BELI USELJENICI SE MANJE TRAŽE U KANADI
UGOVOR TURISTA SA DRŽAVOM
• Pooštreni uslovi za dobijanje vize jer mnogi putovanja koriste za pokušaj „ganjanja papira“
Kanada je zemlja koja u godišnje planove razvoja, ekonomskog rasta i socijalnog napretka, obavezno uključuju klauzulu „uvoz“ imigranata. Naime, u ovu ogromnu i retko naseljenu zemlju svake godine se useli između 250 i 300 hiljada ljudi po raznim osnovama. U poslednjih nekoliko godina tzv. Visible mioritdž, odnosno ljudi koji nisu bele kože, imaju primat pri useljenju.
To je zato što u Evropi, pošto su završeni ratovi u bivšoj Jugoslaviji, bombardovanje Srbije i Kosova okončano pre šest godina, više nema ratnih žarišta, a upravo su ona bila glavni razlog prijema imigranata, jer su im životi bili ugroženi zato što su bili neke druge vere ili pripadali protivničkoj etničkoj grupi.
Bez papira – na sud
Kanađani su strogi kada uhvate nekoga s lažnim dokumentima. Sledi bespogovorna deportacija. S druge strane, oni koji uđu s lažnim dokumentima, pa ih po izlasku iz aviona unište i onda zatraže izbeglički status – neće biti proterani. Oni dobiju i privremenu radnu dozvolu, dok njihov predmet ne bude spreman za sud. Mnogi nakon sudskog saslušanja i ostanu u novoj zemlji, dok drugi budu deportovani.
Naravno, Evropljani, pa tako i Srbi i drugi stanovnici Srbije, i dalje imaju mogućnost da se usele u Kanadu, ali su uslovi jako pooštreni, moraju da ispune niz zahteva, između ostalog da osvoje 70 bodova na listi koja je osnova za utvrđivanje koliko su budući useljenici sposobni, pametni, školovani i da neće biti na teretu države. Pooštreni su i uslovi za dobijanje turističke vize: u ambasadi u Beogradu, svako ko putuje turistički mora da potpiše ugovor kojim se obavezuje da neće menjati status kada stigne u ovu zemlju. To jest da neće ostati u Kanadi i pošto istekne viza.
Jer, nije malo onih koji i posle isteka turističke vize ostaju u Kanadi, da bi počeli „ganjanje papira“. Advokat Dragi Zekavica koji se, između ostalog, bavi i imigracionim pravom, kaže da se stalni boravak u Kanadi, u toj situaciji, može dobiti po tri osnova:
1. Da se preda molba za izbeglički status, što podrazumeva pružanje dokaza da bi molilac bio proganjan po verskoj, rasnoj ili političkoj osnovi ukoliko bise vratio u zemlju odakle potiče.
Američke optužbe
Potencijalni imigranti iz arapskih zemalja, osim Palestine, po pravilu, prelaze najduži put kad legalno traže useljenje u Kanadu. Pažljivo se prate i proveravaju svi podaci vezani za njihov identitet ili eventualne veze sa nekom od militantnih muslimanskih organizacija. Te mere su, naravno, posle 11. septembra 2001. još više pooštrene.
„Najdraži sused“, „velika sestra Amerika, optužuje Kanadu da „teroristi nesmetano prelaze“ zajedničku granicu i onda „vršljaju“ po američkim državama. Paranoično ponašanje Amerikanaca se objašnjava podacima prema kojima u nepreglednoj Kanadi ima mnogo ljudi, doseljenika ili ilegalaca iz arapskih zemlja i Afrike, koji godinama žive bez stalne vize ili državljanstva, sa lažnim papirima i lažnim identitetom.
2. Da se dobije stalni boravak na humanitarnoj bazi, što se obično odnosi na roditelje ljudi koji već imaju boravak i državljanstvo. Oni ih dovedu kao turiste, a nakon isteka vize, uz punu garanciju, traže da ostanu u zemlji.
3. Venčanjem, dakle da se postane bračni drug nekome ko već ima kanadske papire.
Mnogi takvi zahtevi pozitivno se reše, ali ima i onih koji ipak moraju da se vrate u SCG. Zakon je za sve isti i manje-više se na sve jednako i primenjuje. Ima, međutim, slučajeva koji pokazuju i dokazuju da pravda nije jednaka za sve. To je na sebi osetila Sanja Pecelj. Ona s posle četvorogodišnjeg boravka u Kanadi i dvogodišnje borbe da u njoj ostane (sklonila se u podrumu crkve u Halifaksu), zatim i šestomesečnog izgnanstva u Meksiku vratila kao useljenik sa vizom ili landed imigrant.
Useljenici u porastu
Kanada se još ne suočava kao Zapadna Evropa s velikim problemima nelegalne imigracije i nepoželjnih stranaca. Ipak, smatra advokat Zekavica, i u ovoj zemlji, uporedo sa sve većom nezaposlenošću, raste broj emigranata koji ne razumeju kanadsku socijalnu filozofiju, ne govore jezik i nemaju kvalifikacije za obavljanje bilo kakvih poslova. Tvrdi se da je to politika liberala, da bi ostali na vlasti, jer se oni, za razliku od konzervativaca, uglavnom oslanjaju na useljenike, imigrante koji nisu anglosaksonskog porekla.
Ta viza joj daje gotovo sva prava koja imaju kanadski državljani. Iinteresantno je, međutim, to što je Sanja u Kanadu stigla s grupom Albanaca sa Kosova, posle bombardovanja Jugoslavije, ali dok su svi oni odmah dobili „papire“, ona je odbijena. Posle mnogo muka, sve se sretno završilo, pa su kanadski mediji njen slučaj predstavili kao primer požrtvovanja i upornosti i pobedu pojedinca nad birokratskom krutosti imigracionih vlasti.
