Srpska kraljevska dinastija vec drugi put ne uspeva da se okupi na svojoj krsnoj slavi Svetom Andreju. Prošle godine je kneginja Jelisaveta odbila da dode u dedinjski Dvor, a sada su isto postupili knez Aleksandar i princ Vladimir koji su dodatno uzburkali javnost svojim otvorenim pismima…
Znam da se nešto dešava – glasio je naziv jednog muzickog hita od pre dve decenije. Nešto se dešava i u porodici Karadordevic, ali nikome izvan ove familije nije sasvim jasno – šta. Svi clanovi ove mnogobrojne srpske kraljevske porodice su izgledali srecni i složni dok im Savezna vlada prošle godine nije dopustila da koriste Dvor na Dedinju. Iako se i ranije pricalo o nesuglasicama izmedu Karadordevica, sada su, s obzirom na to da mnogi od njih vec žive u Srbiji ili sve cešce dolaze u nju, te „afere“ postale ociglednije.
Na krsnu slavu Karadordevica (a to je Sveti Andrej) prošle godine su kao gosti prestolonaslednika Aleksandra i princeze Katarine bili princ Vladimir sa suprugom Brigitom kao i princeza Lavinija sa mužem Pricardom i njihovo dvoje dece. Lavinija i Vladimir su deca princa Tomislava, prestolonaslednikovog strica. Naravno, tu su bili i mladi kraljevici Filip i Aleksandar dok je Petar morao da ostane u Americi zbog obaveza na studijama.
Kao bomba je odjeknula vest da, možda i najpopularniji clan Karadordevica, kneginja Jelisaveta nece prisustvovati slavi u Dvoru. Ona je danas jedina iz ove familije koja je rodena upravo tu, u Dvoru na Dedinju. „Aleksandar mi je rekao da se sklonim i da nisam dobrodošla, zabranio mi je da dolazim u Dvor kao što je to Tito ucinio 1946. godine“, rekla je tada Jelisaveta.
Prestolonaslednik nije želeo da komentariše odnose u porodici, ali je dodao da je „kneginja dobrodošla i da samo od nje zavisi hoce li prisustvovati slavi u Dvoru“. Kneginja nije došla, ni tada, a ni ovog puta. U svojevrsnom bojkotu (?) dolaska na slavu kod prestolonaslednika ove godine prikljucio se i Jelisavetin brat, knez Aleksandar. Novine su objavile pismo kojim je prestolonaslednik kneza pozvao na slavu (ali prvo da se javi njegovoj sekretarici) kao i knežev ljutiti odgovor iz kojeg se vidi da taj poziv smatra licemernim i nedostojnim.
Nesavršeni svet
Posle toga usledio je još jedan šok kada je i princ Vladimir poslao otvoreno pismo medijima gde obaveštava srpski narod o razlozima zbog kojih ove godine nije prisustvovao slavi. Evo izvoda iz tog pisma:
„Na dan 13. decembra naša porodica, porodica Karadordevic, slavi svoju Krsnu Slavu – Sveti Andrej Prvozvani. U savršenom svetu cela porodica bi bila zajedno, prvo u jednoj Crkvi, a zatim u sobi jednog doma kako bi proslavili ovaj veoma znacajan praznik.
Na nesrecu, svet je još daleko od savršenog i realnost ponekad diktira situaciju trenutka. Zbog ovoga, za clanove moje grane porodice Karadordevic, granu Kraljevica Andreja, proslavljanje svoje Krsne Slave u Beogradu nece biti moguce.
Umesto toga, ja cu biti domacin Slave svojoj grani porodice, u svojoj kuci u Nemackoj, a ne u svome domu u Srbiji..“..
Ove godine su na slavu pozvani (na iznenadenje mnogih posmatraca dvorskih prilika) prva supruga princa Tomislav, princeza Margarita (70), njen sin Nikola iz braka sa Tomislavom (kome su 44 godine), njegova supruga Ljiljana i mala cerka Marija, prva sa prezimenom Karadordevic koja je posle 1940. rodena u Srbiji.
O tome kako je protekla slava u Starom dvoru pisacemo u sledecem broju našeg lista, a sada donosimo prvi deo intervjua sa princom Vladimirom koji smo napravili kako bismo razjasnili ovo neocekivano pismo upuceno medijima. Pre deset godina se malo znalo o princu kao, uostalom, i o drugim potomcima njegovog oca princa Andreja. Od tada, on je cesto dolazio u Srbiju, cak je boravio i na hrvatskom ratištu i stekao je dosta simpatija u našem narodu. Roden je 1964. u drugom braku svog oca princa Andreja sa Kirom od Lajningena. Ima stariju sestru Laviniju (41), koja živi u Londonu sa mužem i dvoje dece, i brata Dimitrija, koji je godinu dana mladi od Vladimira.
Princ Vladimir se najradije seca svog detinjstva provedenog u Portugaliji gde je njegov otac radio. Kasnije su mu se roditelji razveli: Andrej je otišao u Ameriku da živi sa Mici Lou (danas princeza Eva Marija Karadordevic), a on se sa majkom, sestrom i bratom obreo u Londonu. Posle školovanja je radio u trgovinskoj firmi, a od 1983. u turizmu. Danas sa suprugom Brigitom živi u Nemackoj i vodi svoju firmu koja se bavi odnosima sa javnošcu. Tamo smo ga i našli.
Idemo razlicitim putevima
• Zašto ove godine ne prisustvujete krsnoj slavi Karadordevica u Belom dvoru?
– Kao što sam vec rekao u svom pismu: „U savršenom svetu cela porodica bi bila zajedno“. Takode sam naglasio da je svet daleko od savršenstva i siguran sam da svako ko otvori oci to može da vidi.
• Da, ali prošle godine ste sa suprugom bili na slavi kod prestolonaslednika. Šta se u meduvremenu desilo?
– Prošle godine sam bio sa ženom princezom Brigitom, sestrom princezom Lavinijom, njenim mužem i njihovom decom. Moj brat Dimitrije nije mogao da dode jer je morao da ostane da brine o našoj majci princezi Kiri Meliti koja je pocetkom godine imala moždani udar. To je bilo prvi put da se clanovi loze kraljevica Andreja okupe u našem domu u Beogradu još od vremena pre Drugog svetskog rata kada je naš pokojni otac boravio u Dvoru. Bilo nam je lepo i u danima posle slave koje smo provodili sa princom Aleksandrom i njegovim sinovima. Na nesrecu, samu slavu su neki ljudi iskoristili kako bi promovisali sebe i nisu pokazali poštovanje kakvo zaslužuje tako poseban dan. Za mene je krsna slava najvažniji dan u porodicnom kalendaru i pošto vidim da se i ove godine dešava ista stvar kao i prošle odlucio sam da našu porodicnu slavu ove godine slavim u mojoj kuci u Nemackoj.
• Da li ste sa prestolonaslednikom Aleksandrom Drugim pricali o problemima u porodici i odnosima izmedu vas? Koliko ste uopšte bliski vas dvojica?
– Princ i ja smo cesto pricali o razlicitim pitanjima vezanim za dinastiju i onome što se dešava u okviru porodice Karadordevic. Bilo bi ružno kada bih javno pricao o detaljima jer su to veoma privatne stvari. Što se drugog dela pitanja tice moj rodak mi je veoma drag. Nismo se cesto vidali tokom mog detinjstva u Portugaliji i prvi put sam ga pošteno upoznao kao odrastao covek na sahrani mog oca u Americi. Od tada smo se cešce vidali. Uprkos razlici u godinama izmedu nas dvojice i uprkos našim razlicitim životnim filozofijama, mi pricamo na civilizovan nacin. Tokom poslednje dve godine mi je postalo jasno da nas dvojica idemo razlicitim putevima u ovom životu. Bez obzira na to šta ljudi kažu ili misle, mi smo porodica. Voleo bih da mislim da sam u dobrim odnosima sa svim clanovima porodice Karadordevic. Bar sa onima u krvnom srodstvu!
Demokratija na dvoru?!
• Zašto ste odlucili da napišete javno pismo?
– Osecam da je porodica Karadordevic neka vrsta enigme za mnoge od naših srpskih braca i sestara zbog gomile dezinformacija koje su im servirali Tito i komunisticki režim posle Drugog svetskog rata. Naši ljudi koji su živeli u bivšoj Jugoslaviji za vreme Tita i Miloševica nisu imali prilike da znaju istoriju naše dinastije i tek nedavno su dobili priliku da se sa njom upoznaju. Nevolja je što mnogi i dalje ne znaju ko je ko u porodici Karadordevic. Dok postoje napori da se promoviše loza kralja Petra Drugog, neki ljudi su bili šokirani kada su saznali da postoje još tri loze i više od dvadeset clanova iste familije. Kao najstariji sin pokojnog kraljevica Andreja pripadam, zajedno sa mojim bratom i sestrom, glavnoj grani dinastije.
Zato mislim da je moja dužnost da sve ljude upoznam šta osecam za našu zemlju i naš narod, dušu Srbije. Pismo sam napisao kako bi naš narod znao moje stavove kao pravoslavnog Srbina i šta mislim o odredenim pitanjima, u ovom slucaju, našoj krsnoj slavi.
• Da li ovo pismo znaci da je pomirenje nemoguce?
– Kakvo pomirenje? Nisam u ratu ni sa kim. Veoma sam razocaran nekim dogadajima koji su se desili proteklih nekoliko godina i aktivnostima nekih ljudi u vezi sa tim dešavanjima, ali nisam ukljucen u bilo kakvu borbu osim borbe za bolju Srbiju u srcu Evrope i bolji život za ceo srpski narod do kojeg se može doci jedino kroz istinu, pravdu i pravu demokratiju, i unutar naše porodice i van nje.
• Da li ste i sa princezom Katarinom govorili o porodicnim stvarima i koliko ste bliski sa njom?
– Naravno da princeza Katarina razgovara sa mnom o odredenim temama koje se ticu porodice i ona ceni cinjenicu da princ Aleksandar Drugi i ja imamo krv Karadordevica. Zato više sa njim razgovaram o tim stvarima nego sa princezom. Bliski smo koliko je to moguce s obzirom na cinjenicu da se znamo tek od 1990. godine.
• Kako se, po vašem mišljenju, mogu prevazici nesuglasice u porodici Karadordevic?
– Familija Karadordevic je upravo to – porodica. Pokažite mi porodicu u kojoj su odnosi izmedu clanova savršeni i ja cu vam reci da to postoji samo u filmovima Volta Diznija. Verujem da svaki problem koji postoji izmedu clanova naše porodice može da se prevazide, reši i sredi sa pozitivnim rezultatom. Situacija u našoj porodici je veoma složena iz više razloga. Prvo, zato što je Tito proterao dinastiju Karadordevic, ona je izgubila svoj dom i prirodnu bazu, a zaklon je nalazila na razlicitim krajevima sveta gde su se pripadnici razlicitih loza ove porodice nalazili kako bi preživeli i obezbedili nas, svoju decu. To je ucinilo da bude i relativno malo druženja. Zbog toga su i nacini života pripadnika pojedinih loza Karadordevica bili prilicno drugaciji od drugih što je dovelo do toga da imaju i razlicite poglede na ono što se može nazvati zajednickim pitanjem. Da smo kao kraljevska porodica rasli u našoj domovini govorili bismo svojim jezikom, ucili naše obicaje i tradiciju i tacno znali ko je ko u okviru porodice. Trenutno smo ostavljeni sa mešavinom traceva i poluistina, pisanih i izgovorenih, o onome što se u porodici dešavalo tokom i posle svetskog rata. Zbog toga su nastala i razlicita razumevanja i mišljenja u okviru familije po pitanju vladavine i protokola u okviru dinastije.
Zlonamerna mešanja
– Kao vodic kroz ove porodicne probleme ostala nam je samo kopija nekadašnjih pravila u porodici koju bi lobi za zaštitu ljudskih prava delimicno odbacio. Prepušteni smo mnogobrojnim ljudima koji sebe zovu „strucnjacima“ i od kojih nam svaki daje potpuno razlicitu verziju istine i uputstava. Dodajte tome i zlonamerna mešetarenja izvesnih ljudi van familije pa vas onda pitam kako neko može da ocekuje da nema nesuglasica i sukoba što ih proizvodi takva situacija? Da bi se rešili ti problemi, moramo da razgovaramo iskreno. Moramo da se vratimo na izvor problema bez obzira koliko je to neugodno. O svakoj nesuglasici ili argumentu mora da se raspravlja pojedinacno. Glava bilo koje porodice mora da bude vrlo snažna, vrlo mudra, vrlo poštena i mora da pokaže prave demokratske vrline kako bi pridobila poštovanje porodice u kojoj on ili ona treba da pomire razlike. U našoj porodici posledice takvih nesuglasica su možda ozbiljnije nego u drugim zbog dužnosti koju imamo prema srpskom narodu kao ujedinjena dinastija. Ujedinjena bar po shvatanju da su dobrobit srpskog naroda i buducnost nacije mnogo važniji nego neslaganja unutar porodice.
• Svog oca princa Andreja posetili ste pred smrt, o cemu ste pricali?
– Stigao sam u SAD 3. maja 1990, a otac me je docekao na ćrodromu. Vec 8. maja je policajac došao u njegovu kucu, gde sam bio odseo i saopštio da je otac mrtav. Tih nekoliko dana pred smrt pricali smo o njegovom poslu sa kompjuterskim softverom: radio je na programu obezbedenja za kompanije koje izdaju kreditne kartice. Razgovarali smo o sukobu na Kosovu i to u detalje. U stvari, to je bio prvi put da sam ikada sa mojim ocem govorio o necemu što se dešava u Srbiji ili o Srbima. Kao da sam otvorio ogromnu sobu koja je bila zakljucana godinama. Govorio je o Jugoslaviji sa takvom strašcu kakvu nikada kod njega ranije nisam video. Pricao je o mestima kao što su Kosovo Polje, Milocer i Beograd tako kao da je njegova duša upravo tog trenutka bila na tim mestima. Govorili smo o mojoj majci i prošlosti, ali vrlo kratko jer je njegova treca žena Mici gotovo uvek bila prisutna.
Nismo razgovarali o princu Aleksandru i princezi Katarini, ali…
