Magistrirala na Univerzitetu Kolumbija, kratko je radila u Hongkongu, a sad je već četiri godine profesor na Institutu Prat…
Dragana Zorić (38), rođena Beograđanka, jedna je od četvoro profesora arhitekture sa njujorškog Prat instituta koji su projektovali Haiti Softhaus, kuću-sklonište otpornu na tropske oluje. Kuća je otporna na uragane koji dostižu brzine do 210 km na sat, a odoleva zemljotresima i pruža zdravu i dobro provetrenu životnu sredinu.
Softhaus je lak i jednostavan za montažu, sa tkaninama koje su prilagodljive raznim vremenskim uslovima. Struktura se može montirati na betonske ploče ili integrisati na osnovu proizvoda recikliranih od lokalnih betonskih ruševina. S obzirom na vrhunske ekološke performanse, ovaj sistem je prenosiv i može se koristiti više puta, u zavisnosti od potreba – kaže za 24 sata Zorić.
Dragana kaže da su dve kuće već poslate za Haiti, a njen tim danas ide na Haiti da postavi oko 30 kuća. Zorićeva je rođena u Beogradu gde je završila srednju školu. Za 24 sata kaže da joj je Beograd u lepom sećanju.
– Završila sam četvrtu beogradsku gimanziju. Moj otac je radio u Ministarstvu spoljnjih poslova, pa je dosta bio po konzulatima i tako smo 1989. godine otišli u San Francisko, gde sam se ja upisala na Univerzitet Berkli, a moji roditelji su se vratili u Jugoslaviju jer je počeo rat.
Ona je kasnije magistrirala na Univerzitetu Kolumbija, kratko je radila u Hongkongu, a sad je već četiri godine profesor na Institutu Prat.
Pored projekta Haiti Softhaus, radi kao rukovodilac studija za dizajn pri Institutu. Kaže da se najviše bavi pejzažnom arhitekturom i da projektuju tako da se koriste materijali kojima se vodi računa o ekologiji.
– Kombinujemo ekologiju i arhitekturu, a takođe predajem i programiranje, odnosno kako se projekti digitalno predstavljaju. Imamo projekte na reci, po parkovima, a uređujemo i privatne kuće za malo imućnije. Poznajem i neke naše ljude, volela bih da sarađujemo, a i da se više angažuju oko očuvanja ekologije – rekla je Zorićeva.
Dragana retko dolazi u BeogradMajka mi je bila iz Zagreba, a otac Beograđanin. Zbog toga ja sad imam rodbinu i u Hrvatskoj i u Zagrebu. Istina je da zbog brojnih obavezaa retko dolazim u Beograd, ali mi je svakako ostao u lepom sećanju, kaže Zorićeva.
