Od sredine avgusta u zgradu Vlade Srbije ulazice se, maltene, kao u crkvu. Ne zato što je u Nemanjinoj 11 nastanjen „duh božiji“, vec zbog pravila oblacenja koje je srpska vlada uvela, a koji podsecaju na strogost crkve po tom pitanju.
Ispred hrama vas za sada presrecu prosjaci i sopstvena savest, a na ulazu u vladine institucije mogu vas docekati službenici obezbedenja koji mašu papirom sa pravilima pristojnog oblacenja.
Pogotovu ce ženskom delu vladinog osoblja biti teško da izdrže ovo vrelo beogradsko leto. Bez dekoltea, bez šliceva, bez obnaženih nogu, bez modnog trenda – papuca, sve su to direktive kojih ce se morati pridržavati pripadnice lepšeg pola.
– Ništa napismeno još nismo dobili, ali su nam usmeno saopštili da cemo morati nositi najlon carape, da se bose noge nece tolerisati, kao ni obnažena ramena i leda ili izazovni dekoltei. Sandale moraju imati zatvorenu petu i prste. Mislim da ce slicni uslovi važiti i za vas novinare, možda nešto liberalniji – prica koleginica iz Pres službe Vlade Srbije, koja je u dugim crnim pantalonama i najlon carapama otpratila jednu od avgustovskih konferencija za štampu.
Dinkic je stroži
Srpska vlada je, ipak, liberalnija od Dinkiceve Narodne banke, gde se službenicima skrece pažnja, recimo, da ne nose odecu razlicitog materija. Prosto je skandalozno napraviti kombinaciju: pantalone od tvida i havajsku košulju. S obzirom na njihove natprosecne plate možda u Narodnoj banci i mogu biti toliko zahtevni, ali obicni vladini nameštenici muku ce muciti da iznadu najbolju, a najjeftiniju kombinaciju svog službenog odevanja.
Redakcijama su, ipak, „crno na belo“ prosledene i preporuke kako ubuduce treba da izgleda jedan pristojan novinar.
„Ne mogu se tolerisati majice na tanke bretele, šortsevi, papuce za plažu i druga neprikladna odeca“, piše u dopisu.
Vlada Srbije zadržava pravo da oduzme akreditaciju u slucaju nepoštovanja ovih pravila koja se primenjuju u svim državnim institucijama.
<đŽ>ene su i ovog puta podeljene: jedne ovu direktivu smatraju atakom na svoju slobodu i licnost, druge se vec preznojavaju jer „erkondišn ne radi baš svuda“, a trece je zdušno podržavaju jer, kako kažu, ne može se „dolaziti sa papucama za plažu i obnaženog pupka“.
A gde su tu muške kolege? Kao da se podrazumeva da su oni uvek sa kravatama i crnim cipelama ili se procenjuje da su vec dovoljno kažnjeni i uskraceni „zakopcavanjem“ koleginica. Pri tom se i samom premijeru može zameriti da ume da napravi sporan izbor. Sako i majica, pa makar bila i „la kosta“ nedopustiva su kombinacija za službeno pojavljivanje predsednika vlade, tvrde poznavaoci protokola. đindicev mladi tim iz kabineta za sada prilicno uspešno u oblacenju kopira svog šefa ali ne, na svu srecu, njegovo mladalacko izdanje. Ako se prisetimo minduše u uvetu i kaubojske kožne pantljike umesto mašne, koju je nosio pre petnćstak godina, kod srpskog premijera se uocava znacajan napredak.
Medutim, teško da se strogi i ambiciozni japijevski imidž može nametnuti fotoreporterima i kamermanima. Mladici koji moraju da nose desetak kilograma tešku opremu uvek radije biraju patike i sandale nego tvrde kožne cipele. O kravati da ne pricamo.
I ova prica u kojoj se Srbija, bar vizuelno približava Evropi, može dobiti epilog tipicnog srpskog inata: „E, baš necu!“
