Sedmodnevni boravak dece Jugoslovenske dopunske škole iz Pariza u Beogradu , prema njihovom priznanju, „poceo je i završio se kao san“. đaci koji su se vratili u svoje rodno mesto, „grad svetlosti“, opijeni su utiscima, sijaju od zadovoljstva i od uzbudenja i oduševljenja ne znaju odakle da krenu sa prepricavanjima.
– Bilo je super! – govore uglas, dodajuci da bi se odmah ponovo vratili kod svojih novih velikih prijatelja i domacina.
Naravno, drugovanje ce se nastaviti, jer ce mladi Beogradani, ucenici OŠ „Mihajlo Petrovic Alas“ sa Dorcola, iduce godine odraditi svoj revanš u kojem ce odsesti „svako kod svoga“.
– U pocetku, dok se nismo upoznali, svi smo se stideli, a posle nismo mogli da se odvojimo – seca se Ivana Stojkovic.
Šta bi mali gosti izdvojili iz tog boravka kod vršnjaka? Kao prvo, „u Beogradu se jede dobro i sve lepo miriše“. U nabrajanju se spominju lazanje, sarma, hot-dog, pica, musaka, obavezni kolaci sa kremovima.
Pariski putnici naglašavaju da je veoma važno što ih je u Patrijaršiji primio patrijarh Pavle.
Produžili boravak
Samo se deset ucenika iz Beograda vratilo u Pariz, a 25 je, zahvaljujuci školskom raspustu u Francuskoj, produžilo boravak još sedam dana kod svojih porodica.
Stefan Vukovic je jedini u grupi naših Parižana koji nije znao srpski, ali mu to nije smetalo da upozna drugara s kojim je stalno hodao zagrljen, pa su ih prozvali „naj par“.
– On je veliki covek, a mali je kao ja – iskreno primecuje devetogodišnja Nina Vujicic.
Starija deca prepricavaju patrijarhove reci: „Drago mu je što smo ga posetili, i porucio da budemo poštena i cestita mladost koja ce nas predstavljati u svetu“.
Na red je došla Saborna crkva, koja je „lepša od našeg Sv. Save u Parizu“. Najatraktivnija tema secanja bio je – zoološki vrt. Nina priznaje da joj se dopao tigar, pa beba od kamile: „jedva je stajala na nogama“.
– Posle Kalemegdana, otišli smo na ušce Save u Dunav i uživali u slici Beograda. A, jeste, Beograd je mnogo lep, ali je meni Smederevo lepše!
– Išli smo na izlet na Oplenac, videli Petrovu crkvu i Karadordevu kucu – objašnjava Ivana.
Kao prave male zvezde, naši pariski daci stigli su i na snimanje emisije za decu u TV Pink, a tu je bio zadatak da se nacrta lutka Teletabis. Gabrijela je dobila nagradu za najlepši rad. Deca su stigla i na radio-emisiju za dijasporu „Veceras zajedno“.
Šta je sreca
Na jednom casu u OŠ „Mihajlo Petrovic Alas“, domacini i pariski daci su pisali na temu: „Šta je sreca“. Nina je bila kratka:
– Sreca je kad sam dobila psa Rokija!
Na fudbalskom derbiju Crvena zvezda-Partizan navijalo se iz petnih žica, a Nina komentariše:
– Svi su navijaci ludi!
Za vreme pozorišne predstave „Pinokio“ uživali su do beskraja, a oproštajno vece sa igrankom, u školskoj sali, odužilo se do kasno.
– Neverovatno, Beogradani ne znaju da igraju kola – primecuju naši Parižani.
A naravno, svako od ovih malih putnika želeo je da pozdravi svog domacina. Mina – Nelu Basta i njenu porodicu, Ivana – Natu Joksimovic, Danijela – Adu Pašic, Gabrijela – Vanju Kuzmanovic…
Jedina odrasla bila je voda puta – nastavnica LJiljana Cirovic:
– Ovakvu vrstu boravka trebalo bi negovati ne samo u Beogradu, vec i u ostalim školama u Srbiji, jer su ovi casovi vredniji od bilo kojeg casa dopunske nastave u Parizu. Ekskurziju smo organizivali uz pomoc Amabasade SRJ u Parizu, finansijsku pomoc roditelja, svih udruženja Pariske zajednice i JAT, a i uz izvanrednu podršku Ministarstva prosvete Srbije koji su se svojski potrudili da ceo program protekne na visokom nivou. Hvala školi i roditeljima domacinima! Bilo je stvarno super!
6968 – Po povratku u Pariz: Nastavnica Cirovic i daci
