bili proterani u manastire, dok su danas kaže autor, u nekoj pećini ili na hridi, ali da on nastavlja da piše jer još uvek postoji publika za poeziju.
„Malobrojna je, ali postoji. Znam po kanadskim pesnicima, da objavljuju po jako malim tiražima, uglavnom za esnaf, ali i one koji vole da čitaju poeziju", kaže pesnik.
Umesto pitanja autoru neki od poklonika lepe pisane reči poželeli su da i sami pročitaju Gajićeve stihove. Čestitke za objavljeno, dok u Toronto ne stignu naredne dve sveske „Azvukovanija".
