27.01.2004 g.
Posle nekako prozivljenih 49 godina a u svetlu najnovijih politickih zbivanja, ( privrednih nema ), nikad ozbiljnih nije ni bilo,zelim da citaocima ovih redova postavim pitanje , zasto propadamo.
Koji je “ bre “ osnovni uzrok ovako dugom i beznadeznom propadanju.
Citalac ce u skladu sa svojom politickom orijentacijim verovatno navesti brojne uzroke, koliko
partija toliko uzroka a oni ce biti iznijansirani samo socioobrazovnim i nacionalkulturoloskim faktorom,
dakle, nece biti tacni. Zakljucak izvodim na osnovu aksioma, ako je nesto tacno tacno je za svakoga,
izuzima se rasprava o ukusima i religiji, a ako neznate uzrok kako cete se boriti s njim. U takvoj situaciji svako se bori protiv onog uzroka koji smatra dominantnim. To je na drzavnom nivou, infantilno u miru, pogubno u ratu a kontraproduktivno u uslovima socijalnih raslojavanja sa bedom i beznadjem kao okvirom svekolike stvarnosti.Sve ove faze visestruko su isprobane na mojoj porodici, meni i velikoj vecini mojih sunarodnika, u nekoliko drzava (FNRJ, … ). Kuriozitet, nismo putovali a tako su nas izvozali.
Na osnovu gore napisanog vise je nego jasno da se ni od sada nemoze ocekivati jasan i ozbiljan
a ponajmanje kvalitenan, nesumnjiv, brz i na sopstvenim intelektualnim sposobnostima utemeljen
napredak ove MOJE zajednice. Sumorno, ali, bolja je i najgora istina od najevropskije lazi.
Uz puno razumevanje i postovanje svih koji su se na ovaj ili onaj nacin istinski trudili da uzroke teskog
polozaja naseg naroda anuliraju ili bar koliko toliko umanje, moram da konstatujem ,rezultati su ili minorni ili ih uopste nema. Jedini razlog tome je sustinsko nepoznavanje stvarnog osnovnog uzroka.
Moja malenkost je po vise osnova sigurna da zna uzrok i moli za malo paznje i dozvolu da ga iznese: _
Postovanje ljudskih vrednosti i razlicitosti je elementaran pokazatelj uspesnosti drustava . Nase drustvo kao skup pojedinaca nema, naizgled, bitno razlicit karakter od vecine svetske populacije, „krase“ nas sve odlike, kako pozitivne tako i negativne uobicajene za ljudski rod. Doza drskosti i inata koju kao narod nosimo, tek je posledica geografskog polozaja i velicine teritorije koju zauzimamo. Gledano kroz okvire istorijskih i politickih razdoblja mi smo u najmanju ruku imali razumevanje za mnoge ljudske vrednosti, cesto preterujuci u tome, (ako vrednosti nisu postojale mi smo ih izmisljali) stvarajuci tako privid velicine. Vremenom smo to pretvorili u nase istine, mitove i legende. Nista ne uobicajeno za sve narode sveta pod uslovom da se to ne pretvori u izvor sukoba bilo koje vrste.
Narode , ma koliko to smatrali ruznim, moramo izmedju ostalog deliti na uspesne i manje uspesne.
Bez obzira sto me to boli moram da kazem da spadamo u manje uspesne narode.
Jedini ozbiljan i racionalan razlog je nepostovanje tudje inventivnosti i inicijative, to se moze generalizovati, kako na nivou medjusobnih odnosa pojedinaca tako i na mnogo visim nivoima unutar
drustva, drzave.
To je ono sto nas bitno razlikuje od mnogih, narocito razvijenih drustava.
Naravno da je permanentno eksploatisanje ovog stanja vodilo u drugu krajnost, postali smo apsulutno
zavisni od inventivnosti i inicijative pripadnika drugih naroda, drzava.
Te dve pozitivne ljudske vrednosti (inventivnost i inicijativa), su, u vremenima kojih sam ja svestan, sa stanovista svih oblika i nivoa vlasti bile najnepozeljnije i najrigoroznije kaznjavane osobine. Istovremeno one su bile pozeljne ali ne i neophodne za nosioce vlasti stim da su se u nedostatku istih kod nosioca vlasti one podrazumevale.Tako je ovaj nesretni narod dobio gomile nesposobnih direktora, strucnjaka svih profila koji neznaju sta da rade,nedefinisane nazovi naucnostrucne institucije koje se bave svim i svacim sem nauke. O proizvodnji i proizvodima da negovorim ( ako izuzmemo maglu). Dobio je i nadmene, bahate politicare koji su se brinuli za nesmetan i lagodan uvoz zastarelih licenci i opreme pod „povoljnim“ uslovima. Zadatak politicara pored lagodnog zivota, sopstvenog naravno, podrazumevao je preventivno delovanje u cilju sprecavanja razvoja inventivne klice podanika , fabrikovanje potrebnog broja doktora nauka. Nikako se nesme potceniti vaspitna uloga politicara, setite se samo kako nas je drug Tito naucio da je jugo dobar auto , provozao ga je cak jedan krug, zahvalio se kragujevcanima na poklonu, pa je kao „skroman vodja“ seo u stari, rucno radjen rolsrojs i otisao da ordenom zasluga za narod odlikuje neke torinske magnupe koji su nam po ko zna koji put uvalili. Kragujevcani jedini imaju
fabriku koja nezna da napravi automobil, a pravi automobile, stalno im fali neki očenj, zli jezici kazu
da im ponajvise fali Tito a mogao bi i neki drugi marsal, mada sam ja misljenja da bi im najvise godio
Marsalov plan.
Nista se, ama bas nista nije promenilo, izuzev sto neki politicari danas preferiraju konje a neki dzipove.
neki su za privatizaciju ,a neki nisu, neki opet mudro cute pricajuci i gledaju svoja posla, pa nisu oni
krivi sto ih je narod birao, a svi zajedno, cekaju donacije, ako sta bi bi, ako nebi, dobro je bar ne tuku
i ne bombarduju, a prica o Evropi , drugi put, to ce dugo da traje. Pomirili se ljudi da smo zaostala
agrarna zemlja ( bice bolje ako nam neko uvali zalivne sisteme i usput unisti to malo dobrih poljoprivrednih instituta i ako nas ubede da umesto oranja zemlje krsastim traktorima, treba pristupiti
ekoloskom riljanju, milina, eto posla i radnih mesta kol*ko *oces.
Cvrsto utemeljen princip negativne selekcije lako odoleva slabaskim udarima demokratije.
Jedan nas savremenik bi rekao , eeeeeeto tacne dijagnoze.
Procenjujuci da ce kad tad na vlast doci umni posteni i cestiti ljudi , moraju da se u tom slucaju
najozbiljnije i kao prvo pozabave unosenjem inovativnog i inventivnog duha u narod . To je prevashodan
zadatak, svako ko istinski zeli dobro ovom narodu i sebi mora to da zna. Nema alternative tom procesu a po ekonomskim rezultatima premca. Tada nece ogromna energija, biti uludo stracena na pokretanje
odrtavele privrede koja je stala samo zato sto nije valjala, nego ce teziti stvaranju nove privrede koja empirijski podrazumeva pozitivne ekonomske rezultate, zaposljava ljude i cini ih ponosnim jer zive od svog rada jer su potrebni jer imaju obaveze, planove. Mnogo je lakse u takvim uslovima sprovoditi pravilnu monetarnu, socijalnu zdravstvenu i obrazovnu politiku a sama privatizacija time postaje puka, ekonosmka, a ne politicka kategorija. Ovako postupajuci zapravo posmatrate svoj narod kao skup paznje vrednih pojedinacaa ne kao bezlicnu masu glasaca i poreskih obveznika koji se po potrebi vode od mitinga do ratista od ratista do izbeglistva. Krajnje odrediste svih sem povlascenih BEDA., ko zna sta njih sleduje.
Buduci da je visedecenijska tiranija komunistickog razmisljanja u povoju unistavala ideje (ako to nije bilo
moguce onda i nosioce ideja) iluzorno je ocekivati, posle tako rigoroznog selektiranja, iole ozbiljan procenat populacije sklone novinama, narocito ako iste nose prefiks “ domace“ to pokazuju vise nego bolne istine o dosadasnjem toku tranzicije, i privatizacije.
Neophodno je dakle naci prirodne nosioce i prenosioce inventivnog i inovativnog „virusa“ i na najbolji
nacin ih implementirati u samo tkivo, samu dusu naroda i na taj nacin mu podici nivo samopouzdanja
cineci ga svesnim sopstvenih vrednosti i mogucnosti. Ako neko misli da je samo promenom sistema moguce ispraviti njegove negativnosti vara se, mnogo se lakse menjaju sistemi i zakoni nego ljudi.
Cinjenica da je ogroman procenat nasih ljudi uspeo u drugim sistemima svakako favorizuje neke druge sisteme ali takodje vise od toga pokazuje inovativni kvalitet i sprecenost njegovog kvantitativnog iskazivanja „kod kuce“. Oterana je vecina onih koji nisu pristajali na sistemsko zaglupljivanje, i vremenski neoroceno tumaranje po biroima za zaposljavanje, naravno da proces “ odlazenja ili odliva mozgova“ ni izdaleka nije dovrsen, on traje u razlicitim formama, i prestace tek onda kada se promeni duhovna klima naroda a ne sistem na papiru. Jasno, pisac ovih redova nema nameru da se upusta u politicku analizu ovih cinjenica, iako je potpuno jasno da je politika u svemu prepoznatljiv katalizator a u ovom slucaju bi morala biti elementarni i inicijalni centar pozitivnih promena.
Takodje se kod analiziranja ovog problema lako upada u sistemsku zamku ,upozoravam citaoca da posle citanja narednih redova, ne upadne u istu ,kasnije cu je razjasniti.
Nisam dakle, siguran da znam sve prirodne nosioce i prenosioce inventivnog i inovativnog “ virusa“
ali sigurno znam da su to pronalazaci, i da su oni po prirodi stvari, najzahvalniji materijal i alat u procesu
podizanja inventivnog i inovativnog nivoa drustva.
Posebno je to vazno ako se zna da ta vrsta stvaralastva nezahteva velika ulaganja a daje ogromne sve
obuhvatne rezultate. Ja tvrdim da Srpski pronalazaci nikad nisu imali sansu. Naravno da ce mnogi reci
da to nije tacno, to ce biti upravo oni koji su upali u gore pominjanu sistemsku zamku a evo i koji su
mehanizmi njenog delovanja: Vladajuci krugovi svesni svojih nesposobnosti „manje vise“ trudili su se da
nasem drustvu daju prividan izgled drustva jednakih sansi a sve su radili da sansu zapravo dobiju samo oni koji su znatno manje sposobni (pametni, inteligentni, uporni, vredni i radni), mozda je razlog tome sistemske prirode i pitanje svojine ali je to svakako dovelo do negativne selekcije. Cak se moze govoriti
o tome da je drzava pomagala pronalazace, ali samo u cilju propadanja pronalazastva a time i onih
procesa koji su produkt njegovog delovanja. Osnivana su razna drustva i udruzenja pronalazaca na naj
razlicitijim nivoima. Tako je kontrolisano i kanalisano bavljenje pronalazastvom, sve u cilju njegovog marginalizovanja. Cak se ide dotle da se u patentnim spisima postavljaju nebulozni zahtevi tipa „pronalazak mora biti tako objasnjen da ga prosecan strucnjak moze razumeti i primeniti u praksi“ i slicni zahtevi a sve u cilju privodjenja zabludele ovcice opadajucem proseku kolektiva.
Hocu da potsetim citaoca da su pronalazaci izraziti individualisti bez ostatka i ogranicenja te je shodno tome ponasanje drzave u ovom slucaju nedopustivo pogresno, imam utisak da se to radi smisljeno.
Neka se niko ne zavarava da je ovo prica nekih proslih vremena, ne, ovo su istine ovih dana a nepravde
ucinene pronalazastvu i pronalazacima su najvece hipoteke ove drzave.
Shodno krajnje nekorektnom ponasanju drzave i rezultati pronalazaca su primereni, a jedna od posledica su siroke jalove i nekonstruktivne rasprave i diskusije koje se vode „diljem nase domovine“
na temu politike, ekonomije, zdravstva, skolstva, socijalnog staranja i brige o mladim talentima, naucnicima i umetnicima a pas nema zasta da nas ujede.
Dali neko sumnja da su inovativne i inventivne procese u svojim zemljama snazno generisali pronalazaci Japana,Nemacke, Amerike, Enleske itd. stvarajuci grandiozne ekonomije, osnovni preduslov visokog
standarda, i danas to cine a znate li zasto? Imaju sansu da to rade.
Mi smo napravli ogromnu gresku (mozda to i nije bila slucajna greska) kad smo poverovali da su nasi jedini ozbiljni intelektualni potencijali smesteni po institutima fakultetima i sl., nisu, tamo se uglavnom nalaze dobri djaci, a oni nikad nisu menjali svet, prosto su se kretali utabanim stazama a mi smo mislili da ce nam pomoci u stvaranju ekonomskog blagostanja, pa cemo lako otvarati nova radna mesta
politiciti, i pomagati a svet ce nas ceniti jer pored projekata folk-pevacica imamo i neke druge projekte
i proizvode, ali sipak, spala kjiga na dva slova, (ova tuzna prica nema kraja).
Promenimo to, nije ovo zadnji cas, mozemo mi nastaviti da se mazohisticki iscrpljujemo presipanjem iz
supljeg u prazno,to moze trajati do sudnjeg dana, ali red bi bilo da jednom vidimo koliko zaista vredimo.
Pruzimo sansu pronalazacima da „povuku“. Kako?, pitajmo ih.
Pozovimo ih i pitajmo ih.
To su uoastalom davno urdile visoko razvijene zemlje, a kopiraju ih one koje to zaista zele da postanu,
pogledajte sajt Vlade Hrvatske.
Neophodno je da u ovom procesu prednjaci Vlada Srbije, mnogo je para iz budzeta baceno na projekte
tipa „Potenkinovih sela“ a i oni koji to nisu bili nista nisu doneli Srbiji, barem ne dobro,(izuzimam neke
poljoprivredne i medicinske institucije) pa je red da se neka para odvoji za projekte pronalazaca.
Nemojte se plasiti za novac, pronalazaci su u prvom redu skromni, a i vratice se to brzo i mnogostruko.
Time cete istinski priznati pronalazace kao ekonomski potencijal, omoguciti im da sa nivoa potencijalne predju u kineticku energiju.Tako cete im unistiti najvece prepreke, nepremostive cak i za
pronalazace, ogromnu sujetu, strasno ne razmevanje i jezivu ravnodusnost. Ja kao pronalazac znam da je to tako, sreo sam se sa tim, i izgubio. Ako ste u tekstu uocili dozu gorcine sad znate odakle ona potice.
Postovana gospodo, svi Vi koji ste smatrali za potrebno da procitate ovaj tekst, pomozite da pronalazaci dobiju svoje mesto i sansu u Srbiji.
Upuceno svima za koje znam, da ako hoce, mogu da pomognu.
S postovanjem: đukic Pavle
Bircaninova 6
23261 Lukicevo
e-mail: kipsi@ptt.yu
