U izveštaju čije je ime „Hrvatska: potresena krhkom politikom“, analitičari „Barkliza“ ocenjuju da su svetska tržišta pozdravila formiranje vlade Tihomira Oreškovića i podatke koji potvrđuju da je Hrvatska na putu oporavka nakon šestogodišnje recesije.
Međutim, poslednja politička previranja, koja prete opstanku Vlade i sprovođenju reformi, počela su da uzimaju svoj danak i u svetu hrvatskih državnih finansija. Stoga ulagačima preporučuju da pojedine vrednosne papire hrvatske države zamene za one srpske i mađarske, što zavisi od roka njihovog dospeća. Srpske i mađarske obveznice nude im otprilike iste prinose, ali te dve zemlje, ističu, ipak imaju stabilnije vlade.
U „Barklizu“ podsećaju i da se Hrvatska i dalje suočava s izostankom pravih reformi. One se ogledaju i u podatku da je javni dug tokom dugotrajne krize više nego udvostručen – porastao je sa 39 odsto BDP-a u pretkriznoj 2008. na 85,1 odsto BDP-a u 2014. – a njime se finansirao veliki proračunski manjak.
Iako je fiskalni deficit u međuvremenu ipak smanjen na oko četiri posto BDP-a u prošloj godini i dalje je veliki, a za njegovo smanjenje potrebne su reforme.
Dodaje se da aktuelni sastav Sabora otežava mogućnost sastavljanja novih koalicija. Ni eventualni novi izbori ne moraju nužno da dovedu do značajnije promene odnosa snaga na političkoj sceni zemlje, poruka je analitičara „Barkliza“.
„Kratkoročno, tržište nas gleda sa skepticizmom i čeka se rešenje izvršne vlasti“, kaže Đuro Njavro, dekan Zagrebačke škole ekonomije i manadžmenta.
Ipak, treba reći da nije sve crno. Naime, analitičari „Barkliza“ hrvatsku evroobveznicu s rokom dospeća 2022. vide kao dobro ulaganje.
