Savo Janković (70) u Negoslavce je došao trbuhom za kruhom pre 44 godine iz susedne Bosne i Hercegovine. S njim je došla i njegova supruga Stoja i ćerke Lepa i Dragica koje su tada bile male. Imao je samo četiri razreda osnovne škole pa je u Vukovaru završio još četiri jer bez tog minimalnog obrazovanja nije mogao naći nikakvo zaposlenje. Po završetku škole zaposlio se u Drvoprometu u ciglani. Težak život i hroničan nedostatak novca Savu je primoravao da se snalazi.
– Uvek sam radio za onoliko koliko mi odmah ponude, nisam umeo da tražim više i ta besparica me terala da se snalazim i da smišljam načine kako da, od onoga što zaradim, uštedim što više. Vazda sam imao nekih ideja pa sam tako došao i na zamisao da uradim nešto po pitanju grejanja jer je ogrev uvek bio krupna stavka u kućnom budžetu – započinje svoju priču Savo koji nakon smrti svoje supruge danas živi sam u svojoj kući u Negoslavcima.
Od efekta praznog novčanika do efekta staklene bašte
Da bi uštedeo na grejanju Savo je na južnom zidu kuće napravio nešto slično stakleniku. To je u stvari komora unutar koje se iza te staklene površine nalaze postavljene velike table lima. Sunce kroz staklo zagrejava te limene table i unutar komore stvara visoku temperaturu. Sa obe strane komore nalaze se otvori koji omogućavaju da topli vazduh iz nje kruži po njegovoj dnevnoj sobi i tako je zagrejava. Da bi sve funkcionisalo kako treba prostorija koja se na taj način zagrejava mora imati dobru toplotnu izolaciju.
– Kada zimi ima sunca onda unutar sobe bude i do 26 stepeni, a kada nema, kada je oblačno, onda naložim peć pa se grejem na centralno grejanje. Sunce, voda, vazduh, sve nam to priroda daje gratis i ja to volim da iskoristim. Zato vazda i smišljam ovakve stvari i tražim način da to što nam priroda daje pretvorim u nekakvu korist – priča Savo.
Izgradnja staklene komore koštala ga je, kaže Savo, oko 1.200 evra ali uloženi novac se brzo vrati jer je ušteda na ogrevu značajna. Radeći na svom izumu Savo je uočio i neke nedostatke koje će kaže ispraviti kasnije.
– Trebao sam da stavim rebrasti lim da bih dobio veću površinu, a i treba ga ofarbati u crno jer tako bolje upija toplinu sunčevih zraka. Nije mi se dalo da to popravljam jer kada mi je supruga 2016. godine umrla malo sam izgubio volju za sve pa i za to – kaže.
Do ideja i kroz snove
Kod Save smo zatekli i njegovog komšiju Petra Bakarića koji se sa njim dugo druži i međusobno se pomaže.
– Šta god da sam kod kuće radio Savo mi je pomogao. Ako sam neku šupu zidao ili izlivao staze Savo je bio majstor tako da smo od samog njegovog dolaska u Negoslavce dobri prijatelji. On je uvek imao sklonosti da pravi nekakve novotarije i kada bi o tome pričao mnogi bi odmahivali rukom, ali ja dolazim kod njega i vidim da to njegovo grejanje funkcioniše, samo mora da bude sunčan dan – priča Petar.
Svoje ideje Savo najpre razrađuje u glavi, a onda o tome čita sve što može da pronađe i crta. Često mu dolaze i u snu pa onda ustane da ih zapiše ili nacrta na papiru. Jedna od najsvežijih je da pokuša da sam proizvodi struju uz pomoć vode koju bi sakupio u bazenu. Voda bi u tom bazenu neprestano kružila i tako pokretala generator koji bi proizvodio struju za njegovo domaćinstvo.
– Napravio sam bazen, od toga sam krenuo, ali sam naišao na neke prepreke koje sada pokušavam da rešim. To baš i nije jeftino, treba uložiti para koje ja nemam pa sam tražio sponzora. Pročitao sam o tome mnogo i mislim da vredi i da je kasnije ušteda velika jer imaš vlastitu struju. Bazen trenutno služi za polivanje bašte, a leti ljudi dođu da se u njemu kupaju.
Možda njegovi izumi i nisu nešto revolucionarno ali Savo misli da mogu pomoći onima koji kao i on imaju niska primanja jer svaka kuna, dinar ili evro koji tako uštede mogu da iskoriste za nešto drugo.
The post Besparica ga pretvorila u pronalazača appeared first on srbi hr.
