BEOGRAD RAZGOVARAO SA KOSMETSKIM SRBIMA POD STRANIM MENTORIMA

SRPSKA BRUKA U BUDIMPEŠTI

• Umesto kod kuće predstavnici vlasti iz Beograda i srpske zajednice sa Kosova svoj prljavi veš prali u gostima

Bila je dovoljna američka nevladina organizacija – Projekat za etničke odnose (PER), novac švajcarske ambasade u Prištini i pokroviteljstvo mađarskog ministarstva inostranih poslova, pa da se Srbi sa Kosova i Srbi iz beogradskih državnih institucija konačno nađu za istim stolom. Da bruka bude veća skup o položaju srpske zajednica na Kosovu i Metohiji u organizaciji PER, održan je u subotu u Budimpešti, na neutralnom terenu, iako za stolom nije bilo predstavnika Albanaca. Predstavnicima Srba iz enklava (Ranđela Nojkića, Momčila Trajkovića i Rade Trajković) i Srba iz kosovskih institucija (Slobodana Petrovića, člana predstavništva Skupštine Kosova i Petra Miletića, doskorašnjeg savetnika ministra za povratak u kosovskoj vladi) glavni sagovornici u mađarskoj predstavnici bili su državni sekretar Ministarstva za KiM Oliver Ivanović i šefica poslaničke grupe Za Evropsku Srbiju Nada Kolundžija. Prisutni posmatrači sa strane (PER, predstavnici Unmika, Euleksa, Oebsa, Kancelarije Evropske komisije na Kosovu, Ministarstva spoljnih poslova mađarske i švajcarske ambasade u Prištini) mogli su na licu mesta da se uvere u srpske podele, konfuziju koja postoji kod Srba južno od Ibra i njihove oštre kritike na račun vlasti u Beogradu i sabraće u severnom delu pokrajine, kao i usamljenost Srba koji su prihvatili učešće u kosovskim institucijama.

Koštunica rekao – ne

Na skup su bili pozvani i Vuko Antonijević i Nebojša Jović, kao predstavnici Srba sa severa, ali su oni, imajući u vidu koji je sastav skupa i gde se održava, procenili da ne treba da prihvate poziv. Antonijević, inače funkcioner DSS-a, prethodno se konsultovao sa Vojislavom Koštunicom od koga je dobio izričit odgovor da zaobiđe mađarsku prestonicu. Ni savetnici predsednika Srbije za spoljnu politiku i KiM, Jovan Ratković i Mlađan đorđević, nisu došli, iako su bili pozvani. Zanimljivo je, da se državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović nezvanično posle skupa pravdao da je došao u svojstvu privatnog lica.

– Zašto baš u Budimpešti bila je jedna od glavnih tačaka sporenja. Podsetilo nas je to na vreme Slobodana Miloševića kada Srbi nisu mogli da se bilo šta dogovore u svojoj zemlji, pa su ih strane nevladine organizacije, između ostalih i ova PER, okupljale u inostranstvu – kaže za „Vesti“ Ranđel Nojkić, jedan od učesnika koji je uveren da je bolje što je do sastanka, makar i ovakvog, došlo, nego da se nastavi „srpsko lutanje ko guske u magli“.
Narodni poslanik Žarko Korać (SDU), koji je bio prisutan kao deo srpske parlamentarne delegacije iz Beograda, ne vidi ništa ne logično zašto je do srpsko-srpskog susreta došlo van granica Srbije i to iza zatvorenih vrata.
– Mislim da je bio u Budimpešti zato što je mađarska vlada to izfinansirala. Ta organizacija PER je dobronamerna, ona već 15 godina radi na ovim prostorima i to po principu da možete da saopštite javnosti šta se govorilo na skupu, ali ne i ko je govorio, kako bi učesnici što otvorenije iznosili stavove. Pa, nedavno je bio skupu njihovoj organizaciji u Beogradu i to o sandžačkoj ekonomiji – navodi Korać.
Marko Jakšić iz Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova nije bio pozvan, ali je upoznat sa njegovom organizacijom i sadržinom.

Rasulo

Ranđel Nojkić kaže da je tek u Budimpešti saznao da je duže od mesec dana Beograd bio upoznat sa ovim skupom, dok to nije bio slučaj sa kosovskim Srbima.
– Pitao sam Nadu Kolundžiju, zašto nas, ako su već toliko unapred znali za skup, nisu pozvali da zajednički dogovorimo nastup, a ona mi je zbunjeno odgovorila da je mislila da je to obavilo Ministarstvo za KiM – svedoči Nojkić o opštoj konfuziji sa kojom je šarolika srpska delegacija nastupila u mađarskoj prestonici.

– Najjači utisak je to što je došlo do prvog zvaničnog susreta između predstavnika srpske i kosovske vlade, doduše na nižem nivou, i srpskog i kosovskog parlamenta. Bizarno je to što su na obe strane bili Srbi, a tako se sugeriše da je Beograd spreman da pregovara sa njihovim kvazidržavnim institucijama – kaže Jakšić.
On smatra da učešće Nade Kolundžije govori o ambivalentnom odnosu DS-a prema statusu Kosova i da stranka predsednika Tadića igra na dve strane, jedna je zvanična politika da nikada neće potpisati nezavisnost pokrajine, a druga da se korak po korak upušta u posredno priznavanje institucija samozvane države.
Ako nešto ispadne dobro iz budimpeštanske epizode možda je to što će njen nastavak najverovatnije uslediti u Beogradu gde bi bez stranih mentora trebalo da sednu svi Srbi, i oni iz enklava i severa i srpske vrhuške, kako bi se hitno dogovorila jedinstvena i dosledna državna politika prema KiM, a tamošnjim Srbima ponudili konkretni odgovori na pitanja kao što je „učestvovati ili ne“ na izborima u pokrajini.