M. Filipović
Mnoštvo kreativnih ideja, lepih novogodišnjih ukrasa, ukusne hrane, razgovora i humanosti obeležili su Božićni bazar, koji u Hamburgu organizuje Dopunska srpska škola u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom. U punoj sali pri hramu Svetog arhangela Mihaila roditelji, deca i naša dijaspora okupili su se da se druže, uživaju i pokažu kako lepa dela imaju veliki značaj.
Učiteljica Tatjana Filipović kaže da se posebno raduje jer su deca pokazala inovativnost i imala mnoštvo kreativnih ideja, pa su krajnji rezultati njihovog truda bili izvanredni.
– Pošto u prethodne dve godine nismo bili u mogućnosti da organizujemo vannastavne aktivnosti u ovoj školskoj godini smo se zaista potrudili da uradimo puno toga i pokušamo da nadoknadimo sve ono što je propušteno u prethodnom periodu. Tako da smo od početka godine imali dosta raznovrsnih aktivnosti ali svi smo se najviše radovali Božićnom bazaru jer je to momenat kada deca pokažu svoju kreativnost, trud, samostalno izrađuju i onda prodaju ukrase. To je za njih posebno bitan događaj i roditelji vole ovakav način okupljanja, jer je ovo prilika da se sretnu, porazgovaraju i da zajedno uradimo nešto dobro i humano jer uvek sva sredstva koja prikupimo uputimo onima kojima su najpotrebnija – kaže Filipović.
Među onima koji su došli na druženje bila je je i porodica Grujić. Goran, Boja i ćerka Daria prvi put prisustvuju ovakvom skupu. Kako kažu raduju se jer imaju mogućnost da steknu nove prijatelje i uživaju u lepom raspoloženju i razgovorima.
Bojana Grujić, navodi da je ćerka prezadovoljna časovima u Dopunskoj srpskoj školi i da se raduje svakom novom susretu sa drugarima i učiteljicom. Tako je bilo i sada, pa je uprkos polomljenoj nozi, pravila ukrase kod kuće i došla na Božićni bazar.
– Ja sam u Hamburgu četiri godine, a ćerka i muž su došli pre dve godine. Ovo nam je prvi put da smo deo ovog bazara. Volim ovakve događaje i sviđa mi se uvek da damo doprinos za crkvu i školu da naša deca znaju odakle su potekla i nastave da uče onako kako su započeli u Srbiji. Ćerka je prezadovoljna časovima i učiteljicom, sad dve nedelje ne može da ide u školu jer je polomila nogu ali se nadamo da će se što pre oporaviti i krenuti na časove. Ja sam pripremila kolače, deca su sa učiteljicom spremala radove ali ne i Daria jer nije bila u školi. Nas dve smo kod kuće zajedno pravile ukrase: jelkice, sanke – priča nam Bojana.
Daria Grujić kaže da je kreativnost nasledila od majke pa joj nije bilo teško da spremi raznovrsne ukrase koje je brzo prodala.
– U školi mi je super, učimo nove stvari o našoj kulturi i jeziku i radujem se ponovnom polasku na časove čim se oporavim. Imam i najbolju drugaricu Lunu koju sam tamo upoznala. Za danas sam spremila ove ukrase, trebalo je dosta truda ali sam zadovoljna jer su na kraju lepi ispali. Mama mi je malo pomogla i ja sam se trudila da budem kreativna – dodaje Daria.
Dobar povod za okupljanje
Goran Grujić je došao sa suprugom, ćerkom i prijateljima.
– Mogu da kažem da je jedno ovakvo okupljanje dobar povod za druženje i zbog toga što sav prikupljeni novac ide uvek u humanitarne svrhe. Naša ćerka od skoro ide u srpsku školu i smatram da je to veoma važno za nju. Nastavićemo i dalje da sarađujemo sa Dopunskom srpskom školom, sa srpskom zajednicom i rado dolazimo u crkvu – kaže Goran Grujić.
Željni smo druženja
Milorad Pavlović, predsednik Školskog odbora ističe da su ovakvi događaji važni iz više aspekata, da se ljudi okupljaju, da ne zaborave svoju kulturu, jezik, i da deca budu deo njih.
– Mi pokušavamo da srpsku školu uključimo u rad crkve i obrnuto da crkva bude deo srpske škole. Prethodne dve godine nismo mogli ništa da napravimo zbog pandemije ali sada koristimo momenat kada su ljudi željni svega i kada žele da se druže i imaju mogućnost da dođu i pomognu u akciji – priča Pavlović.
Pripreme od novembra
Branka Nikolić, iz Školskog odbora, objašnjava da deca počnu da pripremaju ukrase već početkom novembra i radosno iščekuju ovaj dan.
– Božićni bazar organizujemo svake godine početkom decembra, deca već početkom novembra počnu sa učiteljicom da spremaju radove. Roditelji prave kolače, slana peciva. Ukrase prodajemo, a novac ide u humanitarne svrhe. Dve godine zbog korone nismo mogli ništa da organizujemo tako da smo srećni što danas opet možemo da se skupimo. Ljudi posle liturgije dolaze da kupe male poklončiće da nešto pojedemo i družimo se – kaže Nikolićeva.
