Posle sabotaže svih ključnih postulata suverenosti ove države, petooktobarska elita samo što nije dotakla dno.
Dragan Milosavljević: „Počnimo od nedavno na internetu pristupačne publikacije CIA-e, analize od 1970. do 1993. godine, pod naslovom`Šta posle Tita`.“
Ali i dno, gle, ima rupu. I to taman po meri gabarita ovih gusara u politici, okupljenih u tranzicionom pohodu na Srbiju, a pod lažnom zastavom demokratije i slobodnog tržišta.
Taj krater pod njihovim nogama, koji preti da ih usisa, već je krcat smrtonosnim otpadima njihove sopstvene strategije. Od laži do farisejstva, od izdaje do brutalne korupcije, sve do otvorene otimačine, koji su tokom dekade demokrature nemarno bacani preko ograde samoproglašene Nojeve barke .
činili su to uz duboko uverenje da je dubina ponora ispod njihovih obećanja dovoljna da obezbedi zaborav za sva nedela i laži, a da su sponzori ružičastih revolucija voljni da obezbede njihovu doživotnost na vlasti, po prauzoru Josipu Brozu. Ipak, Ukrajina opominje.
Ne mora da bude kako su zamislili. Kazuje to i skaska o caru Trajanu, ovoga puta ispričana u više varijanti najnovijeg broja časopisa Pečat.
Ponuđene analize o operativnoj upotrebi titioizma, nesvrstanosti, samoupravljanja prvi su pravi putokazi koji upućuju širu javnost na saznanja o skrivenoj svrsi događanja naroda, o zadacima četničkim bradama maskiranih komunjara, o duplom dnu i NVO demokrata , ali i dela navodno patriotske inteligencije…
Poručićemo iz štiva, isključivo zbog dobronamerne poruke aktuelnim političarima, koji su ovih dana u paničnoj potrazi za novom kombinacijom odlaganja debakla (rupa na čekanju), da se upravo iz ovog dnevnika, tajni Lenglija, može naslutiti i sudbina svih izvršilaca američke imperijalne volje. Primera ima bezbroj, od Latinske Amerike, preko Afrike, sve do Balkana.
Ponuđene analize o operativnoj upotrebi titioizma, nesvrstanosti, samoupravljanja prvi su pravi putokazi koji upućuju širu javnost na saznanja o skrivenoj svrsi događanja naroda, o zadacima četničkim bradama maskiranih komunjara, o duplom dnu i NVO demokrata , ali i dela navodno patriotske inteligencije, čime su se pozabavili i Radun i Anđelković.
Analize CIA-e o mentalnom sklopu titoista i krajnje beskrupuloznim metodama borbe za vlast, recimo između Dolanca i Ljubičića, objašnjavaju i smisao potonjih događaja, recimo, srž floskule i Srbija i Kosovo, preobražaj većeg dela nazovi opozicije (političkih krila službi), danas sve više pro- NATO agilnih.
Ili, jednostavno, svi ovi hazarderi mislili su, ili misle, da će sedanjem za sto u čijem se krugu igra smrtonosni balkanski rulet, njih zaobići gvozdeni koncept kockanja sa sudbinom na balkanskom buretu , a to je da u ovom ruletu nema trajnog dobitnika. Osim njegovog organizatora.
Ukratko, planere rasturanja Jugoslavije i današnjeg poloma Srbije, koje veličaju svakodnevno ovdašnji mediji pod brnjicom, još početkom sedamdesetih interesovalo je samo jedno: Šta posle Tita?
Tu je, pre svega, procena da Rusija pod bilo kakvim scenarijima neće rizikovati evropski, pa svetski rat u sprečavanju američkog scenarija za Balkan. Pokazalo se tačno: da će u nadgornjavanju debelog Slovenca, vezanog za nemački DMB (tvrdi CIA) i vojnih obaveštajnih struktura gurnutih u ruke Lenglija, još od 1948. godine (tvrdi CIA), biti otvorena breša za raspad SFRJ.
Kao projektovani žrtveni jarac, kao oličenje nekakvog predodređenog srpskog genocidnog nacionalizma, viđen je u opservacijama CIA-e, već 1987. godine, Milošević s vetrom u kosi.
Vrlo zanimljivo, reklo bi se i tačno, u predviđanjima CIA-e je da će ekstremistički desničari, inače oročeni kumovi, svojim brutalnim uznemiravanjem manjina i naglašenim šovinizmom, probuđeni srpski nacionalizam svesno pretvoriti u pregovaračku omču oko vrata Miloševiću.
Uvaliti ga u grotesknu utakmicu za najpatriotu na krilu odabranih kvazipatriota , navodnih branilaca Jugoslavije, prekodrinske braće, pa Srbije i Kosova i Metohije. Naravno da su se oni borili, ali su kao topovsko meso, uz paralelne nagodbe sa scenaristima raspada, nudili decu istinskih patriota.
Nema više alibija, znali su i moraju znati kuda, po kakvu cenu i sa kojim garancijama vode naciju mečki na rupu.
Organizovali zločine na teret srpskog naroda, gde je zapravo sahranjena, reklo bi se zauvek, mračna tajna o Srebrenici, od koje svi beže kao đavo od krsta. A svoje su naslednike slali u dobrovoljno izgnanstvo, u susednu Mađarsku. Da bi ih kasnije, presvučeni u pronatovske mirotvorce, amnestirali za ostavljanje države na cedilu. Sad će im kao povratnicima graditi i stanove na račun gladnih otpuštenih s posla.
Jedni su u tom krvavom cirkusu nosili dresove s kokardom, a drugi sveže proprane od petokrake. Treći segment komunjara izvukao se iz rata u kome nismo učestvovali i stupio u redove novog poretka, što dakako nije sadržaj o kome bi CIA pričala za javnost. Oni su još u radnom odnosu.
Previđajući svesno puni smisao te suicidalne predstave, u kojoj su Milošević i đinđić, zbog nepoštovanja scenarija platili glavom, a preostala dva ključna učesnika kvarteta služe i dalje kao džokeri, jedan u Hagu a drugi u Beogradu, treći segment uveriće se da u američkim i britanskim planovima nema mesta za prijateljstvo. Još manje za dugoročno savezništvo, lojalnost ili zahvalnost.
Doživeće oni među nama, danas nemoćnim posmatračima, svi koji pretraju sva poniženja neobjavljene okupacije, da i ovu vlast Vašington i podanička kvinta vide kao prezrene, a samo je pitanje vremena, i potrošene i odbačene izvršioce.
Takvu ulogu, svesno ili ne, neka sudi istorija, odigrali su Srbi saborci Broza, u koje se još kune pola Srbije, a potom i brojni njihovi potomci iz inkubatora titoizma. Slaba je uteha što demokratori pojedine od njih, iz čistog utilitarizma, pa čak i sluge totalitarizma, bivše komunističke funkcionere i koordinatore, službe proglašavaju herojima demokratije.
Neki, pokazalo se, imaju kraću a neki dužu upotrebnu vrednost, isključivo na bazi količine štete i pometnje koje su u stanju da naprave na geopolitičkoj teritoriji interesantnoj za NATO-imperiju. Tamo gde će se pod maskom zaštite ljudskih, posebno manjinskih prava, formirati protektorati kakav je danas ova teritorija, bez trajno definisanih granica.
U međuvremenu, Srbija, kojoj se radi o glavi, posrće pod mega publicitetom o odsečenim šapama pasa i mačaka. Reklo bi se da su jadne životinje svesno pripravljene žrtve srpske endemske genocidnosti .
To je izraz koji lansira VAC-ovo glasilo, a formalno najstariji list na Balkanu, a ne manjka ni poruka da se vežemo za Nemačku, koja nas, inače, satire ceo vek, ili u TV porukama, od Glasa Amerike pa nadalje, da budemo na danke Amerika sa SAD, koja nas, inače, bombarduje i dokrajčuje sredinom i krajem prošlog i početkom ovog veka.
Ali trezveniji, a njih je sve više, prepoznaju u toj tarapani svesno primoravanje dvorskih analitičara i preobraćenog dela opozicije da se kao alibi uključe u osveženu garnituru vlasti, predviđenu za konačno rešenje. Oni imaju ponudu da budu, uz prateće beneficije i sinekure, naslednici spaljene zemlje.
Svojim prisustvom u završnici dokrajčenja Srbije, trebalo bi da ostanu poslednji zapljunuti u igri balkanske šuge.
A sve, pritom, uz saznanje da je Kosovo i Metohiju, za svoje strateške potrebe, zapravo otela ta prijateljska Amerika (samo se posluživši Albancima), u glas dreče o sudbinskom pitanju Rezolucije (ako izgubiš kajaćeš se, ako dobiješ kajaćeš se još više). Time se uspešno pojačava virtuelnost stvarnosti , one u kojoj jedino kao demokratska vlast mogu politički opstati naši kvislinzi.
Ali trezveniji, a njih je sve više, prepoznaju u toj tarapani svesno primoravanje dvorskih analitičara i preobraćenog dela opozicije da se kao alibi uključe u osveženu garnituru vlasti, predviđenu za konačno rešenje. Oni imaju ponudu da budu, uz prateće beneficije i sinekure, naslednici spaljene zemlje. Svojim prisustvom u završnici dokrajčenja Srbije, trebalo bi da ostanu poslednji zapljunuti u igri balkanske šuge.
I dok se odvija ova igra između Tadića i Nikolića, sa čedom u fazi zagrevanja, a uz odobravajuće kibicovanje uređivača najnovije srpske političke misli, MMF se potrudio da čovek iz senke, koji će još dugo biti potreban Zapadu, izvikanom pobedom na pregovorima sa monetarnom aždahom, obezbedi odmrzavanje mizernih nekoliko odsto penzija i plata. A to su sigurni glasovi na budućim izborima za dalju regionalizaciju (parčanje) Srbije.
Uz takav razvoj sudbonosnih projekcija za budućnost, prikrivene senkom otetog Kosova i Metohije, o kome isključivo drugi odlučuju, donesena je paradigmatična presuda o povraćaju sto hektara luke, najatraktivnijeg dela Beograda, tajkunima, inače planski visokozaduženim u stranim bankama.
Domaće banke je, čudo od ekonomiste u pokušaju, sada pouzdano znamo, kao nepodobne za neoliberalne trendove, razbucao. A klijente žrtvovanih banaka uveo u iste odaje, ali nastanjene bankama ćerkama evropskih lihvara, koje nude svoje usluge po paprenim kamatama. A dobit poslušno transferišu u porodicu .
Tvrdi se među ekspertima da je tajkunski soj laboratorijski stvoren od soc. direktora i kriminalaca, i to planskim uvođenjem sankcija SAD. Oni će, kao vrsta klonova, sve dragocene delove teritorije i objekte Srbije, kada na mig budu bankrotirali zbog nemogućnosti da vrate pozajmljane milijarde dolara, na ime namirenja da prenesu Srbiju u vlasništvo stranim zelenašima.
Probudićemo se, tako, u tuđoj kući, do juče našoj, sa lancima poimeničnih, ali i državnih dugova (samo Beograd za kratko vreme skoro pola milijarde dolara) i bićemo poterani da sa statusom roblja dirinčimo za gazde svoje bivše dedovine.
Treba da prestanemo da služimo njihovom nametnutom modelu političke korektnosti, a što je isključiva obaveza jedne strane, one bespomoćne pred siledžijama koji razaraju društvo, moral , porodicu , nameću gnusne standarde najgoreg zapadnog kulturnog treša i
diluju nekažnjeno mentalnu ili pravu drogu za umove nas i naše dece.
Ostaćemo svoji i na svojoj zemlji samo ako shvatimo svu ozbiljnost dugotrajnih planova opservatora iz Lenglija i prozremo do kraja nametnute standarde novogovora globalizma o tobožnjim teorijama zavere , dok nam se one događaju kao STVARNOST i uhodana PRAKSA neoimperijalizma i neofašizma. I naravno, ako prestanemo da služimo njihovom nametnutom modelu političke korektnosti, a što je isključiva obaveza jedne strane, one bespomoćne pred siledžijama koji razaraju društvo, moral , porodicu , nameću gnusne standarde najgoreg zapadnog kulturnog treša i diluju nekažnjeno mentalnu ili pravu drogu za umove nas i naše dece.
