Zakon o besplatnoj podeli akcija biće izmenjen podzakonskim aktima, kako bi se obeštetili građani koji su u procesu privatizacije dobili deonice društvenih preduzeća koja su potom otišla u stečaj. Samim tim, te akcije nemaju nikakvu vrednost i nisu listirane na berzi. Sledećoj kategoriji građana koji, po sadašnjem zakonu, nisu u mogućnosti da besplatno dobiju akcije pripadaju poslovno nesposobne osobe, nepismeni i ostali kojima je potreban staratelj.
Prema rečima ministra ekonomije Mlađana Dinkića za tako malu, ali značajnu izmenu zakona nije neophodna skupštinska procedura, već će sve biti regulisano podzakonskim aktima.
Cilj podele akcija velikih javnih preduzeća jeste da se obešteti oko četiri miliona građana Srbije koji u dosadašnjem procesu privatizacije nisu stekli pravo na besplatnu podelu akcija. Tako bi svi punoletni građani koji nikada nisu posedovali akcije društvenih preduzeća, trebalo da postanu akcionari nekih od sledećih kompanija: Elektroprivreda Srbije (EPS), Naftna industrija Srbije (NIS), Telekom, Galenika, Jugoslovenski aerotransport (JAT) i Aerodrom „Nikola Tesla“.
Pesimistična procena
Ekonomski stručnjaci kažu da 15 odsto od pomenutih šest milijardi iznosi 900 miliona evra, tako da bi svaki od četiri miliona građana trebalo da dobije nešto više 220 evra. Ako država svoje akcije bude prodavala postepeno, građani će pare dobijati „na kašičicu“. Ukoliko akcije budu prodate odjednom, to bi moglo da poveća tražnju i inflatorni pritisak što je direktan udarac na monetarnu politiku. Prodajom državnih akcija u tim preduzećima ispuniće se želja mnogim preduzećima da se povuku sa Beogradske berze. Dinkićev koncept, naime, predviđa da država u naredne tri godine zadrži 70 odsto akcija u EPS-u, Telekomu, Aerodromu „Nikola Tesla“ i Galenici. Pored besplatne podele 15 odsto vlasništva, predviđeno je da se isto toliko akcija iznese na Beogradsku berzu. Tako bi svi građani mogli da kupe na berzi akcije u vrednosti do 5.000 evra za svako preduzeće.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja naveo je i da ima još mnogo građana koji su u dilemi da li imaju pravo na akcije, pa je iz tog razloga na sajtu Agencije za privatizaciju (www.priv.yu) omogućeno da pretraživačem i jednostavnim ukucavanjem imena i prezimena saznaju da li su registrovani kao vlasnici akcija. Prema njegovim rečima, u praksi je čest slučaj da se neko prijavio za besplatne akcije, a da je u međuvremenu pokrenuta privatizacija njegovog matičnog preduzeća.
Koliko je to para?
Mlađan Dinkić ostaje pri svojoj oceni da će građani Srbije dobiti najmanje po 1.000 evra podelom besplatnih akcija javnih preduzeća.
– Svi građani će dobiti jednak iznos bez obzira na godine – naglašava ministar dodajući da je neophodno da se pre podele usvoji Zakon o besplatnoj podeli akcija.
Podela je potpuno besplatna i da država snosi sve troškove, a građani će biti oslobođeni poreza na kapitalnu dobit pri prvoj podeli akcija. Za besplatnu podelu u svakom od šest javnih preduzeća, za koja je pripremljen koncept privatizacije, predviđeno je 15 odsto akcija, a njihova prodaja biće moguća tek kada bude određena cena na berzi.
Dinkić je objasnio da će tim građanima biti pružena mogućnost da se do 31. jula odjave za besplatne akcije u zamenu za staž u javnom preduzeću, ali i obrnuto.
– Doneli smo odluku da svima koji su se greškom prijavili na dva mesta pružimo šansu da se do 31. jula zvanično odjave sa jednog mesta i da odustanu od prijave tako što će se pismeno obratiti Agenciji za privatizaciju – rekao je Dinkić.
Upis akcija
Pravo na besplatne akcije imaju svi građani koji su stekli punoletstvo do kraja prošle godine i državljanstvo Srbije do 3. januara ove godine, a imali su prebivalište u Srbiji na dan 30. juna prošle godine. Prijavljivanje za besplatne akcije javnih preduzeća traje do 31. jula ove godine. Do kraja februara za besplatne akcije se prijavilo približno 1,7 miliona građana, a dnevno se prijavljuje do 100.000 ljudi. Ako se proces nastavi ovim tempom, ceo posao će biti završen za dva meseca. Na šalterima Pošte otvoreno je 839.111 računa, a komisije koje za besplatne akcije prijavljuju nepokretne građane, izašle su na teren 6.731 put.
Ministar ekonomije je podsetio na to da je otklonjena prepreka koja se odnosila na evidentiranje zaposlenih i bivših zaposlenih u preduzećima koja su svojevremeno bila u sastavu šest javnih preduzeća čije su akcije predmet podele. Dodao je i da je Penzionom fondu dostavljen spisak svih preduzeća koja su ikad bila u sastavu NIS-a i Jata. On je naveo da je u praksi bilo i pitanja da li radnici Jat tehnike imaju pravo na akcije Jata, i naglasio da zaposleni u Jat tehnici, kao i u ostalim sličnim javnim preduzećima, imaju pravo na to da biraju da li će upisati akcije svog matičnog preduzeća ili ostalih šest javnih preduzeća, ali da to ne mogu da učine u obe firme.
