Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno“ napisao je sedamdesetih godina prošlog veka Duško Radović.
Danas, 30 godina posle, srpska prestonica se našla na 179. mestu od 250 gradova sveta, prema kvalitetu života koji pruža svojim stanovnicima. Svoju nezavidnu poziciju, prema istraživanju koje je uradila agencija „Merser hjuman risors konsalting““, deli sa Sarajevom, dok se ispred njih nalaze Skoplje, Zagreb, LJubljana i mnogi, mnogi drugi.
Beograd je veliki grad, najveći „međ’ Srbima“ (u njemu živi četvrtina građana Srbije) ali Beograđanima, nekada i iz najbolje namere da njihov grad bude najlepši na svetu, stalno nešto fali.
Pitajući službenike koji su zaduženi za lepši izgled glavnog grada šta je to što nema, a neophodno mu je, svi se hvataju za glavu uglavnom „smatrajući“ da ono što nedostaje jeste prostor u ovom tekstu, jer nedostataka našeg lepog grada ima „toliko mnogo da bi moglo da se priča do prekosutra“.
Mnogo automobila
Za početak, Beograd nema dovoljno mostova, široke ulice i sređene saobraćajnice što njegovim sugrađanima omogućava nerviranja zbog haosa u saobraćaju. Obrazloženje: Beograd ima 617 kilometara primarnog saobraćaja, od čega je 67 odsto saobraćajnica sa jednom trakom po smeru.
Beograd kao dvomilionski grad ima 12.000 parking mesta, od kojih je više od polovine u centru grada. Prema rečima Uglješe Mitrovića iz info centra „Parking servisa“ toliko parking mesta ima i Beč, tako da problemi sa parkiranjem nisu samo naši.
Opšta bezbednost u republici
Istraživanje o opštoj bezbednosti na nivou grada nije objavljeno. Podaci na nivou republike od aprila 2003. godine, koje je radio „Medium Indey Ltd““, preduzeće za istraživenje javnog mnjenja, govore da je nepoverenje u institucije zajedno sa socijalnim nezadovoljstvom visoko. Građani smatraju da je društvo kriminalizovano i korumpirano na istom ili višem nivou nego za vreme Miloševića. Veruju da će se stanje u policiji, pravosuđu i zdravstvu, kao i u oblasti privatizacije i stabilnosti dinara i cena poboljšati, ali u pogledu zapošljavanja – teško!
Naš je problem što grad funkcioniše prema Urbanističkom planu iz pedesetih godina, prema sistemu organizovanom za 50.000 do 100.000 automobila, a navala na centar danas je 300.000 do 400.000.
– U odnosu na protok saobraćaja u Rimu, gde taksista neće ni da vas vozi u strogi centar grada, mi mu bez problema prilazimo. Broj parking mesta je dovoljan što može da se vidi popodne kada se svi zaposleni sugrađani vrate kućama, naći ćete mesto za svoj automobil.
Neophodan metro
Beogradom svaki dan 1.750.000 putnika prevozi 1.463 vozila GSP i 9 vozova ŽTP „Beovoz“. Podataka o tome koliko bi trebalo vozila da bi prevoz funkcionisao normalno nema, ali da ih treba još pokazuje i anketa koju je napravilo GSP „Beograd“ gde se putnici žale na razređenost polazaka vozila, zatim na pouzdanost prevoza, gužvu, ljubaznost osoblja i na čistoću, kako u vozilima tako i na stanicama. U suštini i stručnjaci i Beograđani se slažu u jednom – da imamo metro sve bi bilo lakše.
To što smo mi razmaženi, pa auto ne možemo da parkiramo dvesta metara od zgrade nego da možemo i u ulaz bismo ga nekako uneli, to je sad druga stvar – naglašava Mitrović.
Na 432 raskrsnice su postavljeni semafori, od toga je 36 ekoloških. Iz JKP „Beograd – put“ kažu da će ih postaviti još, mada malo vozača gasi svoje motore na crvenom. Razlog: prosek starosti srpskih automobila je 12 godina što nije garant da će kola moći da upale posle „ekološke“ pauze.
Nedostaju toaleti
Ekonomski standard žitelja glavnog grada je iznad proseka (prosečna zarada 12.976) ako se gleda ostatak Srbije (10.126), ali su troškovi života u prestonici veći, a i potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu u februaru 2003. godine iznosila je 17.010. dinara, prema istraživanju koje je radilo Ministarstvo trgovine, turizma i usluga Republike Srbije.
Beogradu, prema mišljenju njegovih sugrađana, nedostaju sređene obale i silazak na reke, uređene i legalne marine, čistija Sava i Dunav (ne mora da bude providna, ali da ne bude onog silnog đubreta oko splavova), ispravni liftovi (prosečna starost liftova u Beogradu je 30 godina) i stubišta koja kučići i mačići, a i poneki slučajni prolaznik nisu „obeležili“ kao svoju teritoriju. Glavnom gradu nedostaju javni WC. Ima ih 28 od kojih je šest neispravno.
Manjak i u bolnicama
Beograd ima 56 zdravstvenih ustanova kojima je neophodna bolja tehnička i higijenska opremljenost. Broj od 12.415 posteljnih mesta u bolnicama ne odgovara stvarnim potrebama. Najveći deficiti su u neurologiji, akušerstvu i gerijatriji, gde nedostaje 900 postelja, kao i smanjen posteljni fond kod pneumofiziologije, zaraznih bolesti, dermatovenerologije, reumatologije, u ustanovama opšte hirurgije i interne medicine.
Beograd ima 43 parka u kojima nema dovoljno klackalica, ljuljaški, ali se polako uređuju. Za 21 fontanu, od kojih dve nisu u funkciji, kao i za pranje ulica, koristi se isključivo pijaća voda.
Beograd ima i 10 šljunkara na obalama u samom centru grada, 90 nehigijenskih naselja od kojih je 20 u centralnoj zoni, čime ne doprinose lepšem izgledu grada.
Ada Ciganlija je jedini masovniji sportsko-rekreativni deo grada, a sudeći prema gužvama svakog leta, neophodan je još bar jedan. Beograd ima pijace na čijoj ponudi mu mogu pozavideti mnoge evropske metropole. Ali neke su male i ne odgovaraju kapacitetima opštine na kojoj su, kao što su pijace na Vidikovcu, dok ih Medaković uopšte nema.
– Mlečnih hala je mnogo manje nego pijaca. Za napomenu, ovo je jedina prestonica na svetu koja nema veletržnicu. Ali, sve je to u toku razrade. Malo veći problem su naši sugrađani. Svaka pijaca je ujutru čista, a nivo naše opšte kulture ima za posledicu gomile smeća pola sata nakon otvaranja – objašnjava Nikola Jovandić, savetnik JKP „Gradske pijace“.
Nekom nedostaje devojka
U Beogradu postoji 11 zvanično registrovanih pozorišta. Stvarni broj scena gde se odvijaju muzičke i pozorišne manifestacije u okviru gradskih višefunkcionalnih prostora i kulturnih centara je daleko veći, što bi moglo da se podvede pod pretpostavku da je kulturna ponuda u gradu zadovoljavajuća, ali Beograđani nemaju novaca da bi posetili sve što im gradske ustanove kulture nude.
Malo „zelenih“ kvadrata
Prosek zelenih površina po opštini, ako se gledaju svetski standardi, trebalo bi da iznosi oko 20 metara po glavi stanovnika. Međutim, Vračar, kao jedna od najgušće naseljenih opština, ima samo tri „zelena“ kvadratna metra po glavi stanovnika. Mića Todorović, direktor JKP „Zelenilo Beograd“ kaže da je to katastrofalno za ekološku sliku opštine, ali se ne može mnogo pomoći.
Prema istraživanju o zagađenju glavnih gradova Beograd je pri dnu lestvice, među najzagađenijim prestonicama, skupivši cela 53 boda.
Ali, prema rečima Miće Todorovića, treba da se kultiviše 3.000 hektara šume u okolini Beograda, pa će se bar vazduh u gradu malo poboljšati.
Beograd ima prelepe zgrade čija se lepota često ne vidi, jer su zapuštene i prljave. Beograđanima nedostaje mnogo toga. Staze za bicikle, večernji termini na bazenima, prodavnice polovnih knjiga po pristojnim cenama (samo u Beogradu polovne knjige koštaju više od novih)…
Jednom Peđi nedostaje devojka „stara ili nova, svejedno“… i pravi, a ne gipsani zid između njega i komšije da ga ne sluša kad kašlje…
S druge strane, pored zapadnoevropskih plata, njegovim sugrađanima nedostaje „malo“ više opšte kulture kako bi i ovo što ima izgledalo samo malo pristojnije. U suštini, Beogradu najviše nedostaju Beograđani, oni pravi koji ga vole i brinu o njemu.
