Sve što je za dvadeset godina zaradio u Nemačkoj Slaviša Aksentijević Joja (40) uložio je u ekskluzivni restoran sa bazenom koji je izgradio u Kuršumliji. Međutim, siromaštvo u rodnom kraju je učinilo da restoran ne može da posluje ni na nuli, pa je Joja odlučio da zatvori objekat, a da investiranjem u Nemačkoj obezbedi sigurniju budućnost za svoju porodicu.
Sinu bliža Nemačka
Slavišin sin Dušan je jedan od najtalentovanijih mladih fudbalera u Nemačkoj i nastupa za Sent Pauli iz Hamburga.
– Moja životna želja je bila da moj Dušan zaigra za reprezentaciju Srbije. To je bio jedan od razloga zašto je cela porodica nekoliko meseci godišnje živela ovde. Međutim, kako sada stvari stoje, mnogo je bliža varijanta da nastupi za Nemačku nego za Srbiju – kaže Aksentijević.
Kada je pre dvadesetak godina napustio rodno mesto i obreo se u Nemačkoj, Aksentijević je imao za cilj da zaradi nešto novca i uloži u svom gradu kako bi mogao normalno da živi. Pošto je bio vredan i vešt majstor, vrlo brzo je otvorio građevinsku firmu u Hamburgu, gde se i danas uspešno bavi uređenjem enterijera.
– Pre šest godina otvorio sam restoran u koji sam do sada uložio milion evra. Ono što sam video na boljim mestima u Nemačkoj uradio sam ovde želeći da moji zemljaci imaju mesto gde mogu da se lepo provedu i zabave – započinje priču o svom biznisu u rodnom gradu Slaviša Aksentijević i dodaje da sa porodicom nekoliko meseci tokom leta živi ovde želeći da njegova deca, koja su rođena u Nemačkoj, osete duh zavičaja.
Restoran koji je uredio na izlazu iz grada prema Kuršumlijskoj banji predstavljao je nešto novo. Osim lepo uređenog restorana sa kafe barom, objekat ima i sale za bilijar i stoni tenis a vlasnik je otišao i korak dalje, pa je u dvorištu sagradio i lep bazen.
– Iako su velike vrućine gostiju na bazenu je veoma malo, iako ulaznica košta samo 70 dinara. Danas je na bazenu samo pet gostiju sa plaćenom kartom, a retko ko od njih naruči piće jer nema novca. Siromaštvo i iseljavanje stanovništva je učinilo svoje, a oni što su ostali nemaju ni vremena ni novca za provod – kaže Aksentijević.
Objašnjavajući da je održavanje bazena veoma skupo, jer samo kontrola ispravnosti vode nedeljno košta 12.000 dinara, Joja ističe da kad plati sve dažbine državi posluje sa čistim gubitkom.
– Konačno sam shvatio da bez obzira na ljubav prema rodnom mestu i nostalgiju, moram da mislim o budućnosti svoje porodice. Zato sam odlučio da stavim ključ u bravu i da investiranjem u Nemačkoj obezbedim deci sigurnu budućnost – objašnjava Slaviša zašto je morao da donese ovako tešku odluku.
Iako ne želi da kaže, Aksentijević zna da će njegova deca zauvek ostati u Nemačkoj i to mu najteže pada. Ipak on se nada da će se nekada možda nešto i promeniti pa će ćerka Jasmina (17) i sin Dušan (15) možda doći u Kuršumliju, a on će učiniti sve da oni nikada ne zaborave ko su i odakle su.
