Pogranično mesto Deska na jugu Mađrske jezgro je srpske dijaspore u Pomorišju, gde su Srbi iz ovog mesta i njihovi gosti u petak proslavili Preobraženje,
hramovnu slavu Srpske pravoslavne crkve Preobraženja Gospodnjeg. Pošto je radni dan paroh deščanski Svetomir Miličić, zadovoljan je što se na prazničnu liturgiju odazvao bar neko iz svakog srpskog doma. U Deski je preostalo svega 150 pravoslavnih vernika.
– Ako podvučemo crtu, dolazimo do brojke od 100 do 110 čistih Srba – kaže paroh Miličić. – Hram je obnovljen pretprošle godine, za jubilej 150 godišnjicu hrama, kada je Orden Svetog Save trećeg stepena dobio naš najstariji meštanin Milan Petkov, koji je 3. avgusta ispunio 102. godine.
Ističe paroh i dobar komšiluk.
– Dobro se slažemo sa komšijama Mađarima, pa i oni prisutvuju našim svetkovinama, dolaze u portu i pridružuju nam se u slavlju – kaže Miličić.
O Preobraženju, u porti pravoslavnog hrama podrazumeva se osvećenje grožđa. U ćaskanju prekidamo pojca deščanske crkve Radivoja Novkova i Miroljuba Jakovljeva, pristiglog iz đale, koji redovno o praznicima dolazi da obiđe Srbe u Novom Sentivanu, Sirigu, Deski i drugim mestima u dijaspori, jer kako reče vidi da su složni i da se okupljaju sa svih strana.
– Pojem u crkvi punih sedamdeset godina, još od detinjstva sam počeo, jer naša veroispovedna učiteljica imala veliki uticaj. Obavezno smo dolazili na jutrenje i večernje službe i to se ulilo u nas, pa sam doživeo da u 85. -oj još pojem i osećam se lepo kad sam tu. Svi moji vršnjaci su pomrli, a ja hvala Bogu još pojem. Mlađi mi vele da mnogo otežem, banatski, a ja sam tako naučio, drukčije ne mogu – veli Radivoj.
Među pojcima je i ugledni još uvek aktivan lekar specijalitsa dr Marko Rus (80), srećemo i njegove sinove Aleksu i Pericu, koji iako Srbi, Mađarsku predstavljaju u sedištu EU i Evropskom parlamentu u Briselu.
Petar Ivanov, Ljubinka Rus, Vidosava Tucakov, Latinka Novkov i drugi vremešni Deščani, žale što je mladih ovde sve manje.
– Mnogo toga pamtim, imamo decu, unuke i praunuke, svi su ovde ostali. Kad smo bili mlađi radili smo zemlju, dočekali smo penziju. Hvala Bogu da smo dočekali starost, suprug Radivoj još u crkvi poje. Kada sam išla u školu bilo nas je trideset u razredu, a sada gotovo da i nema dece – kaže Latinka Novkov, koja se veoma obradovala razgovoru za Dnevnik jer ima rodbine u Novom Sadu i drugim vojvođanskim mestima.
Srećemo Milenka Radića, urednik Srpske redakcije državnog radija u Pečuju, ne propušta da za slavu skokne u rodnu Desku,
– Deska je za mene uvek dolazak kući, Pečuj je boravak, možda i večni, videćemo – kaže Radić. – U Deski sam proveo detinjstvo, tu su mi roditelji, rodbina i prijatelji. Mada i u Pečuju imamo kapelu, kada su slave u pitanju Deska je ono pravo. Broj Srba u Deski se smanjuje zbog asimilacije ili odlaska mladih iz sela zbog posla. Mnogi deščanski Srbi su otišli u druge sredine zbog egzistencije i da bi pronašli sebe. Ima nas dosta u Budimpešti, Pečuju, Briselu, jedan mladić se zaposlio u Beogradu, a ovo je prilika da se okupljamo, bar jednom godišnje – veli Radić.
Borislav Rus je predsednik Samouprave Srba u Budimpešti, kaže da su mu čvrsti deščanski koreni, gde dolazi kada god mu se ukaže prilika.
– Deska kod mene ima prioritet. Preobraženje me podseća na detinjstvo, to je za nas decu bio najsrećniji dan. Odnegovani smo da redovno idemo u crkvu i poštujemo naše pravoslavne praznike. Pošto se sve to veže za religiju, običaje, identite, kulturu i zavičaj, ispunjava me svaki dolazak u Desku – ne skriva emocije Borislav.
Predsednik Samouprave Srba u Deski Kristifor Brcan, takođe konstatuje da je Srba sve manje, koji su do završetka Prvog svetskog rata ovde bili u većini, a da ih je sada od 3.600 žitelja svega tri odsto.
– Vodica se sveti još u četrdesetak domova, nažalost u 14 su udovice i jedan udovac, nema omladine, što je žalosna stvarnost – predočava Brcan. – Fale nam mnoge generacije bez kojih smo ostali u vreme optacije između 1921. i 1931. godine i revolucionarnih previranja 1956. Deščani su se rasuli po celom svetu, a u Vojvodini Srba sa ovih prostora ima najviše u Kovinu. Mada smo malobrojna, mi smo jaka zajednica, jedna od najjačih srpskih oaza u Mađarskoj. Istrajno čuvamo srpski jezik, našu veru, kulturu i običaje. Veliki udeo u tome ima KUD Banat.
Sve je manje srpske dece, u zabavištu svega dvoje od 29, a u četiri razreda srpske škole je devetoro dece uglavnom Mađara. Njihovi roditelji Mađari vide da ima smisla da im deca uče srpski jezik…
