B. Đorđević
U Berlinu je u vili Šicenhof, sa velikim uspehom, održano prvo donatorsko veče u dijaspori Humanitarne organizacije Srbi za Srbe. Tokom večeri je prikupljeno 20.350 evra, ali se uplate očekuju i narednih dana, pa će konačna suma biti objavljena na sajtu organizacije, a novac je namenjen za šestočlanu porodicu Nešković iz Vlasenice.
Skup je potrajao do duboko u noć uz kulturno-zabavni program, a uz brojne naše ljude iz Berlina i drugih gradova prisustvovali su i dr Snežana Janković, ambasadorka Srbije u Nemačkoj, Mladen Tadić, treći sekretar Ambasade, protojereji stavrofori Radomir Kolundžić i Veljko Gačić i đakon Predrag Janković.
Program je otvoren filmom o 18-godišnjoj istoriji organizacije Srbi za Srbe. Posle izvanredne glumice Vesne Stanković i njene monodrame “Milunka Savić”, etno-pesme su izveli Anja Despotović iz Frankfurta i violinski par iz Berlinske filharmonije, Olivera i Vojin Mlađenović Stanić. Uz tradicionalne pesme u izvođenju Branke Zečević, prisutni više i nisu imali osećaj da su daleko od zavičaja. Već na pomen Kosova, stihovi pesama su iz temelja uzdrmali vilu Šicendorf, kada su svi kao jedan zapevali “… ako treba, čekaćemo i hiljadu Vidovdana…”. Energiju koju ulažu u svoje poslovne poduhvate prisutni kao da su sačuvali za ovo prelepo veče muzike, kulture, veselja i humanosti.
Organizovana je aukcija, a u ponudi su bili prepis stranice “Miroslavljevog jevanđelja” kaligrafa Dušana Mišića, ručno rađene gusle sa likom Stepe Stepanovića rad umetnika Vladimira Beljkaša Belog, dres sa potpisima fudbalera Crvene zvezde i dres Partizana sa potpisom Sava Miloševića. Za prepis stranice ‘Miroslavljevog jevanđelja’, Aleksandar Filipović je, kako kaže, sa zadovoljstvom izdvojio 5.000 evra, ali je ostale informacije o sebi i svojoj delatnosti želeo da sačuva. Gusle i zvezdin dres će Nenad Bugarski poneti u Futog, kada se jednog dana sa sinovima iz Berlina vrati u zavičaj, a partizanov dres je pripao Ljubiši Jerkiću.
Nikola Cvijanović je član HO Srbi za Srbe od 2014. godine, a predsednik nemačkog ogranka od 2018. Izuzetno je zadovoljan što je posle brojnih donatorskih manifestacija u Srbiji i Republici Srpskoj, prvo donatorsko veče u dijaspori održano u Berlinu.
– Veoma je lepo večeras, što vidim i po raspoloženju svih prisutnih, imali smo bogat kulturni program, veliko interesovanje je izazvala i aukcija. Ovo je jedno u nizu humanitarnih večeri koje planiramo u Nemačkoj. Nadamo se da će se ubuduće bar jednom godišnje održavati u Berlinu, a očekujemo da će isto tako biti u Minhenu i Frankfurtu, ali i u drugim zemljama gde živi puno naših ljudi, u Austriji, Švajcarskoj, Švedskoj. Veoma smo zadovoljni što su se odazvali Ambasada Srbije i sveštenstvo – ističe Cvijanović.
Dodaje da su se prijatelji u Berlinu potrudili da obezbede raskošnu vilu i ketering, da obaveste poslovne ljude.
– Doniranje i dalje traje, pa ćemo rezultate moći da sumiramo za neke dve nedelje. Zahvaljujem svim ljudima iz Berlina na podršci i vidimo se dogodine – poručuje Cvijanović, koji je uručio zahvalnice ambasadorki Janković, Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Berlinu koju je preuzeo otac Radomir Kolundžić i Luki Stanaroviću iz Berlina, dugogodišnjem prijatelju HO Srbi za Srbe.
Uskoro u Čikagu
Marija Morović, PR menadžer HO Srbi za Srbe, kaže da su izuzetno zadovoljni što su uspeli da ovakav projekat prvi put sprovedu u dijaspori, jer su do sada donatorske večeri organizovali u Beogradu, Novom Sadu, Čačku, Bijeljini i Trebinju.
– Naravno, prvo organizovanje donatorske večeri izvan naših granica je na svoj način zahtevno, ali smo uvereni da će svaki sledeći put biti sve lakše. Zadovoljni smo i zahvalni što se ovoliki broj ljudi odazvao, što su to u velikom broju mladi ljudi koji vode neke svoje poslove i što su spremni da pomognu sunarodnicima u matici. Večeras imamo vrlo lepu atmosferu, donatori su pokazali veliku želju da se sa maticom još čvršće povežu, rodoljubive pesme su podigle atmosferu na viši nivo. Zahvaljujemo svima koji su se odazvali našem pozivu i verujemo da će se donatorske večeri u dijaspori održavati sve češće.
Morovićeva najavljuje sličan događaj i u Čikagu.
– To je drugi grad u dijaspori gde tako nešto organizujemo i nadamo se da će biti uspešno. Posle 18 godina delovanja, 3.300 porodica i 15.000 dece kojima smo pomogli, 15 miliona evra prikupljenih donacija, prvo veče u dijaspori je i kruna naših aktivnosti – ističe Marija Morović.
Gusle za sinove
U aukcijsko nadmetanje aktivno se uključio i Nenad Bugarski, građevinski preduzetnik iz Berlina. Uspeo je da se izbori za dres Crvene zvezde sa potpisima igrača, a na njegovo veliko zadovoljstvo i za brižljivo, za ovu priliku, izrađene gusle. Nada se da će porodica Nešković iz Vlasenice što pre dobiti krov nad glavom.
– Preko prijatelja sam saznao za ovo donatorsko veče. Prethodni put sam čuo da se prikupljala pomoć za Srbe kada je bilo bombardovanje, ali sam tada bio mlad i nisam učestvovao kao donator, već samo kao gost. Nije bilo lako osvojiti gusle na aukciji, pogotovo što sam prethodno osvojio i dres, ali je dobro da sam oba puta uspeo. Oni će mi doprineti da se osećam bliže Srbiji, i lepo je imati ih. Sa guslama do sada nisam imao nekog iskustva, pošto sam živeo u Vojvodini gde taj tradicionalni instrument nije toliko ukorenjen. Malo više sam izvođenje na guslama slušao kod kuma u Trebinju, što mi se veoma dopalo, pa sam poželeo da posedujem i svoje gusle. Imam tri sina Filipa(13), Danila (11) i Maksima (3) i nadam se da će bar neki od njih pokazati sklonost ka guslama. Čast mi je da ih posedujem, pogotovo što ih je napravio iskusni majstor od visoko kvalitetnih materijala – priča Nenad koji je rođen u Berlinu. On ima građevinsku firmu, otac mu je iz Futoga, a majka iz Teslića. – I ja sam u Futogu proveo nekoliko godina, dok sam studirao, pa se vratio u Berlin.
– Veoma nam je prijatno da se svi ovde družimo, kao da se godinama znamo. Očekujem da će se uskoro ponovo održati donatorsko veče sa još više gostiju. Inače, svakodnevno provodim vreme u Berlinu sa našim ljudima, a sa drugima se gotovo i ne družim. Često odlazim u Srbiju, bar dva puta godišnje na odmor, i još tri-četiri puta u godini. Bude neka svadba ili krštenje, gde neizostavno prisustvujem. Najveća nam je želja da se porodično preselimo u Srbiju, u Futog, ukoliko se za to stvore povoljni uslovi.
Posetiću Srbiju
Veliko zadovoljstvo što je mogla da prisustvuje donatorskoj večeri pokazala je i Ruskinja iz Berlina, Nina Merzljakova.
– Večeras sam prvi put na donatorskoj manifestaciji, iako sam o organizaciji Srbi za Srbe već mnogo toga čula. Jedan moj prijatelj učestvuje u organizaciji ove donatorske večeri i rado sam se odazvala pozivu da prisustvujem. Često čujem da se takve manifestacije organizuju u Frankfurtu i okolini, ali kada sam čula da se tako nešto organizuje i u Berlinu, gde inače živim, svakako sam poželela da i lično dođem i uverim se kako sve to izgleda. Ja sam Ruskinja, a nama su Srbi duhovno veoma bliski. Često prisustvujem na bogosluženjima u srpskoj crkvi Vaskrsenja Hristovog na Tempelhofu. Srbi su tako srdačni, porodično i patriotski usredsređeni i srpsku kulturu i mentalitet osećam kao veoma blisku.
Nina dodaje da su je domaćini srdačno dočekali.
– Iako toliko ljudi prvi put vidim, osećam kao da se okupila jedna velika porodica. Rođena sam u Berlinu, roditelji su mi iz Rusije i Ukrajine gde često odlazim, a do sada nažalost još nisam bila u Srbiji. To mi stoji kao obavezan cilj koji ću, nadam se, uskoro ostvariti.
Da pomognemo što više
Iako još nema 20 godina, donatorskoj večeri je prisustvovao i Teodor Barać sa devojkom Lajal Abduldžaba.
– Rođen sam u Berlinu, moj otac Zoran je dobio poziv iz Ambasade Srbije, ali je zbog poslovnih obaveza bio sprečen da dođe pa je poslao mene. Prvi put sam na jednoj donatorskoj večeri i danas sam prvi put detaljnije saznao o organizaciji Srbi za Srbe koja radi častan posao za svaku pohvalu. Važno je da se što veći broj ljudi angažuje i pomogne im.
Teodor se bavi veb-dizajnom i knjigovodstvom, što takođe radi i u očevoj advokatskoj kancelariji.
– Sa našim ljudima sam puno u kontaktu preko posla, a redovno sam i u crkvi na bogosluženjima.
Moja majka Stanislava svira flautu i neko vreme je vodila srpsku školu pri našoj crkvi. Svake godine odlazim u Srbiju, u gradove odakle potiču moji roditelji, u Kraljevo, Veliku Planu i Beograd.
Lajal je dodala da još nije boravila u Srbiji.
– Samo sam prolazila kroz Beograd, na putu prema Egiptu, koji je moj zavičaj. Ono kratko što sam videla je vrlo lepo. Na svetkovinama sam se upoznala i sa srpskom kuhinjom, probala sam puno ukusnih specijaliteta.
Slede Trojke iz bloka
– Slede manifestacije Trojka iz bloka koje organizuju naši članovi u Minhenu, Karlsrueu, Nirnbergu i Frankfurtu. Trudićemo se da nastavimo i ojačamo kontakte sa našim ljudima koje smo do sada ostvarili i da ubuduće organizujemo donatorske manifestacije sa ovako bogatim programom, kako bi ih naši donatori poneli u lepoj uspomeni i pamtili makar do prve sledeće manifestacije – ističe Nikola Cvijanović.
Sanjaju svoju kuću
U HO Srbi za Srbe kažu da ih je božja ruka dovela do divne porodice Nešković iz Vlasenice. Posle posete Neškovićima odlučili su da prvo donatorsko veče u dijaspori posvete upravo njima, sa verom da će se veliki broj ljudi odazvati i pomoći da Miloš (19), Strahinja (16), Luka (13) i Jovan (9) i njihovi roditelji Marko i Slađana dobiju novi dom.
– Meni je najbitniji krov nad glavom, ovo nam je šesta kuća u kojoj živimo! Kuća je u lošem stanju, duva na sve strane i ne isplati se ulagati u nju jer nije naša – rekla je majka Slađana prilikom posete.
Glava porodice Marko već godinama radi kao drvoseča i uspeva nekako da prehrani porodicu. Njegova nadnica je dugo bila jedini prihod porodici, a odnedavno i majka Slađana dobija naknadu kao majka četvoro dece. Ipak, za pristojan dom o kome maštaju njihova primanja nisu dovoljna.
