Velika sreća zakucala je ovih dana na vrata trošnog doma Nikole Matkovića, đaka pešaka iz zabitog sela Vučinići kod Novog Pazara i dugogodišnjeg štićenika Humanitarnog mosta „Vesti“.
Da se Nikola i njegovi siromašni roditelji, otac Slavomir i majka Jevrosima, zajedno raduju pobrinuli su se naši čitaoci iz daleke Australije i Nemačke koji su malom genijalcu sa padina Golije i odlikašu koji ne zna za drugu ocenu osim – petice, poslali ukupno 800 dolara i 100 evra.
Od poznate dobrotvorke bake Ane iz Kanbere, koja godinama pomaže sirotinji u Srbiji i ovom kraju, Nikoli je stiglo 300 dolara, a od anonimne porodice iz Sidneja još 500 dolara. Vrednu donaciju od 100 evra ovom tihom i skromnom mališanu i njegovim roditeljima poslala je i naša anonimna donatorka iz Nirnberga u Nemačkoj sa željom da nastavi da niže uspehe i verom da će uspeti da savlada sve prepreke.
Pošto se kolima nije moglo do Vučinića i kuće Matkovića, Nikola je, zajedno sa ocem Slavomirom, po donacije došao u Novi Pazar.
– Zbog korone ova školska godina je završena ranije. U selu sam od polovine marta, daleko od škole i svih zbivanja. U grad dolazim samo kada treba nešto mnogo važno da završim ili da poslušam oca i majku. Za neku kupovinu novca nemamo, pa ni razloga da silazim u udaljeni Novi Pazar. Doći ću ponovo u avgustu, pred početak školske godine i polazak u drugi razred gimnazije. Leto ću provesti čitajući i pomažući roditeljima – priča skromni Nikola.
Sam dolazak u Novi Pazar za ovog talentovanog mladića nije nimalo lak. Mora svaki put da se snalazi, pa tako i ovog puta kada je došao sa ocem kako bi preuzeo vrednu pomoć koja mu je stigla iz daleka.
– Pola puta smo prevalili pešice, a drugu polovinu auto-stopom. Ne znam kako ćemo se vratiti u selo, ali nadam se da ćemo stići do večeri. Kupićemo najneophodnije namirnice i lekove za majku. Gledali smo i novi šporet, ali još ćemo razmisliti. Ova pomoć nam je došla baš u pravom trenutku, kada smo u kući ostali samo na pola džaka brašna. Mnogo se zahvalite u naše ime baki Ani iz Kanbere, porodici iz Sidneja i dobrotvoru iz Nirnberga, ali i svima koji su mi poslednjih godina slali svoje priloge. Neka im se dobro još boljim vrati – rekao je mladi Nikola, dodavši:
– Prvu donaciju čitalaca „Vesti“ dobio sam dok sam još bio osnovac i dok sam svakodnevno kroz šumu pešačio do sela Osaonica. Kasnije je stizalo još mnogo pomoći, između ostalog dobio sam i laptop koji samo delimično koristim jer u selu nemam internet. Sada svakoga dana prevaljujem tu istu deonicu da bih došao do autobusa kojim idem do Novog Pazara. Najviše novca potrebno mi je za prevoz, doručak i knjige. Dobri ljudi pomažu mi da se školujem i da nije ovih donacija, ne znam da li bih uopšte išao u školu i da li bi roditelji mogli da me školuju. Želja mi je da nakon gimnazije upišem neki fakultet, verovatno ovde u Novom Pazaru na Državnom univerzitetu, jer za dalje neću imati uslova. Ima i ovde lepih programa, posebno me interesuju IT-tehnologije, građevina, arhitektura i matematika. Radiću na tome i daću sve od sebe da se upišem na budžet i neću izneveriti dobre ljude koji su mi bili vetar u leđa tokom svih ovih godina – kazao je Nikola.
Zahvalnost dobročiniteljima iz daleka uputio je i otac Slavomir.
– Hvala do Boga svim dobrim ljudima koji nam pomažu da školujemo Nikolu, najbolji je đak u školi i bila bi šteta da je ostao kod kuće. Hvala svim dobrotvorima, jer osim što pomažu Nikoli da se školuje, pomažu i meni i supruzi Jevrosimi da preživimo u zabitom selu gde nemamo nikakvih prihoda. Evo, upravo ovih dana grad nam je uništio i malo vrta koji smo imali. Teško je opstati u planinskoj zabiti – iskreno će Slavomir Matković.
Radost i za Milanoviće
Naša čitateljka Katica Grmuša iz Australije poslala je 100 dolara porodici Milana Milanovića iz zabitog sela Žunjevići na Rogozni, koja takođe teško živi i jedva preživljava na opusteloj planini. Donacija će dobro doći Milanu, njegovoj supruzi Evi i ćerkici Mariji Mari da kupe brašno i druge najneophodnije namirnice.
– Sve što smo zasejali grad nam je pre nekoliko dana sravnio sa zemljom, nemamo od čega dinar da zaradimo. Hvala donatorki iz Australije na pomoći, svaki evro nam je zlata vredan – ističe glava porodice Milan Milanović.
Prvo plac, pa sve ostalo
Poznati novopazarski humanitarac Hido Muratović planira da zajedno sa čitaocima „Vesti“ Nikoli i njegovim roditeljima započne manju kuću na periferiji Novog Pazara. Za sada je problem plac koji je teško obezbediti.
– Živimo u trošnom kućerku sa zemljanim podom i bez vode. Sanjamo o kupatilu i toplom domu. Sami smo nemoćni da bilo šta preduzmemo. Možda će se u našem životu nešto promeniti kada Nikola jednoga dana postane inženjer ili profesor. Ako se to desi velika je zasluga dobrih ljudi iz celog sveta – dodaje Slavomir.
Чланак Bez vas ne bih bio tu gde sam се појављује прво на Vesti online.
