Protekli vikend ostače u trajnom sečanju Srbima iz Toronta. Veličanstvenim dvodnevnim programom koji su izveli umetnici iz Beograda i Toronta, a povodom obeležavanja 200-godišnjice Prvog srpskog ustanka, dostojanstveno, sa merom i ukusom, na najbolji moguči način predstavljena je Srbija, njeno umetničko, duhovno i kulturno bogatstvo.
Odavno se na jednom mestu nije sakupilo toliko pozitivne energije, toliko smeha i radosti kao u grandioznoj sali „Toronto Centre for the Arts“. Oko 1.800 posetilaca, ljubitelja dobre muzike, predstavnika diplomatskog kora, kanadskih zvaničnika i gostiju uživalo je u koncertu na kome su nastupili prvaci Beogradske opere Jadranka Jovanovič i Oliver NJego, prof. Nikola Rackov, pevačica Snežana Berič, bard srpske drame i glumišta Miša Janketič, hor Kir Stefan Srbin iz crkve Svetog Save sa Rivera, Srpsko kulturno društvo „Oplenac“ iz Toronta, te Denise i Mark đokič. Burnim aplauzom publika je nagradila umetnike koji su im priredili divan doživljaj.
„Kvartet snova“
Profesor Nikola Rackov koji je napravio scenario i dramaturgiju za koncert kaže:
– Moj „Kvartet snova“ je došao i bilo je lepo. Publika je bila sjajna. Moram pohvaliti i organizatore, konzulat, crkvu i sva udruženja Srba, jer ovaj reprezentativni prostor može da služi na čast ljudima u dijaspori. Ovakav dvorac gde smo nastupali čini da čovek sam sebe počne više da poštuje. Došli smo samo zbog jednog koncerta, šteta što nismo više iskoriščeni. Ali, i zbog ovog jednog rekao sam: „Deco idemo preko okeana, jer znam u koju dobru sredinu idem, koliko je to zahvalan svet. Tako smo došli. Konzul me obožava, dao mi je petogodišnju vizu – kaže smejuči se profesor Rackov.
Drugog dana proslave koju su organizovali generalni konzulat SCG iz Toronta uz saradnju i pomoč eparhije kanadske i srpskih organizacija u „Izabel Bader Theatre“ prikazan je prvi srpski film „Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa“ Ilije Stanojeviča, a Miša Janketič je izveo monodramu Milovana Vitezoviča „Miloš veliki – knez srpski“. Jedinstven spoj vrednog istorijskog i kulturnog dokumenta, prvog našeg filma, i Vitezovičevog dramskog teksta, u nadahnutoj i sugestivnoj interpretaciji Janketičevoj, vratio je prisutne u dane rađanja jedne države.
Sa gostima i učesnicima ovog programa reporter „Vesti“ razgovarao je na prijemu koji je priredio generalni konzul Zoran Pavlovič. I kao što su zvezde našeg umetničkog neba sjale punim sjajem na sceni, tako je kanadski general Luis Mekenzi, nekadašnji komandant snaga Unprofora u ratu u Bosni bio „zvezda“ posle koncerta. Mnogi su želeli da ga pozdrave, čestitaju mu na hrabrosti da iznese svoj stav o dešavanjima na Kosovu, dijametralno suprotan važečem zapadnom razmišljanju. Na pitanje kakvi su utisci koje nosi sa koncerta, general Mekenzi je rekao:
Publika zaslužuje najbolje
Snežana Berič – Ekstra Nena očarala je publiku u Torontu koja je svaki njen izlazak na scenu pozdravila burnim aplauzom.
– Impresionirana sam jer je sala bila puna, došao je svet koji nije navikao da sluša ovakvo izvođenje klasične muzike, popa i romansi, pogotovo ne od ovakve grupe kvalitetnih izvođača. To kažem sa pravom i ponosim se što sam deo tog tima.
Mi smo prošle godine imali prvi zajednički koncert kao „Kvintet snova“ na Kolarčevom univerzitetu u Beogradu. Ovde je narod ovaj naš koncert, mešavinu žanrova i stilova dobro prihvatio, i volela bih više ovakvih prilika kako bismo navikli publiku na kvalitetan zvuk. A da bi to postigli, moramo im ponuditi kvalitetan program, a ne kritikovati ono što ne valja, ne čineči ništa da se kvalitet popravi.
– Uživao sam od početka do kraja. Da vam kažem iskreno, igrači su me zadivili. Nikad pre nisam gledao toliko folk igrača na jednom mestu i tako dugo. Oni su izvrsno fizički pripremljeni i to je bio praznik za oči. Naravno, uživao sam i u pesmi umetnika iz Beograda. Nadam se da ču imati priliku da pročitam tekst koji je izvodio vaš glumac u engleskom prevodu. Znam da tu ima mnogo emocionalnog naboja, jer, konačno, govori o vremenu kada je nastajala vaša država. Takođe bih hteo da istaknem da je za uživanje bila i reakcija publike.
To su bili zvanični generalovi utisci zabeleženi u novinarskoj beležnici. Oni nezvanični, priča se, izgledaju ovako:
– Jeste da da vam je situacija u državi teška, jeste da nemate vlast i institucije kakve zaslužujete, ali, zato imate prelepe žene.
Primadona Jadranka Jovanovič nije krila oduševljenje onim što se dešavalo proteklog vikenda:
– Srečna sam.. Bili smo Srbija večeras. To nije nimalo patetično, uveravam vas. čula sam komentar jednog gospodina koji u Kanadi živi več 50 godina i koji je rekao da se ovde prvi put dogodilo nešto ovako. Zadovljna sam što su ljudi sazreli da prihvate, pozdrave, uživaju i budu oduševljeni ovakvim programom. Ovo večeras je imalo višestruki značaj, jer nismo samo obeležili 200. godišnjicu Prvog srpskog ustanka, več smo označili i početak nekih drugih sadržaja za ovdašnju publiku. Ubeđena sam da je ovde bilo i ljudi koji nikada nisu ušli u Operu, a slušali su „Seviljskog berberina“, „Špansku pesmu“ đakoma Rosinija, ali i „Stani, stani Ibar vodo“ i umetničku pesmu Petra Krstiča „Nimfa“. Svi možemo da budemo ponosni kako je dostojanstveno obeležen ovaj naš veliki datum i nadam se da čemo sa sadržajima iči samo napred. Muzika nema granica, pokazalo je to i ovo veče, samo je stvar kako doči do srca onoga ko vas sluša. Nismo podilazili publici programom, bilo je zaista puno muzike na visokomumetničkom nivou. Ova publika je za mene stvarno velika radost.
