Da li se klubovi migranata u Beču bave samo sportom i folklorom ili učestvuju aktivno u političkom životu zemlje domaćina – pitanja su na koja je pokušala da odgovori studija Evropskog centra na temu „Migrantske organizacije u velikom gradu“.
Autori studije Harald Valdrauh i Karin Soler su u periodu od 2001. do 2003. godine, u oko 650 migrantskih organizacija poslali upitnike sa pitanjima vezanim za aktivnosti tih institucija.
Posmatrano po poreklu članova organizacija, najviše je bilo turskih klubova, to jest 110, a iza njih organizacije građana sa prostora bivše Jugoslavije (90), od kojih više od 40 građana SCG.
Novi slogan
Sekretar „Jedinstva“, najstarijeg kluba naših građana u Beču, Darko Miloradović ukazao je da su naši klubovi prošli kroz važnu fazu razvoja. Najpre su to bila mesta okupljanja naših ljudi, koji su težili da, družeći sa zemljacima, budu bliže domovini, a sada su to organizacije koje su se okrenule i drugim aktivnostima.
Miloradović je istakao da je kliše da se naši klubovi bave samo folklorom i sportom, navodeći da postoji mnoštvo drugih aktivnosti, kao što je obogaćivanje kulturnog života (pozorišne predstave, izložbe).
– Najbolje na ovaj razvoj ukazuje i naš novi slogan „Od klasičnog gastarbajterskog kluba do interaktivnog mesta susreta“ – podvukao je Miloradović.
Autori studije ustanovili su da u Beču postoje 93 migrantske organizacije građana sa prostora bivše Jugoslavije, od kojih su 42 klubovi građana SCG.
Za 54 odsto klubova sa prostora bivše Jugoslavije negovanje kulture je na prvom mestu (iz SCG 48 odsto), dok je za turske organizacije to samo u 29 odsto slučajeva bitno.
Okupljanje na verskoj osnovi najvažnije je za turske organizacije (22 odsto), dok za ostale, a tako i za građane SCG, to nije toliko važan motiv (5 odsto).
Što se tiče aktivnosti klubova, na prvom mestu je zajedničko bavljenje sportom. Ova aktivnost je čak za 55 odsto klubova građana sa prostora bivše Jugoslavije bitna, a među njima za 57 odsto klubova građana SCG.
Kada je reč o političkom i socijalnom angažovanju, tu prednjače klubovi građana Turske.
Naime, čak 41 odsto turskih organizacija se bavi pružanjem pomoći u integraciji, dok to čini svega 20 odsto klubova građana sa prostora bivše Jugoslavije, odnosno 12 odsto iz SCG.
Švarceneger kao primer
Predsednik novoosnovane Bečke integracione konferencije Aleksis Nšinjimana Nojberg najavio je da ta organizacija namerava da zastupa interese svih stranaca, te dodao da je važno da se sve organizacije migranata priključe. Samo tako, dodao je on, moguće je ostvariti interese došljaka u ovoj zemlji.
On je naglasio da i u Austriji mora biti moguće da stranci učestvuju u političkom životu, te da isto kao i u SAD, kao u slučaju Arnolda Švarcenegera, jednog dana mora biti moguće da jedan stranac postane predsednik Austrije.
Klubovi klasičnih gastarbajtera, osnovani pre četiri decenije, najviše su mesta gde se ljudi okupljaju da bi zajedno proveli slobodno vreme, ali oni su se razvili u organizacije koje pokazuju veću političku svest i želju da se uključe u donošenje odluka o njihovoj sudbini u zemlji domaćina.
Ministar za pitanja integracije u vladi Beča Sonja Veseli istakla je da je grad Beč preduzeo sve, misleći na formiranje gradske institucije za pitanja integracije (MA 17), da probleme stranaca dovede u „centar“ aktivnosti gradskih vlasti.
Navela je još da bečki političari teže da činjenica da u ovoj metropoli čak 28 odsto stanovništva čine stranci bude vidljiva i u gradskoj administraciji.
– Integracija znači živeti zajedno, ali ne samo jedni pored drugih – poručila je Veseli.
