NATO je bombardovao Srbiju, Crnu Goru i Republiku Srpsku 1999. godine u okviru operacije koja je prekršila međunarodno pravo. NATO snage su koristile municiju sa osiromašenim uranijumom koji je hemijski toksičan i radioaktivan.
Danas, dvadeset godina kasnije, na videlo izlazi strašna istina o količini štete koju je osiromašeni uranijum načinio. Stanovništvo oboljeva od kancera. Zdravstvena nega je često neadekvatna i, kako se pokazalo, preskupa i nedostupna mnogim građanima, a pogođena područja je nemoguće dekontaminirati.
U skladu sa ovim, Međunarodna uprava za zabranu uranijumskog oružja (ICBUV), u saradnji sa Međunarodnim festivalom uranijumskog filma (IUFF), Udruženjem advokata protiv nuklearnog oružja (IALANA), Međunarodnim mirovnim biroom (IUFF) i Međunarodnim lekarima za prevenciju nuklearnog oružja (IPPNV), organizovali su 24. juna 2019. godine projekciju filma i diskusiju o ovoj temi u Berlinu.
U ime autora dokumentarnog filma "Uranijum -moja priča", Nišlije Miodraga Miljkovića, specijalnu nagradu primio je niški advokat dr Srđan Aleskić.
"Ovo veoma značajno međunarodno priznanje stiglo je u naše ruke samo nekoliko dana nakon okončanja drugog Međunarodnog simpozijuma „Posledice bombardovanja SR Jugoslavije osiromašenim uranijumom 1999", koji je bio održan u Nišu i koji je okupio više od dvadeset stručnjaka koji su, svako iz ugla svoje naučne oblasti, predstavili nova saznanja i rezultate najnovijih istraživanja. Zaključak Simpozijuma je da moramo zajednički da se borimo za zabranu oružja sa osiromašenim uranijumom i da se borimo za to da oni koji su našem stanovništvu i zemlji načinili nemerljivu štetu, koja na sve načine prelazi granice naše zemlje, budu suočeni sa svojom odgovornošću i učine nešto da ove posledice ublaže", kaže Srđan Aleksić.
Na ovogodišnjem Festivalu uranijumskog filma u Berlinu bili su prikazani i filmovi iz SAD, Brazila, Nemačke, Srbije, Kostarike i Italije.
Festival uranijumskog filma prvobitno je osnovan u Rio de Žaneiru 2010. godine i u međuvremenu se razvio u globalni događaj koji se sada održava ne samo u Rio de Žaneiru, već i Berlinu. Svake godine ovaj festival prima pozive i zahteve da svoj program prikaže publici i u drugim zemljama, te je već putovao širom sveta: od Lisabona do Nju Delhija, Njujorka, Vindou Roka i Holivuda.
