Apsolutnu prednost dajem platformi „U EU samo sa Kosovom“ jer ulazak u EU znači priznavanje nezavisnosti Kosova .U Beogradu postoji zabluda da se američka politika prema Srbiji promenila odlaskom Miloševića
Uoči vanrednih parlamentarnih izbora zakazanih za 11. maj i usred novih komplikacija na domaćoj političkoj sceni u vezi sa zbivanjima na Kosmetu, redakcija Glasa javnosti odlučila je da pokrene seriju intervjua sa javnim ličnostima u Srbiji, raznih političkih orijentacija, u pokušaju da dođe do odgovora na pitanje o čemu će, zapravo, građani Srbije morati da se izjasne na tim izborima. Koja bi za njih opcija od dve osnovne, sadržane u formulama „I Kosovo i Evropa (EU)“ i „U Evropu (EU) samo sa Kosovom“, bila korisnija i prihvatljivija? Da bi svima bilo što lakše da izvuku prave zaključke, odlučili smo se da svim našim sagovornicima postavimo – ista pitanja.
1. Kojoj biste platformi dali prednost 11. maja: „I Kosovo i Evropa (EU)“ ili „U Evropu (EU) samo sa Kosovom“?– Apsolutnu prednost dajem platformi „U EU samo sa Kosovom“ jer ulazak u EU u postojećoj situaciji znači priznavanje nezavisnosti Kosova. Ukoliko predsednik Tadić i njegovi sledbenici istinski smatraju da je ulazak u EU jedina dugoročna opcija za Srbiju, onda im je dužnost da saopšte biračima da se Srbija mora odreći Kosova da bi eventualno postala članica. Naglasak je na „eventualno“. Srbija mora da ispunjava sve američke diktate da bi se učlanila u atlantske integracije. Samo diplomatijom, kao što Tadić obećava, ne može se promeniti stav koji je EU, nažalost, zauzela pod pritiskom Amerike. U protivnom – reč je o obmani birača.
2. Predsedniku Borisu Tadiću i dojučerašnji koalicioni partneri zameraju da unutar svoje formule „I Kosovo i Evropa (EU)“ apsolutnu prednost daje ulasku Srbije u EU. A Tadić uzvraća da su mu EU i Kosovo jednaki prioriteti. Šta je, po vašem mišljenju, prava Tadićeva pozicija i šta je u njegovom stavu dobro, a šta loše za Srbiju?
– Tadić je privrženik Vašingtona i Brisela. Želi da im se revanšira za podršku koju su mu dali za reizbor time što su naredili Albancima da odlože unilateralno objavljivanje nezavisnosti posle njegovog reizbora. U obmani birača ne vidim ništa pozitivno.
3. Imaju li pravo Tadićevi oponenti kad tvrde da će se „i Kosovo“ iz formule „I Kosovo i Evropa (EU)“ faktički svoditi na pasivno ritualno ponavljanje da Beograd ne priznaje i nikada neće priznati „državu Kosovo“, uz uzmicanje pred realnim izrastanjem druge albanske države i propuštanjem prilika da se parira i onome čemu bi i slaba Srbija mogla parirati?
– Svakako. EU je izabrala Kosovo umesto Srbije i tu nema šanse da se predomisle u doglednoj budućnosti. Jednostavno, nisu imali smelosti da se suprotstave Americi i mimo toga što je diskutabilno da li je to bilo u interesu EU. Prevagnule su velike EU nacije: Nemačka, Britanija i Francuska, pošto im je Kondoliza Rajs zapretila da imaju izbor između Amerike i Rusije. EU je imala šansu da ponudi Srbiji članstvo sa Kosovom uz uslov da Priština i Beograd spor na obostrano prihvatljiv način. Oni to, nažalost, nisu uradili. Pre nekoliko nedelja imao sam priliku da razgovaram sa grčkim ambasadorom u Vašingtonu, koji mi je rekao da je Grčka to upravo predložila, ali nije bilo prihvaćeno, pretpostavljam zbog protivljenja Amerike.
4. Smatrate li realnom Tadićevu procenu da će Srbija u EU – ako joj šanse ne pokvari „antievropski blok“ posle 11. maja – biti već za pet-šest godina i da je to za nju uslov uslova da ekonomski i državno ojača i da sačuva Kosmet?
KO JE VOJIN JOKSIMOVIć
Vojin Joksimović rođen je 1936, odrastao i školovao u Beogradu. Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu, Odsek za tehničku fiziku. Emigrira u Englesku 1965, gde radi na polju sigurnosti nuklearnih elektrana. Doktorira 1970. nuklearnu inženjeriju na Imperial College pri Londonskom univerzitetu, kada je i razvio novu metodologiju za analizu sigurnosti nuklearnih elektrana putem upotrebe računa verovatnoće. Iste godine odlazi za Ameriku, gde je, između ostalog, i bio šef grupe za sigurnost i pouzdanost nuklearnih elektrana u General Atomic. Godine 1976. postaje američki državljanin i republikanac. U profesionalnoj karijeri dugoj 40 godina, napisao je više od 125 naučnih radova.
Od 1989. aktivno učestvuje u inicijativama srpske dijaspore u Americi, a bio je i predsednik Kongresa srpskog ujedinjenja. Sastajao se sa vođama srpskih partija radi unapređenja demokratije u Srbiji, a održavao je i bliske kontakte sa bosanskim Srbima. Savetnik je kongresmenu Randy Duke Cunningham za balkanska pitanja.
Napisao je više od 60 članaka u američkim i srpskim medijima i održao brojna predavanja na temu sukoba na Kosovu, uključujući i predavanje u Kongresu koje je uticalo na odluku Predstavničkog doma da ne podrži Klintovovu agresiju na Srbiju. Autor Kosovo Crisis: A Study in Foreign Policy Mismanagement, a objavio je i knjigu The Revenge of the Prophet: Honj Clinton and His Predecessors Emponjered Radical Islam.
BAJKA O BOLJEM ŽIVOTU
12. Biraju li Srbi između formula „U EU po svaku cenu“ i „Kosovo (Srbija) po svaku cenu“? Može li se takav izbor izbeći, vredi li Kosmet novih stradanja cele nacije? Imaju li današnje srpske generacije pravo da se zarad „boljeg života“ odreknu najbitnije teritorije svog duhovnog i nacionalnog identiteta?
Današnje srpske generacije nemaju prava da se odreknu Kosova zarad neke bajke o boljem životu. Kosovo je Srbija, a moraju uzeti u obzir i neizvesnosti u vezi sa članstvom u EU, a i same budućnosti Unije. EU je u velikoj zapadnoj ekonomskoj krizi, koja nije fiktivna, može da se raspadne, kao i zbog suvišne ekspanzije, recimo prijemom Turske. Trebalo bi, takođe, uzeti u obzir da ulazak u EU znači gubitak suvereniteta. Birokrate u Briselu bi donosile sve važne odluke po naređenjima Berlina, Londona i Pariza koje male zemlje moraju da progutaju.
ODGOVOR DAT 1389!
13. Koga će naredne srpske generacije i nacionalna istorija proklinjati – one koji su uvereni da treba ići u EU po svaku cenu ili one koji su za Kosovo (Srbiju) po svaku cenu?
Zar odgovor na ovo pitanje nije dat na Vidovdan 1389?
– Ne smatram. Ulazak Srbije, čak iako se odrekne Kosova, za pet, šest godina je neizvestan. U EU vlada zamor povodom primanja novih članica, a pogotovo siromašnih zemalja. Nemačku košta 1,4 triliona dolara integracija sa Istočnom Nemačkom. I dan-danas troše 80 milijardi dolara godišnje na tu integraciju. Govore isti jezik, imaju istu kulturu i slično, pa mnogi se pitaju koliko će da košta integracija zapadnog Balkana i Turske. Neki smatraju da je bila greška što su primili Rumuniju i Bugarsku.
5. Ako Srbija bude u EU bar 2013. i tako istinski ojača, hoće li joj to biti dovoljno da povrati Kosmet? Koliko će Srbija time realno poboljšati svoje šanse, s obzirom na to da joj Brisel može tražiti i priznavanje „države Kosovo“, a Nemačka, Velika Britanija, Francuska i Italija teško da su priznavale Prištinu da bi uzmakle pred Srbijom, koja će, čak i ojačana, biti evropska veličina trećeg reda?
– Apsolutno – ne. Procena je da je potrebno 33 godine Bugarskoj, a 51 Rumuniji, da dostignu životni standard 15 članica EU koje sačinjavaju jezgro Unije. Proizilazi da ekonomski Srbija ne može da ojača dovoljno za pet, šest godina i da zbog toga sačuva Kosovo. Brisel će ultimativno tražiti priznavanje Kosova. Imajte u vidu da sve zemlje jednoglasno moraju da prihvate Srbiju. Dovoljno je da jedna Holandija kaže „ne“ i to je veto. Holanđani su veliki srbomrsci. Pokojni Zoran đinđić rekao mi je da Holanđani nisu imali nikakve simpatije za patnje srpskog naroda pod genocidnim sankcijama za vreme rata u Bosni, a pogotovu posle pada Srebrenice. NJima je čak smetala majica Milorada čavića sa ćiriličnim natpisom „Kosovo je Srbija.“
6. Plaši li vas to što se Priština i Tirana u Vašingtonu i Briselu očito bolje kotiraju od Beograda, a samim tim i mogućnost da Priština pre Beograda uđe i u EU i u NATO i da demokratska Srbija ostane kratkih rukava i ako 11. maja pobedi Tadićeva izborno-istorijska platforma „I Kosovo i Evropa“?
– Plaši me, ali ne iz navedenog razloga, već zato što se Amerika koristi Albancima kao nekom vrstom bedema protiv Slovena, a verovatno i pravoslavlja, a pogotovu Rusa jer očigledno izazivaju hladni rat „2“ pre nego što Rusija ojača još više, s obzirom na to kolike su cene nafte. U ovom trenutku smatraju da mogu da nadigraju Rusiju i Srbiju. Sada je na Putinu da smišljeno odgovori na izazov, uz sudelovanje Srbije, Kine, Indije i Brazila i drugih zemalja koje su odbile da priznaju Kosovo.
7. Politički konkurenti i kritičari Vojislava Koštunice već zvone na uzbunu i tvrde da njegova izborno-istorijska platforma „U Evropu (EU) samo sa Kosovom“ Srbiju dodatno svađa sa EU i SAD, da joj oduzima šansu da ekonomski i međunarodno ojača i tako ojačana „iz Evrope“ povrati Kosovo u svoj ustavno-pravni poredak. Šta smatrate prednostima, a šta slabostima i minusima premijerovog „garda“?
– Kritičari premijera nisu u pravu. Od Amerike se ne može nešto pozitivno očekivati. U Beogradu postoji zabluda da se američka politika prema Srbiji promenila odlaskom Miloševića sa vlasti i da bi Amerika podržala demokratiju u Srbiji u skladu sa svojim principima širenja demokratije u svetu, pa čak i u islamskom. Džon Bolton, bivši američki ambasador u UN, rekao mi je da je američka politika prema Srbiji nepromenjena od 1992, mada se on lično s tim nije saglasio. Takođe, setimo se da su nas Amerikanci bombardovali po nalogu Tita 1944, Tuđmana i Izetbegovića 1995, albanskih terorista 1999, a sada su izvršili otimačinu Kosova. EU nije monolitna. Tu se može nešto uraditi, primarno s obzirom na zavisnost EU od ruske nafte i prirodnog gasa. Smatram da premijer dobro razume situaciju i da radi u interesu Srbije, ali njegovi bivši koalicioni partneri su mu smetali. Nejasno mi je zašto se Srbija razoružavala kada je Amerika obećala Tačiju nezavisnost u Rambujeu. Nejasno mi je i kategorično odbacivanje upotrebe vojne opcije.
8. Povećava li Srbija sa premijerovim „kontragardom“ – koliko god trenutno i u nekoliko narednih godina (i bez svoje krivice) kvarila odnose sa Briselom i Vašingtonom – šanse da u bližoj budućnosti sigurnije povrati Kosmet? čuva li njime, kako tvrde iz DSS-a, bolje istorijsku tapiju da to učini pri promenjenom, povoljnijem odnosu snaga u svetu?
– Ne mislim da ikoga u Srbiji treba da zaboli glava zbog kvarenja odnosa sa Amerikom iz gore navedenih razloga. Oni uglavnom slede doktrinu Zbignjeva Bžežinskog da su Srbi juniori Sloveni dok su Rusi seniori. U tu svrhu Amerika je de fakto negirala ishode balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata, u kome su Srbi dali milionske žrtve. članice EU, međutim, ne treba otpisati, pogotovo ne one koje su odbile da priznaju Kosovo, ali i druge kao što je Italija, koje se mogu predomisliti. Treba primeniti Holštajnovu doktrinu i prekinuti diplomatske odnose sa Slovenijom i, recimo, Holandijom, a možda i sa Britanijom. Parnica za Međunarodni sud pravde treba da imenuje Ameriku, Nemačku, Britaniju i Francusku, a ne zemlje kao Bugarsku ili Mađarsku, koje je Amerika primorala.
9. Rizikuje li Srbija išta sa formulom „U Evropu (EU) samo sa Kosovom“, s obzirom na to da je bivši nemački ambasador u Beogradu Andreas Cobel bio neoprezno iskren i dobronameran kad je otkrio Srbima dragocenu, za njih zabranjenu, istinu da će u EU biti najranije 2025?
– Cobel je verovatno bio u pravu. Stoga je imperativno zauzeti stav da EU nije jedina alternativa za Srbiju. Srbija može da bude neutralna kao Norveška ili Švajcarska kao deo opcije „u se i u svoje kljuse“. Ne tvrdim da je Srbija u istom položaju jer Norveška ima naftu i prirodnog gasa, Švajcarska bankarstvo. Međutim, Srbija ima geografski položaj od interesa za širenje EU do zapadnog Balkana i dalje. Postoji i izglednija alternativa: evroazijska opcija na čelu sa Rusijom. Evroazijske imaju znatno dinamičniju ekonomiju i veće ekonomske perspektive nego SAD i EU. Srbija u potpunosti zavisi od Rusije u pogledu uvoza nafte i prirodnog gasa, a ne od Vašingtona i Brisela. Egipat je vratio Sinaj nakon promene saveznika.
10. Rizikuje li Srbija sa premijerovim „kontragardom“ da ponovo bude (i bez formalnih sankcija) državno i ekonomski izolovana i kažnjavana?
– Ne verujem. Ovo nije zadnja dekada u prošlom veku, već prva dekada u 21.
11. Koliko su zasnovana strahovanja-upozorenja da Srbija na Koštuničinom putu rizikuje da ostane i bez Kosova i bez Evrope (EU)?
– činjenica je da je Srbija u ovom trenutku i bez Kosova i bez EU i da će tako ostati ukoliko se nešto energično ne preduzme, osim diplomatije koja je nesumnjivo značajna, ali nedovoljna. Pozdravljam diplomatske napore Vuka Jeremića kao što su odlasci u Vijetnam, Indoneziju, Libiju… Prvi veliki korak je da se Rusija pozove da uspostavi vojne baze na teritoriji Srbije čime bi se pariralo NATO dominaciji na Balkanu. To je u potpunosti izvodljivo s obzirom na to da je Amerika prezauzeta Irakom i Avganistanom, a možda i Iranom. Nakon toga sledi drugi veliki diplomatski korak – trebalo bi da se sazove „Berlinski kongres 2008“ na kome bi se rešilo srpsko nacionalno pitanje: autonomija Srba u Hrvatskoj, federacija Srbije i Republike Srpske, kao i podela Kosova. Samo tada može se govoriti o stabilnosti na Balkanu, a ne sada apsurdnim američkim i EU tvrdnjama da nezavisnost Kosova vodi ka stabilizaciji na Balkanu.
