U ocenama Pacolija podelile su se i zapadne institucije. Ambasada SAD u Prištini čestitala je Pacoliju, a direktor rokfelerovskog Fonda za probleme Zapadnog Balkana Haki Abazi ne krije skepsu
Vođstvo Srbije veruje da okončanje unutrašnje političke krize na Kosovu otvara vrata za početak pregovora između Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije. Šef srpske delegacije na predstojećim pregovorima Borko Stefanović izjavio je da je došlo vreme da se razreše decenijama nagomilavane razlike između albanaca i Srba“. Glavnim ciljem predstojećeg dijaloga Beograd smatra osiguranje normalnog života i bezbednosti Srba koji žive na Kosovu“, kao i rešavanje na dugoročnoj osnovi kosovskog problema“. Prema rečima Stefanovića, to treba uraditi pre ulaska zemlje u Evropsku uniju.
Karakteristično je da šef delegacije Srbije na predstojećim pregovorima otvoreno izjavljuje da njegova strana ne namerava da razmatra pitanje hipotetičnog priznavanja samoproglašene nezavisnosti Kosova. On je takođe izrazio nadu da predstavnici Evropske unije neće pokretati to pitanje: Naš odgovor tu će biti nedvosmislen, ali mi ipak moramo učiniti sve da to ne dopustimo u principu“. Međutim, kako sledi iz izjava lidera Evropske unije, koji su danas više zabrinuti zbog situacije na Severu Afrike i u regionu Bliskog Istoka nego na Balkanu, za sada nije određen konkretan dnevni red pregovora.
Postoji veoma značajan faktor koji sada primorava Brisel da opreznije pristupa pregovorima Beograda i Prištine. To su promene na kosovskom političkom Olimpu – pojava koalicije skandaloznog premijera Hašima Tačija i novog predsednika pokrajine 59-godišnjeg bogatog Albanca“ Bedžeta Pacolija. (1)
MEKI PREGOVARAč
Kontakti autora ovog priloga sa predstavnicima kosovsko-albanske političke scene, kao i sa nizom međunarodnih predstavnika, omogućavaju mi da govorim o postojanju krajnje širokog spektra ocena: od kategoričkog neprihvatanja figure Pacolija do nade da je upravo on kao niko drugi na današnjem Kosovu sposoban da normalizuje srpsko-albanske odnose i da ujedno privuče u pokrajinu ruske investicije za realizaciju krupnih regionalnih projekata. S tim u vezi je indikativan i tok glasanja o kandidaturi novog predsednika. Za izbor Pacolija trebalo je održati treći krug, u kome je prag bio smanjen sa dve trećine glasova po spiskovima birača do proste većine. Na kraju je Pacoli dobio predsednički mandat zahvaljujući glasovima sopstvene Alijanse za novo Kosovo, kao i Demokratske partije Kosova Hašima Tačija, koja ima neveliku frakciju. Kako su u privatnim razgovorima izjavljivali predstevnici glavnih opozicionih partija – Demokratske lige Kosova, pokreta Samoopredeljenje i Alijanse za budućnost Kosova – odluka o bojkotu glasanja doneta je iz dva razloga. Jedan je taj što se poštuju principi partijske borbe, koji ne dopuštaju da se glasa za kandidata njihovog glavnog konkurenta u liku Tačija. Drugi razlog odnosi se neposredno na figuru Pacolija, koga mnogi – naročito u radikalnom lageru kosovskih Albanaca, koji predvodi pokret Samoopredelenje, smatraju maltene agentom Kremlja“ zbog tesnih biznis-veza njega lično i švajcarske građevinske firme Mabeteks“, na čijem je čelu, sa delom ruske političke i finansijske elite.
Slično misli čak i deo poslanika Demokratske partije Kosova. Prema podacima vodećeg prištinskog albanskog lista Koha ditore“, izbor Pacolija u trećem krugu bio je moguć zahvaljujući ličnom pritisku Tačija“ na poslanike njegove sopstvene stranke neposredno uoči odlučujućeg glasanja. To je izjavio i predsedavajući parlamenta Jakup Krasnići, koji je u to vreme obavljao i funkciju predsednika. Vi treba da znate da to predstavlja kršenje ustava i proceduralnih pravila Skupštine jer se radi o pritisku na članove parlamenta“, tako je on okarakterisao zahtev rukovodstva Demokratske partije Kosova da se napravi neplanirani prekid u radu Skupštine kako bi Hašim Tači mogao da održi vanredno zatvoreno savetovanje sa članovima svoje frakcije. Pošto je posle savetovanja unutarpartijska opozicija kandidaturi Pacolija bila eliminisana, taj isti Krasnići je ironično primetio: Brejk je bio uspešan“ (2).
Nakon toga su predstavnici opozicije već okrivli predsednika parlamenta da krši ustav, poslanik iz Samoopredeljenja Gljauk Konjufca je izjavio da Krasnići nije mogao izvršiti svoje obaveze i u svemu je povlađivao Tačiju. On je obećao da će pokret povesti beskompromisnu borbu“ protiv vladajuće koalicije Demokratske partije Kosova i Alijanse za novo Kosovo. A zamenik predsednika Demokratske partije (zamenik Tačija) Fatmir Limaj je u intervjuu kosovskoj televiziji još više otkrio zavesu da bi se sagledalo ono što se dešavalo u Skupštini Kosova 22. februara. Prema njegovim rečima, u prvom krugu glasanja 11 od 34 poslanika te partije bilo je protiv Pacolija jer su shvatali da je njegov izbor najgore od mogućih rešenja“ i strateška greška“ partije. On nije hteo da negira pritisak na poslanike da podrže kandidaturu Pacolija od strane ne samo Tačija nego i ambasadora SAD u Prištini Kristofera Dela, ali je podvukao da na njega lično sličan pritisak nije vršen, pošto je u sva tri kruga glasao protiv Pacolija (3).
PROSRPSKE SUMNJE
U još oštrijem tonu prokomentarisao je izbor Pacolija lider uticajnog udruženja veterana Oslobodilačke vojske Kosova Muharem Džemaili. Prema njegovim rečima, izjave Pacolija su neprihvatljive za veterane OVK jer su antinacionalne, neodgovorne i ne priliče čoveku, koji teži da predstavlja narod“. Naročito negodovanje Džemailija izazvala je Pacolijeva izjava da Kosovo ne može postojati bez Srbije“ (4).
Međutim, sama ta okolnost omogućava pristalicama druge uticajne grupe u kosovskom establišmentu da odaju dužno priznanje Pacoliju upravo zbog njegovog umeća da radi sa različitim stranama. Prema njihovom uverenju, upravo je ta figura danas sposobna da pomogne Prištini da uspostavi konstruktivnu saradnju“ ne samo sa Beogradom nego i sa Moskvom. Jer, ako Srbija, a odmah potom i Rusija, priznaju nezavisnost Kosova, Albanci mogu smatrati porblem statusa Kosova ne samo de facto nego i de jure.
U svojim ocenama Pacolija podelile su se i zapadne institucije. Ambasada SAD u Prištini pozdravila je okončanje izbornog maratona i čestitala Pacoliju i članovima njegovog kabineta. A direktor rokfelerovskog Fonda za probleme Zapadnog Balkana Haki Abazi ne krije svoju skepsu. Prema njegovim rečima, sve te sumnje i nedorečenosti koje okružuju gospodina Pacolija, čine predsednika figurom koju praktično ne poštuju, jer on ne odražava jedinstvo države Kosovo i njenih građana“. Gospodin Pacoli nije izraz jedinstva i legitimnosti institucija Kosova“, veruje Abazi.
Kosovsko-albanski mediji svog novog predsednika nazivaju bogatim Albancem“, i to ne samo na nivou Kosova nego i u okvirima celokupne albanske dijaspore procenjujući njegovo imovno stanje na preko tri milijarde dolara. Što se tiče istorije njegovog bogaćenja, lokalne i međunarodne agencije trude se da budu oprezni kada govore o njegovoj finansijskoj genijalnosti“, smešku Fortune“ i uspešnim investicijama u građevinski biznis u Rusiji i Kazahstanu“.
Pacoli je još 1992. godine, nemajući tada nikakav neposredni odnos prema političkim procesima na njegovom rodnom Kosovu, učestvovao u realizaciji građevinskih i humanitarnih projekata u Jakutiji. Zahvaljujući pomoći fonda Deca Sahe“, koji je osnovao 1993. godine, više od sto dece iz Jakutije lečeno je u zapadnoevropskim medicinskim centrima. Pacoli je uspostavio dobre kontakte sa tadašnjim gradonačelnikom Jakutska Pavlom Borodinom. Pošto je ovaj postao šef u administraciji Borisa Jeljcina, učvršćene su i pozicije samog Pacolija u ruskom biznisu. Pored ostalog, njegova građevinska firma Mabeteks“ je sklopila krupne ugovore za rekonstrukciju Moskovskog Kremlja, objekata Federalne skupštine i operskog teatra u Moskvi, a takođe o izgradnji raskošnogv hotela Svis Dajmond Hotel“. Na razmeđu 1990-ih i 2000-ih godina upravo je ta strana delatnosti Pacolija postala predmet istrage pravosudnih organa Rusije i Švajcarske. Međutim, nisu pronađeni elementi za optužbe za korupciju ili pranje novca“. Indikativno je da se istragom u Švajcarskoj bavila čuvena Karla del Ponte – tadašnji generalni tužilac zemlje, a kasnije glavni tužilac Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Međutim, ni njoj nije pošlo za rukom da predoči konkretne dokaze o prestupima Pacolija, pa je u martu 2002. godine predmet stavljen ad acta. Sam Pacoli u svojoj autobiografskoj knjizi Od izazova do izazova: život Bedžeta Pacolija“, objavljenoj 2010. godine u Prištini, govori o saslušanjima kojima su ga podvrgnuli ruski i švajcarski islednici, ali je negirao inkriminisano mu potkupljivanje članova porodice prvog predsednika Rusije radi dobijanja povoljnih građevinskih ugovora“ (5).
VEZE SA RUSIJOM
Osim u Rusiji, Mabetekst“ je radio na realizaciji krupnih građevinskih projekata u drugim državama evroazijskog prostora, u prestonici Uzbekistana Taškentu, ali i u italijanskoj Veneciji. Međutim, od 2004. godine centar Pacolijeve aktivnosti premestio se u stranu Kosova. On je duže vreme učestvovao u lobiranju interesa Prištine u međunarodnim političkim i finansijskim institucijama, pored ostalog postao je i savetnik Centra za strateška i međunarodna istraživanja (CSIS). Pacoli izjavljuje da je čitav niz država sveta – u prvom redu afričkih i pacifičkih – priznao nezavisnost Kosova zahvaljujući njegovim lobističkim naporima (pominju se, pored ostalog, takve države, kao što su Gvineja Bisao, Tuvalu i Kiribati) (6). Izvanredno opremljena zgrada Američkog univerziteta u Prištini takođe je rezultat delatnosti Pacolija i Fonda koji nosi njegovo ime. Međutim, prema Njujork tajmsu“, na samom Kosovu Pacoli (uzgred, oženjen Ruskinjom Marijom) nije popularan među dva miliona Albanaca, uglavnom zbog njegovih veza sa Moskvom“. (7).
Pacoli kategorički negira optužbe da se slaže sa Beogradoim ili Moskvom nauštrb interesa Kosova. On je publikacije, koje su usmerene protiv njega na stranicama lista Koha ditore“ i na kosovskoj televiziji ocenio kao deo intenzivne i tendenciozne kampanje“. Prema njegovim rečima, on nikada nije Srbiju nazivao majkom Kosova“, a Srbe svojom braćom“, zašta ga danas optužuju konkurenti. (8).
Što se tiče programa Pacolija i njegove Alijanse za novo Kosovo na planu uspostavljanja odnosa sa Beogradom, taj se program i zaista primetno razlikuje od pozicije drugih kosovsko-albanskih snaga po svojoj razrađenosti i odmerenosti. Pored ostalog, Pacoli predlaže da se diskusije o političkim pitanjima odlože i da se pažnja koncentriše na uspostavljanje međusobno korisne saradnje“, pre svega u rešavanju socijalnih i trgovinsko-ekonomskih problema (9). On, pored ostalog, predlaže da se eliminišu sve administrativne i privredne barijere na putu kretanja roba između Kosova i Srbije, da se u regionu stvori zona slobodne trgovine i da se pristupi realizaciji zajedničkih projekata u građevinskoj, energetskoj, saobraćajnoj i drugim oblastima. To bi, prema njegovom mišljenju, omogućilo da se u znatnoj meri normalizuju srpsko-albanski odnosi i trasira put za priznavanje nezavisnosti Prištine. Uoči izbora Pacoli je javno obećao da će, u slučaju pobede njegove partije, Kosovo već u septembru 2011. godine – tojest, na redovnoj sednici Generalne skupštine UN – postati punopravni član te organizacije. Sada ima neophodne institucionalne poluge da proba da reši te ambiciozne zadatke. U protivnom, nije isključeno da će talas kritike na adresu građevinskog magnata“ staviti krst na njegove prevelike političke zamisli.
