Sadašnjost, još više sutrašnjica Vojnomedicinske akademije, sa posebnim emotivnim nabojem prate se u javnosti. Govorilo se po kuloarima, a i glasno, o njenom gašenju, tajnim prodajama, nezaobilaznim tenderima. Širile su se priče o urušavanju medicinskog kadra, menjala se rukovodstva, govorkalo o arhaičnom funkcionisanju, zatvorenosti… Posle svega, VMA je, iako sa ožiljcima i dalje zdravstvena ustanova sa neprikosnovenim autoritetom. To je bolnica sa tradicijom dugom više od 160 godina, u kojoj se godišnje pregleda oko 600.000 ljudi, a operiše 35.000 i edukuje 500 lekara. Sve to predočavamo dr Rajku Hrvačeviću, zameniku načelnika VMA, profesoru Medicinskog fakulteta u Nišu i doskorašnjem načelniku Odeljenja za transplantaciju bubrega VMA.
– Tačno je da je Vojnomedicinska akademija poslednjih deset godina prolazila kroz razna iskušenja, delila sudbinu države i naroda. Ali je VMA i u tom periodu bila jedinstvena ustanova sa prepoznatljivim imidžom. Uprkos svemu ona je danas, sviđalo se to nekome ili ne, ustanova sa visokim standardima lečenja. Kao i drugima, jeste joj teško, ali to breme nosi uspravno i bez znakova posustajanja u bilo kom svom segmentu – kategoričan je dr Hrvačević.
Lična karta
Profesor dr Rajko Hrvačević rođen je u Visokom 1957. Medicinski fakultet završio je u Sarajevu 1981. godine. Posle stažiranja i odsluženja vojnog roka, kao odličan student doveden je 1984. na VMA. Godine 1992. završava subspecijalizaciju i magistraturu, a doktorat 1996. Šest godina kasnije dobija zvanje profesora.
Specijalizirao je u Londonu, Milanu i Los Anđelesu, autor je više od 80 naučnih radova objavljenih u najpoznatijim svetskim časopisima. Napisao je i udžbenik iz nefrologije koji je preveden na ruski i engleski jezik.
Oženjen je Vesnom i otac je troje dece – Jovanke, Jelene i Luke.
Tu i tamo promakne i poneko mišljenje da VMA više nije što je nekad bila. Koliko u tome ima istine?
– Nemam nameru da se branim. Naprotiv, biću neskroman – VMA ima visoke standarde u lečenju i s pravom uživa reputaciju jedne od najboljih bolnica u Srbiji i u regionu. VMA nije samo bolnica, ona je mnogo više od toga. Pored lečenja bavi se edukacijom, naučno-istraživačkim radom, preventivnom medicinom i sanitetskim snadbevanjem. Iako siromašna, u mnogim oblastima u metodama lečenja nosi se ravnopravno sa najvećim medicinskim centrima sveta. Primera je bezbroj, navešću najkarakterističnije – matičnim ćelijama iz koštane srži istog bolesnika lečimo infarkt srca. To još radi par centara u svetu. Jedina smo ustanova u zemlji i retka u svetu koja radi transplantaciju koštane srži, a transplantacije bubrega su rutinske procedure u nas. VMA poseduje sopstveni Institut za medicinska istraživanja, čiji se radovi publikuju u najpoznatijim svetskim medicinskim časopisima. Priznaćete, tonisu odlike obične bolnice ili bolnice koja je posrnula – objašnjava zamenik načelnika VMA.
Presađivanje organa
– Dugo sam bio na čelu Odeljenja za transplantaciju organa na VMA. Znam šta je za naš narod značilo prvo presađivanje bubrega, 1996. godine. Uskoro krećemo sa novim programima, sa transplantacijom jetre. To je još jedan od nacionalnih programa koji možemo da uskoro ponudimo Srbiji, jer i za to posedujemo najbolje organizaciono-tehničke mogućnosti. Već se u SAD nalaze petorica lekara na usavršavanju koji će po povratku, sa lekarima koji su prošli specijalizacije, činiti respektabilan tim i izvan naše zemlje – mišljenja je ovaj stručnjak.
Oponenti tvrde da je vašu ustanovu napustio veliki broj vodećih lekara?
– Nema bolnice ili kliničkog centra u Srbiji iz kojih nisu odlazili i najbolji stručnjaci iz raznih razloga. I VMA su napuštali lekari od imidža, ali kod nas stižu i svetska imena, poput profesora dr Miodraga Stojkovića, svetskog genetičara, profesora Božine Radevića koji je pre deset godina izvršio transplantaciju jetre… U VMA trenutno radi 170 doktora medicinskih nauka, a njih 134 su sa različitim nastavnim zvanjima. Gotovo da nema doktora koji nije prošao neke specijalizacije i u najvećim medicinskim centrima sveta – izričit je dr Hrvačević.
Mnogi za VMA kažu da je zatvorena ustanova sa arhaičnim sistemom funkcionisanja, u koju naši ljudi iz dijaspore gotovo da nisu imali pristupa?
– Ako je i bila ustanova zatvorenog tipa, više nije. Dokaz su i onih 40 odsto civilnih pacijenata koji su se lečili kod nas prošle godine. Dakle, svima su vrata otvorena, kako onima u zemlji tako i našim ljudima iz dijaspore. Svi oni bez ikakvih procedura mogu da zatraže bilo kakvu lekarsku pomoć. I svima njima stavljamo na raspolaganje naše kapacitete i pružićemo vrhunske usluge. U najkraćem roku svi pacijenti, bez razlike odakle su, dobijaće dijagnostičke rezultate i terapijske usluge kao u najmodernijim svestkim centrima. A oni iz dijaspore dobijaće vrhunske usluge po višestruko nižim cenama u odnosu na zapadne zemlje.
Najgore smo prebrodili
– Poslednjih meseci obavljeno je mnogo razgovora sa državnim organima i najodgovornijim ličnostima Srbije. Dobili smo uveravanja da VMA mora biti u ovom obliku sačuvana kao institucija od posebnog značaja za naše građane. Jeste, bilo je raznih predloga i opcija, bilo je i najsumornijih predviđanja, ali mislim da smo najgore prebrodili – kaže Hrvačević.
VMA je, nesporno, medicinski centar čiji je ugled odavno prevazišao naše granice, ali i centar koji deluje izvan zdravstvenog sistema Srbije?
– Sve potencijale naše ustanove, a oni su nemerljivi, stavićemo vrlo brzo na raspolaganje građanima. Cilj je potpuna integracija VMA u civilni zdravstveni, naučno-istraživački i edukativni sistem Srbije. Prvi koraci su već napravljeni, sklopljeni su ugovori sa civilnim fondom zdravstvenog osiguranja za lečenje nekih bolesti. Sklopljeni su ugovori sa Univerzitetom u Nišu, Medicinskim fakultetom u Kragujevcu, Višom medicinskom školom u Beogradu, a dogovori sa Medicinskim fakultetom u Beogradu su u završnoj fazi. To znači učešće našeg kadra u nastavi i zajedničko učešće u naučno-istraživačkim projektima. Dakle, naše znanje i ogromni stručni potencijal biće zajedničko dobro ove zemlje.
Prebacuje vam se da zbog „zatvorenosti“ vaši kadrovi retko odlaze u inostranstvo na razna usavršavanja?
– Ne znam kakvi su principi vladali pre 50 godina. No, ako se oslonim samo na moj primer, mogu reći da to nije tačno. Uostalom, da se naši kadrovi nisu usavršavali u inostranstvu, VMA ne bi bila ustanova od tolikog renomea. Evo, već je određeno čak 50 lekara koji će se iduće godine usavršavati u najvećim svetskim centrima. NJihov zadatak će biti da osvoje nove dijagnostičke i terapijske procedure i da ih po povratku primene u radu naše ustanove. To će istovremeno biti i veliki dobitak za naše ukupno zdravstvo – poručio je na kraju profesor dr Rajko Hrvačević.
Prihvatljiv cenovnik
Kakve su cene pregleda i drugih usluga na VMA?
– Koliko ozbiljno radimo na približavanju VMA građanima Srbije, pa i ljudima iz dijaspore potvrđuju do sada preduzeti koraci. Svakog ponedeljka, utorka i srede od 13.30 do 19.30 civilima su omogućeni svi pregledi i terapije. Civili čak mogu da traže da ih pregleda profesor, specijalista, primarijus. Mogu da traže ultrazvuk, skener, kolor dopler, magnetnu rezonancu, kompletne rutinske nalaze, po povoljnijim cenama nego bilo gde, a sa vrhunskim uslugama – poručuje Hrvačević.
