Balkan kao zona slobodne trgovine – ova privlacna ideja nije nova, ali tek odskora je pocela da poprima obrise jednog realnog projekta, ostvarljivog u skoroj buducnosti. Prvi preduslov, prestanak sukoba i pocetak politicke i ekonomske saradnje medu zemljama regiona vec je ostvaren, a na putu je da se ostvari i drugi – sklapanje bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini.
Od ukupno 29 sporazuma dosad je potpisano 12, ostali su u poodmakloj fazi pregovora ili pred zakljucivanjem, pa se ocekuje da ce ceo posao biti završen do kraja godine, istakao je Erhard Busek, specijalni koordinator Pakta za stabilnost Jugoistocne Evrope. Ovaj rok je, inace, utvrden Memorandumom o razumevanju o liberalizaciji i trgovinskim olakšicama koji su juna prošle godine na ministarskom sastanku u Briselu potpisale SRJ, BiH, Hrvatska, Bugarska, Rumunija, Makedonija i Albanija (kasnije se pridružila i Moldavija) i koji je inicirao Pakt za stabilnost Jugoistocne Evrope.
Zajedno ka EU
Pocetkom ove nedelje, na beogradskom sastanku ministara spoljne trgovine država clanica Procesa saradnje u Jugoistocnoj Evropi, usvojena je zajednicka izjava kojom je potvrdena spremnost zemalja regiona da nastave zapocete aktivnosti na liberalizaciji trgovine i uspostavljanju politickih i pravnih uslova ne samo za lakše, brže i uspešnije medusobno poslovanje i trgovinsku razmenu bez ogranicenja, vec i za obimnija ulaganja stranih partnera iz celog sveta. Takode, iako pregovori o uclanjenju ovih zemalja u Evropsku uniju nisu formalno uslovljeni sklapanjem medusobnih bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu, jasno je da EU upravo to preporucuje i od nas ocekuje da se što pre organizujemo kao cvršce povezan ekonomski prostor.
– Proces liberalizacije trgovine u zemljama našeg regiona, ciji osnov su upravo pomenuti sporazumi zasnovani na Memorandumu o razumevanju, ne samo da je prvi korak ka formiranju zone slobodne trgovine u ovom delu Evrope (koji ce za neku godinu jedini ostati izvan formalnog okrilja Evropske unije), vec i ka povezivanju ovog podrucja u jedinstveni investicioni prostor. Ideja je, dakle, da bolje medusobno saradujemo, ali i da postanemo zanimljiviji za ulagace „spolja“, jer cemo objedinjeni predstavljati znacajno tržište od 55 do 60 miliona potrošaca – kaže za „Politiku“ Jela Bacovic iz Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, inace clan Radne grupe za liberalizaciju trgovine koja deluje u okviru Pakta za stabilnost.
Jugoslavija je dosad potpisala bilateralne sporazume o liberalizaciji trgovine sa Makedonijom, BiH, Madarskom i Rusijom (potonje dve, doduše, ne potpadaju pod regionalnu „kapu“), parafirani su sa Albanijom i Slovenijom (koja je takode izvan okvira Memoranduma, s obzirom na to da ce, kao i Madarska, 2004. godine postati clanica EU), pregovori sa Hrvatskom ušli su u finale, a privode se kraju i oni sa Rumunijom i Bugarskom. Svi ovi sporazumi predvidaju postupno, fazno smanjenje carina u roku od dve, cetiri, šest ili osam godina (dinamika zavisi od zemlje i vrste proizvoda koji preovladuju u razmeni) a najdalje do 2008. i njihovo konacno ukidanje. Bescarinski trgovinski režim ce važiti za 90 odsto robne razmene, a bice pracen i ukidanjem drugih necarinskih barijera u trgovini.
Uskladivanje propisa
– U proteklih desetak godina, naime, ove zemlje su, zbog specificnih uslova u kojima su se našle, uvele citav niz „pratecih“ necarinskih ogranicenja i koristile mnoge mere zaštite domaceg tržišta, koje ce sad morati da budu ukinute ne samo radi uspostavljanja zone slobodne trgovine na Balkanu, vec i zbog prilagodavanja pravilima Svetske trgovinske organizacije (samo SRJ i BiH, od država regiona, još nisu njene clanice) i zahtevima EU – objašnjava Jela Bacovic.
U analizi koju je pripremila za Pakt stabilnosti Jugoistocne Evrope, Meri OMahoni, strucnjak za ekonomska pitanja regiona, navodi da su se države – potpisnice Memoranduma o razumevanju obavezale da, u cilju liberalizacije i pojednostavljenja trgovine, pored ostalog harmonizuju svoje zakone i propise, ujednace procedure i standarde i modernizuju infrastrukturu koja ce to obezbediti. Medunarodni finansijeri su, inace, spremni da podrže takve projekte.
Sporazumi o slobodnoj trgovini medu zemljama Jugoistocne Evrope uglavnom su simetricni, što znaci da svaka strana onoj drugoj daje jednake povlastice, ali ima i nekoliko „asimetricnih“, u slucajevima kad razvijenija privreda omogucuje onoj manje razvijenoj da na njeno tržište nastupa pod povoljnim uslovima.
Simetricni i asimetricni sporazumi
Bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini SRJ i Makedonije sklopljen je 1996. godine, a trenutno je u fazi revidiranja u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i Evropske unije. Sporazum SRJ-BiH predvida potpuno ukidanje carina do kraja 2004. godine na „asimetricnoj“ osnovi, što znaci da ce naša zemlja ovom susedu omoguciti povoljniji tretman nego on njoj. Carine na robu iz BiH su sada ogranicene samo na dve grupe proizvoda, naftu i naftne derivate i protektirane i neprotektirane pneumatike, ali su i one smanjene na 60 odsto, od 1. januara naredne godine pašce na 40 odsto, a od 2004. i one ce se uvoziti slobodno. Sporazum sa Hrvatskom, koji je još u fazi pregovora, zasnivace se na principu reciprociteta po spisku industrijske i poljoprivredne robe koji je u pripremi. Do kraja godine bice potpisani slicni sporazumi i sa Albanijom, Rumunijom i Bugarskom, dok su sa Moldavijom pregovori tek zapoceti.
