Berba grožđa u Dalmaciji oduvek je bila važan događaj. Kako kažu vinari, vreme je to kada se nakon celogodišnjeg rada i brige, te osluškivanja prirode, ubiru plodovi i nastavlja put do kvalitetnog vina.
Sunčani dani i toplo vreme poslednjih dana septembra, idealni su za berbu gotovo svih sorti grožđa. Iako vremenski uslovi tokom sušnog leta nisu sasvim pogodovali ni grožđu ni vinovoj lozi, vinogradi u „Vrbničkom selu“, jednom od najvećih u Šibensko-kninskoj županiji, uz puno rada i ulaganja, ipak obećavaju dobar rod i kvalitetno domaće vino.
– Nakon nekoliko kišnih i oblačnih dana, konačno smo dočekali pravo vreme za berbu. Trenutno beremo merlot i očekujemo da ćemo, ove godine, berbu završiti sa nekih dvadeset i sedam tona grožđa. Ovogodišnji urod je baš onakav kakav treba biti, grožđe je zrelo, zdravo i sa visokim udelom šećera, onakvo kakvo nama treba za proizvodnju vrhunskog vina. Pre samog početka berbe odradili smo neophodnu analizu na manjoj količini grožđa, izmerili smo slador i kiseline za svaku sortu posebno, i tek nakon toga odredili vreme kada će se koja sorta brati – kaže voditeljka zadruge „Vrbničko selo“ Anđelka Amanović-Milinović.
Da bi se došlo do takvih rezultata, posebno u uslovima ekološke proizvodnje, neophodno je mnogo rada ali i ulaganja. Letnji meseci obilovali su sunčanim danima, ali i visokim temperaturama i dugom periodu bez kiše, zato se unapred trebalo pripremiti na ciklus rasta i dozrevanja grožđa.
– Leto je bilo sušno ali smo računali na nepredvidivost prirode i situaciju koja nas može zadesiti. Duž čitavog vinograda postavili smo sistem za navodnjavanje, tako da nam suša nije napravila problem. Uspeli smo se zaštititi od mraza ali ne i od grada koji je nedavno pao. Tu smo imali štetu na belim sortama grožđa kao što su Maraština, Pošip i Babić, ali to je nekih trideset posto vinograda tako da smo u suštini ipak zadovoljni onim što smo uspeli zaštititi. Štetu smo imali u plasmanu i prodaji vina, zbog čitave situacije izazvane korona virusom ali nam je, sa druge strane, to pomoglo kada je u pitanju deficit sa kojim se inače nosimo a to je radna snaga. Ove godine uspeli smo organizovati veći broj ljudi u vinogradu, što nam je bilo od velike pomoći – ipak zadovoljno priča Anđelka.
Vinograd traži slugu, ne gazdu
Panjevi puni grožđa i vinogradi puni berača, najlepši su prizori koji se, u ove jesenje dane, mogu videti širom Dalmacije. Iako smo neke od berača zaticali i tokom drugih sezonskih poslova u vinogradu, dileme nema koji je posao lakši i draži.
– Ovaj posao je i lakši i draži, jer ćemo uskoro da se veselimo i nazdravljamo ovogodišnjim vinom. Grožđe je odlično. Ovo što ga ima čisto je, zdravo i slatko tako da ni vinu neće biti mane. Kod nas bi stari narod rekao, ako se prsti lepe u berbi, onda je grožđe zrelo. Što se prsti lepe više, to je grožđe zrelije, a evo nama se prsti i za makaze zalepili. Biće vino jako ali pitko, neće od njega glava boleti – kroz šalu objašnjava Momčilo Amanović, jedan od ovogodišnjih berača.
Vinograd traži slugu ne gazdu, posla ima tokom čitave godine, ali kada berba donese dobar urod sve teško brzo se zaboravi, a kako i ne bi kada je opšte poznato da Dalmatinci ne mogu bez čašice dobrog vina, ma o kakvoj se prilici radilo. Danas je situacija ipak drugačija, manje je stanovništva pa i vinograda, ali kao kažu, sve dok čovek može vinograd se raditi mora, pa makar i za svoje potrebe.
– Sve ide dobro, uz malo sreće i puno truda mi smo uspeli zaokružiti jedan čitav ciklus proizvodnje. Svakom čoveku iz ovih krajeva bitna je čašica dobrog vina, jer vam Dalmatinci ne znaju i ne mogu bez vina i pršuta. Kod nas se vino pije u svim prilikama, u radosti i žalosti, u dobrim i lošim vremenima. Svaki čovek ovde imao je bar po nekoliko stotina panjeva vinove loze i vino pravio za potrebe domaćinstva. Danas je ljudi manje, nema ko ni da radi, ali se od vinograda odustaje tek kad snage ponestane – sa osmehom će Nikica Čolaković koji, kako kaže, sa zadovoljstvom radi u vinogradu jer i sam spada u vinoljupce.
Nakon berbe u vinogradu, gajbe sa grožđem sele se u vinariju gde dalјe predstoji proces prerade grožđa i proizvodnje vina. Od početka berbe do početka prerade grožđa treba proteći što manje vremena, a optimalno je od dva do četiri sata. Za tu proceduru, i pored moderne tehnologije, ipak je potrebno znanje ali i stručni nadzor. Kada se radi o porodičnim, manjim vinogradima, procedura je drugačija i često primitivnija, no na većim plantažama o svemu se mora više voditi računa.
– Sam proces u vinariji je različit za crno i belo grožđe. Nakon muljače, belo grožđe iz muljače ide u presu i taj proces traje oko dva sata a sok koji se ocedi ide u tank, dok kod crnog grožđa direktno iz muljače ide u tank na dalje zrenje. Dva do tri puta dnevno neophodno ga je mešati kako bi mošt uvek bio mokar. Ništa se ne prepušta slučaju, jer za kvalitetno vino morate poštovati struku. Narednih petnaestak dana provešćemo u tom poslu, a nakon toga nam predstoji degustacija kojoj se svi radujemo – pojašnjava Anđelka.
Dug put od loze do grozda
Iako danas sve izgleda i lepo i lako, sami počeci oko zasada vinove loze nisu uvek takvi. Klima i tlo dalmatinskog podneblja idealni su, slaže se struka, za uzgoj brojnih sorti vinove loze, ali zarasli tereni, krš i kamen, zahtevaju puno rada i ljubavi vinogradara da bi loza jednog dana donela plodove.
– Kada smo krenuli sa pripremom terena i prvim zasadima, najviše je bilo neizvesnosti, jer prevelikog iskustva nismo imali. Savete smo slušali i išli korak po korak. Prvobitno smo planirali da vinograd zasadimo na svih šesnaest hektara zemlje, ali zbog nedostatka radne snage morali smo veći deo terena da prenamenimo za zasade badema. Sve je, bar na početku, trajalo znatno duže od očekivanja. Administracija traje duže nego put od loze do grozda. Do sada smo imali tri berbe, bavimo se isključivo ekološkom proizvodnjom i vina su ocenjena kao vrhunski kvalitetna, a to je ono što nam je najbitnije. Struka nam je rekla da su uslovi za vinogradarstvo u Dalmaciji idealni, imamo sveže noći i tople sunčane dane. Temperaturne amplitude blagotvorno deluju na grožđe, na odnos količine i šećera, što nam daje mogućnost da proizvodimo vrhunska vina od različitih sorti grožđa – kaže jedan od vlasnika zadruge „Vrbničko selo“ Nikola Damjanić.
Nova vremena zahtevaju, pored autohtonih, i neke nove sorte grožđa i vina koja će zadovoljiti i najosetljivija nepca budućih turista i degustatora, pa je i cilj proizvodnje drugačiji nego nekada kada se vino pravilo isključivo za potrebe domaćinstava, važan je kvalitet a ne kvantitet. Berba ubrzano odmiče, i do sredine oktobra biće okončana. Podrumi su spremni, bačve pripremljene za ovogodišnje, mlado vino. Svi se nadaju da će i epidemiološka situacija oko virusa da se okonča i da će, već u proleće, sa vrhunskim vinima iz „Vrbničkog sela“ nazdravljati pristiglim turistima, baš onako domaćinski kako se to radi u gotovo svakom domu širom Dalmacije.
The post Berba grožđa u dalmatinskim vinogradima appeared first on srbi hr.
