Vizantija, crkva i panslovenski pokret 19. veka, cija su nadanja bila smeštena u imenu Rusija, umnogome su uticali i na formiranje simbola preko kojih su se prepoznavali nacionalni i državni interesi srednjovekovne, obrenovicevske, pa i današnje Srbije.
Ocila, krst, dvoglavi orao, lav, štit, macevi, rogovi na kacigi kneza Lazara, glava vepra, imaju vizantijske korene. Iako današnja srpska zastava nema veze sa vizantincima, nemanjicka Srbija preko svojih velikaša upotrebljavala je zastavu ili steg crvene boje, uvek obrubljene belom trakom, a u sredini sa pomenutim simbolima.
Današnji oblik srpskog barjaka sa rasporedom boja, direktno je vezan za Rusiju. Posle mnogo muka i žestokih sukoba sa Portom i Rusijom, Miloš Obrenovic je nakon Sretenjskog ustava, koji nikada nije zaživeo, 1836. i 1837. ustolicio srpsku zastavu sa horizontalnim crveno-plavo-belim rasporedom boja. Ali ta zastava imala je i cetiri žute zvezdice, koje su znacile ogranicenje suvereniteta srpske države.
Zastave Nemanjica
Prva zastava za koju se pouzdano zna da je postojala, pripadala je kralju Radoslavu Nemanjicu i dugo je bila cuvana u dubrovackom pokladu. Bila je od platna – crvene i plave boje. Druga je pripadala Stefanu Decanskom bila je žute boje i poklon je egipatskog sultana.
O trecoj stižu potvrde iz Španije. U jednom katalonskom portalu prikazano Skoplje nad kojim se vidi zastava, a drugi Dušanov barjak cuva se u Hilandaru. Najzad Karadorde je imao dve zastave, jedna je bila ukrašena ikonama svetaca. Druga poznatija bila je crvene boje, a u sredini imla je dva štita sa krstom, ocilima i veprovom glavom.
– Srbija je prva reagovala na narastajuci panslovenski pokret, a knez Miloš Obrenovic video je Rusiju kao jedinog potencijalnog zaštitnika i moguceg realizatora planova ostalih potlacenih slovenskih naroda. Taj pokret odlucio je da sve buduce slovenske države moraju na zastavi imati crveno-plavo-belu boju. Sretenjskim ustavom Srbija je definisala zastavu i raspored boja na njoj crveno-belo-plava. To je Milošu i Srbiji donelo ogromne probleme na medunarodnom planu – prica heraldicar Dragoljub Acovic.
Turska je odmah reagovala žestokim demaršom. Potom je usledio još jedan šok, uvredena Rusija je nediplomatski reagovala. A njihov konzul okarakterisao je formiranje te srpske zastave neprihvatljivim cinom, optuživši Srbiju da opasno napušta ustrojstvo Evrope. Ovaj diplomata, u rasporedu tih boja video je srpsko nastojanje ocuvanja Francuske revolucije. Knez Miloš je gest ruskog konzula protumacio kao reakciju na dispoziciju boja. Ne poštujuci odluke Sretenjskog ustava odlucio se odmah za rusku belo-plavo-crvenu zastavu sa srpskim grbom u sredini. Na njegovo zaprepašcenje to je još više ražestilo Moskvu.
Oko Petra Velikog
Na jednom od svojih putovanja po Evropi ruski buduci car Petar Veliki stigao je u Holandiju i tu se inkognito zaposlio u jednom brodogradilištu kao drvodelja. Pošto je bio veoma zainteresovan za inovacije i imao oštro oko za detalj i za široku sliku, on je zapazio zastave na svim brodovima.
Kasnije je otkrio i njihovu državnicku ulogu i važnost. Po povratku u Rusiju naredio je da svi ruski brodovi moraju nositi zastavu belo-plavo-crvene boje. No, ona je tek 1914. godine zvanicno postala zastava države Rusije, a do tada korišcene su dve, ova i carske porodice Romanovih crno-belo-narandžasta.
– Uvreden i ljut na rusku reakciju, knez Miloš je jedne veceri došao na ideju da rusku zastavu obrne naopacke i proglasi je srpskom. To je i ucinio, a veštim manevrima, naterao je protivnike da je i zvanicno priznaju. Naime, turskim fermanom ova zastava je konacno
prihvacena kao oficijelni simbol srpske države – objašnjava Acovic.
No, knez se na tome nije zaustavio, posle samo tri meseca, zastavi je pridodao i grb. Turska se zbog toga žestoko bunila i stvari su se komplikovale, ali je na kraju pronaden kompromis. Porta je knjazu odobrila da se „zastave imaju isturati samo na brodovima, kao i da one moraju imati i vazalna obeležja“. A ona su se sastojala u cetiri žute zvezdice koje su bile rasporedene oko grba. No i takvu zastavu knjaz je izbegavao da istice gde god je to bilo moguce. Ove zvezdice definitivno su uklonjene 1878. godine, a novu „dopunu“ ova trobojka doživla je 1945. kada su joj komunisti „ugradili“ zvezdu petokraku koje sada nema, ali po važecem Ustavu Srbije petokraki je i dalje mesto na zastavi. Apsurda je mnogo, ovaj je samo jedan u nizi i bez posledica je.
