Srbija i Crna Gora jedna je od retkih država Evrope koja nije potpisala Konvenciju o otvorenom nebu, a nacionalna aviokompanija još nije član nijedne međunarodne alijanse. U Srbiji još ne leti nijedna aviokompanija niskih troškova (lou kost). Država se u mnogo čemu još oslanja na bilateralne sporazume sa drugim državama. Za sada, najveći iskorak u modernizaciji aviosaobraćaja predstavlja nedavno potpisani „kod šer“ sporazum „Jat ervejza“ sa nemačkom „Lufthansom“. Tim povodom, za „Vesti“ govori Marek Kuhta, direktor predstavništva ovog nemačkog nacionalnog avioprevoznika za SCG.
– Sporazum sa „Jatom“ je pre svega koristan za putnike, jer će karte za letove na istim linijama u obe kompanije koštati isto (a do sada su naše bile nešto skuplje), putnici će znatno kraće čekati prilikom presedanja sa „Jatovih“ na „Lufthansine“ letove i obrnuto. Sa „Jatom“ delimo 31 let nedeljno Beograd-Frankfurt i Beograd-Minhen i obrnuto – napominje Kuhta.
Iako je „Lufthansa“ okosnica vazdušnog saobraćaja u Nemačkoj, njeno rukovodstvo se uopšte nije protivilo uvođenju lou kost kompanija koje su mogle da predstavljaju konkurenciju.
– Kompanije tog tipa su namenjene pre svega onima koji nikada ranije nisu putovali avionom, ili su to retko činili. Po pravilu, lou kost kompanije, u stvari, doprinose jačanju aviosaobraćaja. Mi jedni drugima nismo konkurencija, jer se kod nacionalnih prevoznika nude mnoge usluge koje lou kost nemaju. Pored toga, velike kompanije sleću na glavne, a lou kost na alternativne aerodrome – kaže Kuhta.
Posebno je značajno zbog čega je važno da neka zemlja pristupi Konvenciji o otvorenom nebu i šta ona praktično znači. O tome direktor „Lufthanse“ za SCG kaže:
– Ona obezeđuje znatne prednosti aviokompanijama. Prvo, kad žele da otvore novu liniju, ne moraju da dugo pregovaraju da bi dobile dozvolu. Drugo, kompanije zemalja potpisnica Konvencije imaju pravo da otvaraju i unutrašnje linije u drugim zemljama. Na primer, mi možemo da imamo liniju Lion-Pariz, a „Jat ervejz“ to ne može, jer SCG nije potpisnica Konvencije, a kad bi bila mogao bi da leti, recimo, na liniji Berlin-Frankfurt, kao što bi „Lufthansa“ mogla da otvori liniju Podgorica-Beograd, što sada ne može. Zato je ta Konvencija važna za sve učesnike vazdušnog saobraćaja, a posebno za svaku nacionalnu aviokompaniju – ističe Kuhta.
Posle velike krize pre nekoliko godina, koja je pogodila mnoge, pa i neke velike kompanije, kao „Sviser“, „preživeli“ su odlučili da se udruže, stvarajući alijanse, poput Stara ili sličnih.
– Slovenačka „Adria“ i hrvatska „Kroacija erlajns“ su pridruženi članovi Star alijanse. I „Jat“ će morati da se opredeli za neki od saveza kako bi opstao u međunarodnoj konkurenciji. Svejedno je koja će alijansa biti odabrana – rekao je Marek Kuhta.
Kod šer ugovor već je pokazao svoje dobre strane. Prema pokazateljima za protekla dva meseca, „Jat“ i „Lufthansa“ računaju da će broj putnika biti veći za šest odsto godišnje. Prema rečima Kuhte, ukidanje viza SCG za građane zemalja EU dodatno će uvećati broj putnika. A samo prošle godine na linijama iz Srbije za Nemačku i obrnuto letelo je više od 130.000 ljudi.
– Nadamo brzom ukidanju viza za vaše državljane. Tada će posao biti znatno većeg obima nego sada – zaključuje Kuhta.
Karta uz otisak prsta
Lufthansa je započela s eksperimentalnom primenom ukrcajnih karata koje sadrže otisak prsta putnika, saoštila je uprava kompanije.
Prema novom sigurnosnom postupku svaki putnik Lufthanse bi prilikom čekiranja karte dao otisak prsta koji bi posle toga bio kontrolisan prilikom ukrcavanja. Stalnim klijentima otisak prsta bio bi sačuvan u dokumentaciji, kako bi se skratilo vreme ukrcavanja. Ovim postupkom Lufthansa želi da spreči da u avion uđu oni putnici koji se nisu čekirali.
Kompanija uvođenje kontrole tzv. biometrijskih podataka putnika počinje godinu dana pre pojave novih nemačkih pasoša koje će takođe sadržavati čip s podacima, poput otiska prstiju ili fotografije šarenice oka.
