Po ugledu na sada pokojnog tasta LJubišu Jankovića, koji je dvadesetak godina proveo na radu u Švajcarskoj, njegov zet Dragoslav Marinjez krenuo je 1978. iz rodnog Batinca u Olten. Dve godine kasnije došla je za njim i supruga Nevenka. NJih dvoje i kćerke Veronika i Valentina i dalje su u Oltenu, a u dom gde žive Nevenkina majka Živana i svekrva Jelica redovno dolaze na odmor.
Zet Švajcarac
U Oltenu živi i Valentina, druga kćerka Dragoslava.
– Moja kćerka se udala, a njen suprug Hebenom uzeo je naše prezime Marinjez. Rodila mi je unuku Dijana i unuka Brendona – kaže sagovornik „Vesti“.
U nameri da se vrate u zavičaj, tast LJubiša je 1997. u Batincu izgradio i opremio mlekaru „Pomo“ u kojoj su 18 radnika u tri smene proizvodili jogurt, kiselo mleko i sir. Mlekara je imala tehnologa i druge stručnjake koji su radili dok su im gazde bile u Švajcarskoj. Ipak, zatvorena je 2000. godine!
Ponos familije
Mihajlo Spasić, sin Dragoslavljeve kćerke Veronike i supruga Vladana, iako svira harmoniku tek tri godine, već je pobedio na „Zlatnim melosu“, bio je najbolji u Kraljevu i osvojio prvo mesto na „Nemanjinim danima“, a sada se priprema za takmičenje „Prva harmonika Srbije“.
– Moje iskustvo kaže da kada u Srbiji uložiš novac, to je kao kada sipaš u bunar bez dna. Eto, mlekara je u početku dobro radila, ali stalno smo bili na gubitku zbog inflacije, a da i ne govorim o dobu kada je NATO bombardovao i kada je zarada po litru mleka spala na dva dinara. Pokušali smo da pokrijemo gubitak, ali smo upali u još veću dubiozu. Onda smo stavili katanac na mlekaru – razočarano priča Dragoslav i seća se kako je njegov tast uložio još pola miliona franaka u kupovinu najsavremenije opreme za novu mlekaru, duplog kapaciteta u odnosu na staru.
Umri bez para!
– U Srbiji može da se leči samo onaj ko ima mnogo para. Ako nemaš novaca, umri. Mi smo u Švajcarskoj takvih briga oslobođeni, zakažemo pregled, a ne čekamo u redovima i plaćamo – kritikuje Nevenka zdravstveni sistem u otadžbini.
– To je bio uludo bačen novac. Kompletna desetogodišnja krvavo stečena ušteđevina tasta LJubiše tako je propala, a on je preminuo. Ali, mi se stalno pitamo šta da radimo s tim mašinama koje nikada nisu puštene u pogon, a sada su prekrivene prašinom. Mislimo da od njih napravimo izložbu za nauk drugima gastarbajterima, a sve pod motom „Kako smo propali u otadžbini“. Možda i zaradimo neki dinar od zainteresovanih posetilaca – ironično kaže Dragoslav i tvrdi da se nikada neće vratiti u Batinac ukoliko se nešto drastično ne promeni u otadžbini.
– U Srbiji je opšti haos – dodaje supruga Nevenka koja podržava Dragoslava u nameri da ostanu u Švajcarskoj. – Ako i dalje bude ovako teška situacija, ako i dalje političari budu samo obećavali, a ništa ne budu radili, nikada se nećemo vratiti. Naravno da mi je srce puno kada sam sa svojim narodom, ali čim vidim kako se moji zemljaci pate u Srbiji, žurim da se vratim u Švajcarsku gde se zna šta su zakon i red.
Ova odluka najviše pogađa 72-godišnju baka Živanu koja je celog života iščekivala kada će na kapiji da se pojavi njen muž, sin ili snaha. I danas čeka, a jedina radost joj je, kako kaže reporteru „Vesti“, kada joj u posetu dođe njen 12-godišnji praunuk Mihajlo.
