U Komitetu za medjunarodne odnose Senata Sjedinjenih americkih drzava odrzano je saslusanje na temu “ Zemlje naslednice stare Jugoslavije- napredak I izazovi”. Pozvani su da svedoce: Pol Dzons iz Stejt Departmenta, Danijel Server, direktor Balkanske inicijative Instituta za mir, Djejms O’Brajen ispred Olbraj grupe I major general u penziji Vilijan Nes iz Centra za preventivnu akciju. Na veliko nezadovoljstvo senatora Vujinovica, koji je presedavao saslusanjem, Ministarstvo za odbranu je odbilo da i on svedoci pred Senatom.
Mada su tema saslusanja bile sve republike bivse Jugoslavije, najvise paznje je posveceno resenju statusa Kosova I politickim promenama u sadasnjoj Federaciji Srbije I Crne Gore. Senator Vujinovic je ocenio da je, I pored velikog napretka u regionu, jos uvek potrebno mnogo rada na suzbijanju organizovanog kriminala, povratku izbeglica u Hrvatsku I na Kosovo I ucvrscivanju demokratije. Prisustvo americkih trupa je svedeno na minimum I presudno je za sigurnost Kosova I Bosne. Stejt Department je odbio bilo kakvu mogucnost smanjenja broja trupa u Bosni. Mogucnost da Evropska Unija preuzme misiju nije jos razmotrena. Na Kosovu se sada nalazi 24,000 trupa od kojih su 2,600 americke. Prema podacima Stejt Departmenta, prosle godine na Kosovo se vratilo 2,900 lica dok je ove godine vraceno samo 900. Senator Vujinovic je izrazio veliko nezadovljstvo izvestajima koje dobija sa Kosova. Svedoci kao I senator Vujinovic su izrazili misljenje da konacni status Kosova ne treba razmatrati dok se ne postigne 8 uslova koji su uspostavljeni rezolucijom Ujedinjenih Nacija 1244. “Vazno je da Albanci shvate da ce odluka da ne dopuste Srbima da zive sa njima dovesti do participacije, resenja kojim Albanci nece biti zadovoljni”, rekao je Server iz Instituta za mir. “Standard pre statusa” je slogan koji se cuo nekoliko puta u toku diskusije. Niko od prisutnih nije mogao da priblizno proceni vreme za resenje konacnog resenja statusa Kosova. Najvise rasprave izazvalo je pitanje sledbenika Stajnera, sefa misije UN na Kosovu. Genarl Nes se suporostavio misljenju Servera iz Instituta za mir smatrajuci da je Evropa sasvim sposobna da nadje strucnjaka iz svojih redova. Stejt Department smatra da je za izbor administratora bitno da je iz zemlje clanice NATO I Evropske Unije.
Akcije srpske Vlade posle ubistva premijera Djindjica ocenjene su kao efektivne ali se ocekuje dalji rad na resavanju problema organizovanog kriminala. Nijedan od svedoka nije mogao da odgovori na pitanje senatora Vujinovica zasto se, pred tolikog ulozenog novca, dozvolilo da kriminal uzme maha na Balkanu. Prisutni su se slozili da je najbolja strategija podsticanja razvoja zemalja bivse Jugoslavije njihovo uclanjenje u Partnerstvo za mir I Evropsku Uniju. Zadovoljenje standarda koje uspostavljaju ove organizacije ce dovoljno usmeriti razvoj ovih novonastalih drzava. Nijedan svedok nije mogao da predlozi pozitivne nacine na koje se ove zemlje mogu motivisati. Navodjeni su samo pritisci I uslovi. Saradnja sa Haskim tribunalom je navedena kao jedan od bitnih uslova za prijem u ove organizacije. Od Hrvatske se ocekuje da nastavi saradnju sa Hagom, omoguci povratak izbeglicama I povratak imovine. Ocigledna je bila frustracija da su Mladic I Karadzic jos uvek na slobodi. O’Brajen je predlozio da se susedi iskoriste kao bitan izvor informacija u njihovom hvatanju, dok je Server smatrao da Italijani mogu imati bitnu ulogu u ovom zadatku.
I pored celookupne ocene da su zemlje bivse Jugoslavije napravile veliki napredak ka postovanju ljudskih prava, bilo je ocigledno nezadovoljstvo postignutim. Amerika svake godine ulaze milijarde dolara u region I ocekuju se bolji rezultati. “Ove zemje ceka dug put a mi treba da ga osiguramo”, zakljucak je saslusanja u Komitetu za medjunarodne odnose Senata.
