SABOR MATICE I RASEJANjA
Savet Sabora
Fond dijaspora za maticu
Izveštaj Saveta Sabora i Uprave Fonda na 9. Sednici Upravnog i Nadzornog odbora Fonda dijaspora za maticu
Vaša preosveštenstva,
uvažena gospodo prestavnici Vlade,
poštovane dame i gospodo,
dragi prijatelji,
Savet Sabora matice i rasejanja i Uprava Fonda najsrdačnije vam se zahvaljuju što ste se odazvali našem pozivu da sudelujete na 9. sednici Upravnog i Nadzornog odbora Fonda dijaspora za maticu. Dragoceno i neophodno je Vaše delovanje, dobročinstvo i mišljenje o svim pitanjima našeg zajedništva, a Vaša inicijativa i plodotvorna energija su našem svekolikom zajedništvu od izuzetnog značaja. Vaše učešće u radu 9. Sednice je još jedan vidan dokaz iskrene ljubavi i brige za svoj narod i maticu, bez čega nijedno zajedništvo nije moglo nastati, niti trajno opstati.
Ne bi smeli preći na izveštaj Uprave Fonda, dok ne iskažemo krajnju zabrinutos i tugu ponašanjem takozvane međunarodne zajednice prema srpskoj kolevci, Kosovu i Metohiji, a i prema Republici Srpskoj. Jednodušno podržavamo jedinstven stav našeg Državnog vrha, na pregovorima o budućnosti Kosova i Metohije, zasnovan na fundamentalnim osnovama međunarodnog prava i zakonima našeg Ustava. Nadamo se, očekujemo da će snaga prava nadjačati moć sile.
Uvaženi skupe, dozvolite da vas sada najpre upoznamo sa aktuelnim dešavanjima oko novca, koji su rodoljubi u rasejanju sa ljubavlju priložili za dobrobit svoje majke Srbije.
1. Izveštaj Uprave Fonda
1.1 Osnivanje i postignuti rezultati Fonda
Kao što je većini vas poznato, 3. avgusta 1999. godine odlukom Prvog Sabora matice i rasejanja utemeljen je Fond dijaspora za maticu. Za nepunih godinu dana, uglavnom u evropskom rasejanju, za Fond je prikupljeno oko 13 miliona nemačkih maraka, odnosno oko 7,5 miliona evra. Pošto su nam Zemlja i narod bili pod blokadom, čime su i finansijski tokovi bili u potpunom prekidu, mi u rasejanju smo sakupljeni novac deponovali u našim diplomatskim pretstavništvima, a odatle, diplomatskom poštom, naša se pomoć slivala na račun Fonda kod Beogradske banke u Beogradu. Do Oktobarskih promena 2000. godine, shodno Statutu Fonda, sredstva Fonda su uglavnom ulagana za podizanje ili saniranje važnih infrastrukturnih objekata, koje nam je zločinačka hajteh NATO armada bila porušila. Za manje od godinu dana, podignut je most preko Velike Morave kod Varvarina, saniran je most preko Dunava u Navom Sadu, podignut je most preko Zapadne Morave u Jasiki kod Kruševca, pomognuta je obnova dečije bolnice «Dragiša Mišović», ortopetska bolnica «Banjica» u Beogradu, Kasarne VJ, škole, obnovljeno je i asfaltirano oko 100 km puteva u Šumadiji i Pomoravlju i dr. Do Oktobarskih promena 2000. godine bilo je utrošeno oko polovine za Fond sakupljene humanitarne pomoći. O prihodima i izdacima vođeno je pedantno knjigovodstvo, čiji orginali se nalaze u Ministarstvu spoljnih poslova Vlade Republike Srbije. Zahvaljujući krajnje odgovornom ponašanju članova Saveta Sabora i Uprave Fonda, a posebno našeg kopredsednika, bivšeg ministra spoljnih poslova u Vladi Savezne Republike Jugoslavije, gospodina Živadina Jovanovića, kome je Savet Sabora i Uprava Fonda poklonila poverenje da rukuje imovinom Fonda, novac Fonda se trošio vrlo štedljivo, krajnje racionalno – pravo domaćinski.
U istoriji odnosa rasejanja prema svojoj matici Srbiji, Fond dijaspora za maticu po svojim rezultatima zauzima posebno značajno mesto, koje će se teško prevazići.
1.2 Već 7 godina imovina Fonda u blokadi
Posle Oktobarskih promena, neutrošena sretstva Fonda tj. oko 3,5 miliona evra, finansijske Vlasti u Vladi Srbije su bez validnog razloga ili opravdanja najpre blokirale, a potom ih gurnule u stečajnu masu Beogradske banke, čime su naše investicione i humanitarne aktivnosti prekinute, a u rasejanju je prestalo prikupljanje novčanih priloga za Fond.
U legalnim, regularnim prilikama imovina Fonda se nije smela naći u stečajnoj masi Beogradske banke, pošto je Uprav Fonda 17. novembra 2001. godine, to znači znatno pre otvaranja stečajnog postupka, podnela zahtev da se sretstva Fonda prenesu na novootvoreni račun kod Rajfajzen banke u Beogradu. Naš nalog nije izvršen, niti je Upravi Fonda o tome obaveštena. Beogadskom bankom je u to vreme upravljao Vladin predstavnik, gospodin Milorad Džambić, po direktivama finansijskih vlasti u ondašnjoj Vladi naše matice Srbije.
Svojim odlukom 05 broj 55-148/2002 od 11. januara 2002. godine Vlada Republike Srbije je naložila svom Ministarstvu finansija, da se svim komitentima Beogradske banke u stečaju iz budžeta isplate celokupna potraživanja koja imaju prema Banci, a da komitenti svoja prava prema Beogradskoj banci u stečaju prenesu na Vladu, odnosno na Ministarstvo finansija. Shodno toj odluci Vlade, Ministarstvo finansija je svim komitentima Beogradske banke iz budžeta isplatilo u Banci zarobljenu imovinu, osim Fondu dijaspora za maticu, iako je Uprava Fonda svoj zahtev i ugovor o prenosu potraživanja na vreme podnela Ministarstvu.
Vršioci finansijske vlasti u Vladama tri prošlih Skupštinskih saziva su do sada potpuno ignorisali ne samo naša (bez)brojna pisma, pozive i apele Saveta Sabora i Uprave Fonda, predstavnika SPC i uglednih javnih ličnosti, mnogih novinara pisanih i elektronskih medija da se sredstva vrate Fondu, već su sprečavali izvršenje odluka Uprave Fonda o dodeli pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima, a nisu poštovali čak ni pomenutu odluku sopstvene Vlade, ne vodeći računa o posledicama. Ignorisana je i jednoglasna odluka Skupštinskog odbora za odnose sa Srbima van Srbije prošlog Skupštinskog saziva da se Fondu imovina vrati. Bivši ministar finansija nije uslišio ni preporuku, celo molbu predsednika Vlade, gospodina Koštunice i svoga kolege, bivšeg ministra za dijasporu, sa nama prisutnog prof. Vukčevića, da Fondu bezpravno uzurpiranu imovinu nadoknadi. Ni naše angažovanje advokata i više sudskih postupaka, od kojih je najvažniji – za naknadu štete i dalje u toku, nisu pomogli da se Fondu povrati oduzeta imovina.
Neshvatljivo neodgovornim postupkom prema rasejanju, blokiranjem, a zatim oduzimanjem imovine Fonda, bivši vršioci finansijske vlasti u Vladi Republike Srbije su učinili neprocenjivu štetu svom narodu i svojoj državi. Postavlja se opravdano pitanje – zašto je najpre blokiran, potom uzurpiran tj. oduzet novac rasejanja namenjen za pomoć matici, zašto je Vlast matice čak nastojala da ospori i samo postojanje Fonda? Zar svakoj odgovornoj Vladi nije stalo da se rasejanje i matica uzajamno poštuju i pomažu? Ovakvim ponašanjem pojedinaca iz predhone tri Vlade Republike Srbije učinjena je neprocenjiva šteta svom narodu i svojoj državi.
Da bi našu javnost upoznali o delovanju Fonda, odlučeno je da se knjigovodstvo Fonda objavi u zborniku Prvog i Drugog Sabora «Mostovi, dijaspora-matica».
Bivši ministar za rasejanje, gospodin prof. Vojslav Vukčević, sve vreme svog mandata je pokaziva puno razumevanja za naše zahteve, aktivno je učestvovao u radu našeg četvrtog Sabora i neprekidno se zalagao da se imovina Fondu vrati. Njemu, prof. Vukćeviću, se i na ovom mestu najsrdačnije zahvaljujemo. Nadamo se, očekujemo da će i aktuelni ministar za dijasporu, gospođa Milica čubrilo, potsticati, zauzimati se i pomagati naše delovanje. Državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu, gospođica Neda Maletić, je zažalila što su gospođa čubrilo i ona, radi važnih obaveza u inostranstvu, te nisu u mogućnosti da lično sudeluju u radu naše Sednice. Obećala nam je pomoć i podršku, na čemu se unapred iskreno radujemo i zahvaljujemo.
1.3 Ministarstvo finansija vraća Fondu imovinu
Ovih dana je širom našeg rodoljubivog rasejanja, iznad svega među dobrotvorima Fonda dijaspora za maticu, prostrujala blaga vest, na koju se čekalo skoro 7 (sedam) godina. Naime, Ministarstvo za finansije Vlade Republike Srbije je u predlogu budžeta za 2008. godinu pod stavkom 611 predvidelo nadoknadu većeg dela glavnice blokirane imovine Fonda. Planirano je da se 2008. godine Fondu rasejanja za maticu vrati 262.200.000 dinara, odnosno 3.378.905,17 €, po kupovnom kursu 77,5991 dinara za 1 evro, dana 14.11.2007. godine, kada je Ministarstvo Budžet 2008 obnarodovalo. Sedmogodišnji neprekidni napori Saveta Sabora i Uprave Fonda dijaspora za maticu i njihovih prijatelja, nagoveštavaju da urode plodom. Ovim se započinje rešavanje jednog od najtežih problema koji već godinama snažno opterećuje odnose rasejanja sa maticom, odnosno sa Vladom Republike Srbije.
Mnogo je uzalud potrošeno supstance i vremena proteklih više od sedam godina. Verovatno bi ovakvo stanje i dalje trajalo, da poslanik u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, gospođa Borka Vučić, nije 18. juna 2007. godine Skupštini podnela Amadman na Predlog zakona o budžetu 2008. godine. Amandman je dobio podršku tri skupštinska odbora:
Odbora za finansije,
Zakonodavnog odbora i
Odbora za odnose sa Srbima van Srbije.
U podršci ovom Amandmanu na sednicama pomenutih Odbora istaknuto je sledeće:
o da je zahtev Saveta Sabora i Uprave Fonda dijaspora za maticu zasnovan na zakonu,
o da je Fond u propisanom roku, a na osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije 05 broj: 55-148/02 od 11. januara 2002. godine, potpisao ugovor o prenosu svojih potraživanja od Beogradske banke na budžet Republike Srbije, po kom osnovu, kao neto poverilac treba da ostvari povraćaj sredstava od Države;
o da su u vezi sa neispunjavanjem ove obaveze, postupci i ponašanje vladajuće koalicije i odgovornih članova Vlade, bili politički ostrašćeni, neprimerni, a pre svega nemoralni u odnosu na rasejanje, koje je od višedecenijskog i višegeneracijskog rada van matice, izdvajalo sredstva da pomogne Otadžbinu;
o da su gotovo svi neto poverioci na osnovu ove odluke Vlade, ostvarili svoja prava, a Fond dijaspora za maticu nije, i na to ostvarenje čeka već više od 7 godina. Na ovaj način Fond trpi štetu, ali i humanitarni poduhvati, koji bi ovim sredstvima bili finansirani.
o Ministar za finansije, gospodin Dr Cvetković je tokom rasprave o Budžetu, najavio da će ova sredstva biti predviđena Budžetom za 2008.
Veliko hvala vrlo poštovana gospođo Vučić.
Gospodin Dr Mirko Cvetković je održao svoju reč. Mi mu se u ime svih dobrotvora Fonda i stradalnika u matici, kojima je prevashodno humanitarna pomoć namenjena, najsrdačnije zahvaljujemo. Nadamo se da će se postepeno vraćati poverenje u našu Vladu, jačati zajedništvo, vaskolika sabornost i volja da se međusobno uvažavamo, poštujemo i pomažemo. Nadamo se da su konačno nestali razlozi za dalje sudske procese u matici, ali i za one koje bi morali da pokrenemo pred međunarodnim instancama.
1.4 Kolika je momentalna imovina Fonda
U Budžetu za 2008. godinu Ministarstvo za finansije je planiralo da Fondu vrati glavnicu koja se u momentu Oktobarskih promena nalazia na računu u Beogradskoj banci.
Pored tih sredstava, od 27. maja 2002. godine na deviznom računu Saveznog ministarstva inostranih poslova, direkcija za dijasporu, broj 5410 – 970 – 810 nezakonito se našlo 89.951,04 evra deponovanih za Fond dijaspora za maticu. Obojici predhodnih ministra za inostane poslove obratili smo se više puta pismima i molbom, da se ovaj novac uputi na račun Fonda kod Rajfajzen banke. Niti smo dobili odgovor, niti je novac prenešen na račun Fonda.
U momentu Oktobarskih promena u našoj ambasadi u Beču bilo je 764.734 austrkih šilinga, odnosno nešto više od 60.000 evra deponovanih za naš Fond. Ambasador u Beču, gospodin Kovač, je ova sredstva potrošio bez znanja i dozvole Uprave Fonda.
Kada se sve ovo sabere dobija se oko 3.528.856 evra glavnice Fonda u momentu Promena oktobra 2000. godine. Uz pretpostavljenu kamatu od samo 5,5 % godišnje, celokupna imovina Fonda rasejanja za maticu momentalno isnosi oko 5.400.000 evra.
Tokom ovih skoro sedam godina u ime Sabora matice i rasejanja, advokati Saveta Sabora i Uprave Fonda dijaspora za maticu podigli su više tužbi tražeći povraćaj imovine Fonda, a bilo je, kao što već pomenusmo, i niz sudskih rasprava. Sudski i advokatski troškovi još nisu namireni.
Očekujemo da će Vlada Republike Srbije u buduće sudelovati u radu Sabora matice i rasejanja, potsticati Savet Sabora i aktivno učestvovati u delovanju Fonda rasejanja za maticu, i da neće dozvoliti da se sredstva Fonda rasipaju radi njenih, sopstvenih grešaka iz prošlosti.
Neka ovde bude pomenuto i sledeće:
Gotovo paralelno sa osnivanjem Fonda rasejanja za maticu, utemeljen je i Fond «Sanja Milenković» za stipendiranje mladih talenata prirodnih i tehničkih nauka u matici. Vrlo talentovana učenica Matematičke gimnazije u Beogradu, Sanja Milenković je poginula 31. maja 1999. godine na mostu u Varvarinu od bombi NATO-vog «milostivig anđela», koje su u isti čas i most preko Velike Morave uništile. Ovaj Fond, čija sretstva su uglavno sakupljena u našem rasejanju, imao je 45 stipendista. Kada je Vlada Republike Srbije preuzela Fond «Sanja Milenković» u njemu je bilo oko 100.000 nemačkih maraka, odnosno oko 50.000 evra. Fond su Vlasti posle Oktobra 2000. godine ugasile, a sretstva Fonda su nestala.
1.5 Tri nesprovedne odluke Uprave Fonda
Na svojoj 4. proširenoj sednici dana 31. jula 2003. godine Upravi Odbor je doneo jednoglasnu odluku da pomogne sa 100.000 evra Komesarijatu za izbegle, prognane i raseljene za kupovinu napuštenih i polunapuštrnih seoskih imanja za smeštaj porodica izbeglih, prognanih i raseljenih. Odlučeno je bilo takođe, da imućnije kuće u našem rasejanju potstičemo da i one kupuju i ugroženima poklanjaju ovakva seoska imanja. Pošto Vlasti nisu, na žalost, sprovele naš nalog, odustali smo i od privatnog angažovanja na ovom izuzetno važnom državnom, socijalnom i humanom poslu.
Dana 17. januara 2005. godine na svojoj 7. proširenoj sednici donešena je takođe jednoglasna odluka, da se sa 100.000 evra pomogne Fond za Kosovo i Metohiju, kome presedava gospodin Dr Vojislav Koštunica, predsednik Vlade RS, a Njegova Svetost Gospodin Pavle, patrijarh SPC, je počasni predsednik. Finansijske Vlasti su sprečile sprovođenje i ovog našeg naloga.
Dana 16. februara 2002. godine na našoj 2. proširenoj sednici odlučeno je da se sa 10.000 nemačkih maraka odnosno, zaokruženo 5.100 evra, pomogne podizanje Spomen hrama na Mojkovcu u slavu i spomen mojkovačkim divjunacima serdara Janka Vukotića, koji 1916. godine živote položiše uporno braneći ostupnicu svojoj srpkoj vojsci. Finasijske vlasti nisu sprovele ni ovaj nalog Uprave Fonda.
Obzirom na sistematsku opstrukciju naših odluka, prestali smo do daljnjega da se bavimo raspodelom humanitarne pomoći Fonda. Kada se Fondu uskoro imovina nadoknadi, Uprava Fonda namerava da svoje tri odluke sprovede.
1.6 Naši predlozi za buduće delovanje
Kada Ministarstvo za finansije bude prenelo u Budžetu 2008 predviđen deo glavnice na račun Fonda kod Rajfajzen banke u Beogradu, predlažemo sledeće:
• Sprovesti tri već pomenute odluke Uprave, koje zbog blokade imovine Fonda nisu izvršene.
• Isplatiti sudske takse i troškove.
• Uvesti šestomesečni moratorijum na ulaganje sredstava Fonda.
• Tokom moratorijuma:
o oročiti imovinu Fonda sa najpovoljnijom kamatom,
o anlaizirati priritete i usvojiti plan ulaganja,
težiti da se sretstvima Fonda pomaže podizanje trajno opšte korisnih objekata i humanitarnih poduhvata,
o starati se da se Fondu nadoknadi celokupna imovina,
o sa nadležnim ministarstvima u Vladi RS pripremiti idući, izborni 5. Sabor matice i rasejanja
Delegati Sabora iz rasjanja sa pravom glasa treba da budu prevashodno pretstavnici naših asocijacija, udruženja i pojedinci koji su svojm prilozima i delovanjem u svom okruženju doprineli nastanku imovine Fonda. Zastupljenost u Savetu Sabora i Upravi Fonda rasejanja za maticu trebalo bi da je proporcionalna visini skupljenih priloga za Fond. Naše rasejanje u Švajcarskoj sakupilo je za Fond najviše novaca, njihovi pretstavnici trabalo bi da budu i najbrojniji u Savetu Sabora i Upravi Fonda. Gro imovine Fonda prikupilo je evropsko rasejanje, naše prekookensko rasejanje je u tome sasvim neznatno, gotovo samo simbolično učestvovalo.
U delu Saveta Sabora i Uprave Fonda iz matice, trebalo bi da se nađu ličnosti zaslužne za utemeljenje i čuvanje imovine Fonda, pretstavnici Vlade RS i SPC, pretstavnici naših značajnih kulturnih i javnih institucija kao i istaknuti pojedinci iz Srbije, Srpske i Crne Gore.
A sada ukratko o nekim aspektima odnosa matice i rasejanja.
2. Odnos između matice i rasejanja
Na 4. Saboru matice i rasejanje 3. avgusta 2005. godine u Beogradu, raspravljalo se i o odnosu matice i rasejanja. U našem fundamentalnom izlaganju «Odnos između matice i rasejanja – stvarno i moguće» istaknuti su naši već ranije prihvaćeni, stavovi, kritike i zaključci.
Značajnija izlaganja i diskusije 4. Sabora publikovani su u drugom našem zborniku pod naslovom «Ujedinjeni za opstanak srpstva» (2007.), koga vam i na ovom mestu toplo preporučujemo. Takođe vam skrećemo pažnju i na zbotnik našia prva dva Sabora, «Mostovi – matica i rasejanje» (2002.) Obe ove obimne i značajne dokumentacije u izdanju «Beogradskog foruma za svet ravnopravnih», štampane su u tiražu od po 2000 primeraka, a mogu se dobiti u predvorju ove sale
Ovde bi samo ponovili neke od zaključaka, ne samo naših dosadašnjih Sabora, već i mnogobrojnih okupljanja raznim povodima širom evropskog rasejanja i u matici.
• Uzajamni odnos matice i rasejanja je univerzalan – nezavisan od partija i ličnosti na vlasti.
• Rasejanje je okrenuto isključivo prema svom narodu, koga smatra svojom proširenom porodicom, i otadžbini, kao zajedničkom domu svih nas.
• Rasejanje smatra svaku demokratski izabranu Vladu u otadžbini prvim i za sudbinu naroda i domovine odgovornim domaćinom i partnerom. Rasejanje pomaže Vladi na svim poljima njenog odgovornog delovanja.
• Problem služenja vojnog roka mladića rođenih ili odraslih u rasejanju, kao i problematiku dvojnog državljanstva, treba što pre konoačno rešiti.
• Prebrza asimilacija mladih u rasejanju je jedan od naših fundamentalnih problema. Treba što pre stvoriti koncepte i programe za regularnu integraciju. Briga o našem naraštaju u matici i rasejanju jednako nam je važna.
• Formirati redakciju za stvaranje nacionalne antologijske čitanke – Srboslova.
• Na zadužbinarskoj osnovi u Beogradu podići Srpski dom i Srpski memorijal; Srpski dom na Kosančićevom vencu i Srpski memorijal na Kalimegdanu.
• Zhtevamo od Valde da intezivno i organizovano započne da prikuplja podatke o žrtvama srpskog naroda u prošlim ratovima.
• Zahtevamo da se 1945. godine opljačkani i ugašeni zadužbinarski fondovi obnove, nekretnine zadužbinama vrate i koriste po zaveštanju i poslednjoj volji njihovih utemeljivača.
• Oživeti i intenzivirati sve vrste uzajamnog povezivanja: humanitarna pomoć, zadužbinarstvo, tehnološki transfer, poslovna saradnja, kulturne i sportske veze – raditi na što bržem razvoju matice.
• Zahtevamo da se Vlada Srbije i Vlada Crne Gore na bilateralnom i multilaterarnom nivou intenzivnije zauzmu da se izbeglice, prognani i interno raseljeni vrate u svoje domove u vekovnim zavičajima i da im se vrati ili pravično nadoknadi imovina.
• Haški tribunal je nelegitiman, krajnje pristrasan i antisrpski. Zahtevamo od država agresora da Srbiji i Crnoj Gori plate ratnu štetu. Svojim postupkom one su pogazile sveukupno međunarodno pravo i fundamente svoga zakonodavstva.
• Zahtevamo od Vlade Srbije i Vlade Crne Gore da se o svojim sunarodnicima i građanima zatočenim u Hagu i njihovim porodicama staraju.
• Posebno nas brine sudbina Kosova i Metohije i Republike Srpske.
• Očekujemo više pluralizma i negovaniji maternji jezik u masmedijima, a naročito u RTS-u , koga treba lišiti neukusa i šunda.
• ćirilica je srpsko vekovno pismo; moramo je mnogo više koristiti i brižljivo negovati.
Nadamo se da će se danas o svemu ovome čuti vaše mišljenje, i vaši prelozi.
Najzad, želimo da se najsrdačnije zahvalimo Upravi Etnografskog muzeja, koja nam je kao i ranije, i dans omogućila da se satanemo u njihovim prostoijama.
Mnogao hvala udruženju «Beogradski forum za svet ravnopravnih» na višegodišnjoj stvarno nesebičnoj pomoći. Za naše delovanje zadnjih godina u posebno otežanim okolnostima, njihova pomoć nam je bila dragocena. I ovoga puta, ulogu našeg privremenog sekretarijata u Beogradu oni su, kao i sve do sada, besplatno obavljali.
Zahvaljujemo se svima koji su svojim angažovanjem doprineli vraćanju imovine Fonda. Posebno hvala novinarima i redakcijama štampanih i elektronskih medijim, koje su nas podržavale.
«A vama, braćo i setre, da ne dosadi dobro činiti» (2. Sol, 3.13), poručio nam je Sveti Apostol Pavle.
Hvala vam na strpljenju.
PS
Učesnici Sednice su izveštaj jednglasno prihvatili.
Z A K Lj U č C I
usvojeni na 9. zajedničkoj sednici Saveta Sabora, Upravnog i Nadzornog odbora Fonda rasejanje za maticu održanoj 01. decembra 2007. godine u Beogradu
Na 9. zajedničkoj sednici Saveta Sabora matice i rasejanja, Upravnog i Nadzornog odbora Fonda rasejanja za maticu održanoj 01. decembra 2007. godine u Etnografskom muzeju u Beogradu podnet je iscrpan izveštaj o o dosadašnjem radu organa upravljanja Fonda rasejanja za maticu. Nakon iscrpne diskusije u kojoj su učestvovali predstavnici rasejanja iz Švajcarske, Nemačke, Francuske, Kanade, Južno-afričke Republike, kao i predstvnka iz matice, jednoglasno su usvojeni sledeći
Z a k lj u č c i
1. Usvaja se Izveštaj o radu koji je podneo Dr Inž. Miloje Milićević, ko-predsednik Saveta Sabora matice i rasejanja, predsednik Upravnog odbora Fonda rasejanja za maticu, kao zvaničan dokumenat organa Sabora i Uprave Fonda.
2. Prima se na znanje i pozdravlja odluka Vlade Republike Srbije prema kojoj su u predlogu budžeta Vlade za 2008. godinu predviđena sredstva (262.200.000 din.) na ime vraćanja blokirane imovine Fonda rasejanja za maticu. Iako ova odluka nepotrebno kasni sedam godina, ona je korak u dobrom pravcu koji treba da doprinese uzajamnom uvažavanju i boljim odnosima državnih organa i rasejanja.
3. Organi Fonda očekuju da se sredstva Fonda uplate na račun Fonda kod Rajifhajzen Banke, A.D. Beograd, odmah po stupanju na snagu Zakona o budžetu za 2008. godinu.
4. Prima se na znanje i pozdravlja spremnost Ministarstva za dijasporu da doprinese efikasnoj realizaciji odluke Vlade o vraćanju sredstava Fondu, uključujući 89.951,04 evra, iznos koji se nalazi na računu Ministarstva za inostrane poslove kod Narodne banke Srbije. Fond takođe potražuje i 764.734 ATS deponovanih u Ambasadi Srbije u Austriji što je potrošeno bez znanja i saglasnosti Uprave Fonda.
5. Odaje se priznanje poslanicima Narodne skupštine Srbije koji su na zahtev Uprave Fonda pokrenuli inicijativu da se Fondu vrate oduzeta sredstva, kao i skupštinskim odborima za finansije, zakonodavstvo i za Srbe van Srbije koji su jednoglasno podržali zahtev Uprave fonda.
6. Odaje se priznanje medijima i novinarima koji su rukovođeni činjenicama i profesionalnom etikom obveštavali javnost u matici i rasejanju o problemu uzurpiranih sredstava Fonda vršeći javni pritisk na vlasti da se novac vrati i pravda zadovolji.
7. Po usvajanju budžeta za 2008. godinu, što se očekuje oko polovine decembra 2007, a nakon što Ministarstvo finansija uplati sredstva na bankovni račun Fonda, Upravni odbor će utvrditi da li je izvršena naknada celokupne imovine, obavesti Savet Sabora kao i javnost u matici i rasejanju i razmotriti potrebu eventualnih novih koraka.
8. Nalaže se Upravi Fonda da po pristizanju sredstava na račun, izvrši donete odluke koje zbog blokade rada Fonda nisu izvršene ranije.
9. Nalaže se advokatu da da se obrati Trgovinskom sudu u Beogradu molbom da odloži plaćanje sudske takse (oko 10.000 evra) dok Ministarstvo finansija ne vrati Fondu sredstva koja su predmet spora. Advokat će se paralelno obratiti Državnoj agenciji za sanaciju i likvidaciju banaka zahtevom da Agencija plati sudske takse i troškove koji su nastali zbog propusta na njenoj i na strani države.
10. Po uplati sredstava na račun Fonda kod Rajfajzen banke, uspostaviti šestomesečni moratorijum na ulaganje kako bi se u tom roku utvrdili prioriteti i usvojio plan ulaganja. Osnovna orijentacija treba i dalje da bude pomoć za podizanje trajnih opšte-korisnih objekata i humanitarnih poduhvata.
11. Tokom moratorijuma oročiti sredstva Fonda na 6 meseci uz najpovoljnije uslove (kamata).
6. U saradnji sa nadležnim državnim organima, izvršiti pripreme za održavanje četvrtog sabora matice i rasejanja. Na taj sabor, pored novih, treba pozvati i sve delegate Prvog i Drugog sabora koji su doneli odluke o osnivanju Fonda, među kojima su ujedno i najveći donatori. Na Saboru bi sadašnji Savet Sabora i Upravni odbor Fonda podneli izveštaje, a potom bi se birali novi organi. Postupak i kriterijumi bi se razradili u pripremi Sabora.
12. Srpsko rasejanje u Švajcarskoj sakupilo je za Fond najviše sredstava. Zato je prirodno i legitimno da, kao i do sada, budu najzastupljeniji u organima Fonda. Normalno je da se pritom uvaži i činjenica da je Jednako je bitno ispoštopvati činjenicuda je najveći deo sredstava Fonda prikupilo evropsko rasejanje dok je prekookensko rasejanje u tome skromno učestvovalo, što najbolje pokazuje knjigovodstvo Fonda. Obnavljanje i povećanje sredstava Fonda u budućnosti otvara mogućnost da se ove disproporcije isprave što je u interesu i matice i rasejanja.
Zahvaljujemo se svima koji su svojim angažovanjem, podrškom i solidarnošću na bilo koji način doprineli pozitivnom razvoju u naporima za vraćanje imovine Fonda dijaspora za maticu. Zahvaljujemo se svim novinarima i medijima koji su nas u tome pratili i podržavali. Računamo sa njihovom još širom podrškom u narednom periodu. Kao i do sada Uprava će uvek biti otvorena prema javnosti za sve dobronamerne kritike, predloge i zapažanja.
Zahvanjujemo se udruženju «Beogradski forum za svet ravnopravnih» na višegodišnjoj pomoći. Za naše delovanje tokom sedam godina u posebno otežanim okolnostima, njihova pomoć nam je bila dragocena. I ovoga puta, ulogu našeg privremenog sekretarijata u Beogradu oni su, kao sve do sada, besplatno obavljali.
Beograd, 01. decembar 2007.
Živadin Jovanović, Dr Inž. Miloje Ž. Milićević,
kopredsednik Saveta Sabora, kopredsednik Saveta Sabora,
potpredsednik Uprvnog odbora Fonda predsednik Upravnog odbora Fonda
Ljiljana Pantić Skaramela,
predsednik Nadzornog odbora Fonda
