Pevao se banatski bećarac, ali ne u Banatu već u Stigu – u Ostrovu kod Kostolca. Stiške Lale organizovale su 9. "Ostrovaćki bećarac", manifestaciju kojom se trude da održe svoje prečanske korene.
Otkud Lale u Stigu?
Selo Ostrovo, na nekadašnjoj dunavskoj adi nekada je pripadalo Austrougarskoj i Banatu. A onda je ada, preko dunavskog rukavca, povezana s kopnom kod Kostolca a Banaćani su postali Stižani.
"Do pedesetih godina pripadali smo opštini Kovin", objašnjava Dragan Crnoseljanski iz Ostrova, "a i danas nam je sedište eparhije u Vršcu. Više smo Banaćani nego Stižani."
U Ostrovu je sve kao u pravom banatskom selu: sokaci su ušoreni, pola stanovnika se zove Mita ili Đura, sviraju u tambure, mešaju Č i Ć, pa je zato bećarac ostrovaĆki. Samo su im Sose, kažu, u deficitu poslednjih godina.
"Sose su otišle u grad, da ne bi radile", smatra Đura Radić, predsednik MZ Ostrovo. "Mi smo nekada bili stočarsko selo, pa su tada devojke dolazile u Ostrovo iz drugih sela da ne bi radile, a sada je obrnuto."
I kad smo već kod Sosa, ona koja je proglašena najlepšom, a visoka je, plava i zgodna, nikako se ne uklapa u stereotip – niska, rumena, okrugla.
"Ja sve to nisam", kaže Milena Putnik, "inače bih bila prava Sosa. Ovako sam samo po tituli."
Osim što su u pevali bećarce i birali najlepšu Sosu, u Ostrovu su se takmičili i u pripremanju riblje čorbe u šezdesetak kotlića. Bilo je duplo više majstora koji kriju svoje kulinarske tajne, ali se svi slažu u onom što je najvažnije – dobra volja i lepo druženje.
Tako su Ostrovci još jednom, uz bećarac i Sose, podsetili ko su i šta su. Lale su se u Stigu primile, ali im koreni i dalje sežu do Banata.
rts.pozarevac@rts.rs
