Švajcarci se upravo susreću sa novim izazovima oko integracije stranaca jer u poslednje vreme tamo stižu uglavnom samo vrhunski stručnjaci koji rade u internacionalnim kompanijama. Oni provedu nekoliko godina u Švajcarskoj, a potom odlaze na neku sasvim drugu stranu sveta. Imaju velike plate, sjajna radna mesta, ali im od domaćina ništa nije potrebno niti pokušavaju da se uklope. Decu upisuju u internacionalne škole koje će im valjati i tamo gde se sele odlazeći za svojim poslom.
Dosadašnja politika u vezi s integracijom u Švajcarskoj bila je u potpunosti zasnovana na već poznatoj slici o strancima koji ne znaju jezik, rade proste poslove i ponekad posežu za socijalom. Sada se stvar menja jer ovi imućni i fakultetski obrazovani stranci nemaju vremena za kurseve jezika (rade i komuniciraju uglavnom na engleskom), a nemaju ni socijalnih problema jer su im zarade zavidne čak i u odnosu na dobro plaćene domaće stručnjake.
– Sada moramo dobro da razmislimo kako da se postavimo prema tim ljudima i šta da im ponudimo kako bi i oni prihvatili neki vid integracije – rekla je ovih dana profesorka <đŽ>anin Dahinden sa univerziteta u Nojšatelu.
Ona je ovu temu otvorila na Petom savetovanju o integraciji, održanom u Cirihu.
Ranijih godina je tek svaki treći stranac koji se doseljavao u Švajcarsku imao diplomu neke visoke škole, a danas je već to svaki drugi. Ti stručnjaci dolaze i prolaze, malo njih ostaje duže od nekoliko godina. Krištof Majer, opunomoćenik za integraciju u Cirihu, izrazio je očekivanja domaćina da će jedan broj njih ipak ostati trajno, a onda bi mogli da se uklope tako što bi od domaće srednje i više klase preuzeli deo tereta oko dobrovoljnog i počasnog društvenog rada.
