Zbog nesaradnje sa haškim tribunalom, nedefinisanih odnosa izmedu Crne Gore, Srbije i SRJ, kao i nesuglasica i podela na politickoj sceni na saveznom, a posebno na republickom nivou, došlo je u ovoj godini ako ne do zastoja, a ono do usporavanja procesa ukljucivanja naše zemlje u medunarodne organizacije i institucije, zatim do nedobijanja sertifikacije Kongresa SAD za pomoc i podršku našoj zemlji, usporavanja aktivnosti za ukljucivanje naše zemlje u evropske integracije i, što je za ekonomiju najnepovoljnije, izostao je ocekivani porast ulaska kapitala i investicionih ulaganja u našu zemlju – istice u razgovoru za naš list potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus.
Na srecu i uz dosta napora domace politicke elite, ali i predstavnika Evropske unije, došlo je do potpisivanja Sporazuma o polaznim osnovama za preuredenje odnosa izmedu Srbije i Crne Gore. Ovaj dokument su usvojile obe republicke skupštine, a ocekuje se da ce tokom naredne sedmice to uciniti i Savezna skupština. Usvojen je i Savezni zakon o saradnji sa haškim tribunalom.
Na ovaj nacin stvoreni su uslovi za paralelan rad na ostvarivanju nekoliko prioritetnih ciljeva i poslova. Ocekuje se i potrebno je da se do kraja juna, u obe republicke i u Saveznoj skupštini, usvoji ustavna povelja. To bi dovelo do izbora i konstituisanja skupštine zajednicke države, kao i do formiranja saveta ministara, i to do kraja ove godine.
Bilo je planirano da naša zemlja vec u junu postane clanica Saveta Evrope, ali je to odloženo. Treba se potruditi da se to dogodi u septembru, a najkasnije u novembru.
Vec 28. maja održace se sastanak Konsultativne radne grupe za pripremu naše zemlje za pristupanje ugovoru o stabilizaciji i asocijaciji sa EU. Drugi sastanak bi bio krajem juna. Onda bi pocela izrada i pisanje studije o izvodljivosti pristupa naše zemlje pomenutom ugovoru. Ako bi sve teklo po planu, ugovor bi se potpisao krajem ove ili pocetkom naredne godine. Bilo je planirano da se u junu održi donatorska konferencija za SRJ, ali je ona odložena.
Trebalo bi da se ucini sve da se pomenuta donatorska konferencija održi u septembru. Uskoro nam predstoje razgovori sa MMF o trecoj tranši pomoci našoj zemlji, kao i sa Svetskom bankom za kredite i finansijsku podršku našoj zemlji u narednoj fiskalnoj godini koja pocinje juna meseca. Potrebni su razgovori i napori da se skrati period našeg pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Ukratko, valja obaviti mnogo poslova – naglašava u jednom dahu Miroljub Labus.
Do cilja „u dva koraka“
• Prilikom potpisivanja Sporazuma o polaznim osnovama za preuredenje odnosa izmedu Srbije i Crne Gore na Vašem licu pojavio se izraz nezadovoljstva?
– Možda je to tako izgledalo, ali je istina da je u momentu potpisivanja pomenutog dokumenta bilo više razloga za ozbiljnost nego za neku veliku radost.
Osnovno je da je potpisivanjem Polaznih osnova zaustavljen proces dezintegracije zajednicke države. To je dobro. A ono cime nisam bio zadovoljan jeste cinjenica da nije mogao da bude ispunjen moj stav i zahtev da zajednicka država, odmah u startu, treba da ima jedno tržište. Ovako ce se, prema recima našeg sagovornika, taj cilj ostvariti „u dva koraka“, odnosno harmonizacijom privrednih sistema u dve republike medusobno, ali i rešenjima u Evropskoj uniji. O tome je Labus razgovarao sa celnicima EU u Briselu i izneo im stavove Savezne vlade i Vlade Republike Srbije.
• Kakvi su stavovi Crnogoraca? Iz Podgorice su stigli „signali“ ne o harmonizaciji, vec o mogucnostima za stvaranje samostalne Crne Gore.
– O tome ce sa predstavnicima Evropske unije razgovarati Milo đukanovic. Posle toga ce iz Podgorice stizati drugacije informacije. Na Zapadu, a i u Evropskoj uniji, ako neko nešto potpiše, onda se od njega, pa i đukanovica, traži da to i ispuni. To je jedno.
A drugo, interes gradana i u Crnoj Gori i u Srbiji je da udemo u EU.
Miroljub Labus je poznat, pre svega, kao ekspert za ekonomiju i covek koji mnogo radi i uradi, a u politiku se ukljucuje ako mora i kad mora, jer su ekonomija i politika povezane. Kad u ekonomiji ne ide dobro, to se oseti u politici i obrnuto. No, ovih dana, Labus se oko polaznih osnova i saradnje sa haškim tribunalom našao u žiži i „grotlu“ politike. Morale su se, kako rece naš sagovornik, otkloniti prepreke u rešavanju naših politickih i ekonomskih problema.
To što su neki politicari izjave Miroljuba Labusa o potrebi da se uspostavi trajna i efikasna saradnja sa haškim tribunalom protumacili kao njegov ulazak u predizbornu kampanju više govori o njihovim željama nego o Labusovim.
– Govorio sam o Hagu – objašnjava dr Labus – jer niko iz Savezne vlade o tome nije želeo da govori na taj nacin. A o eventualnoj kandidaturi za mesto predsednika Srbije, po našem sagovorniku, prerano je pa i neumesno govoriti, kad izbori još nisu ni raspisani.
Imamo snage i znanja
Izbora ce ove godine biti. I to lokalnih, republickih, saveznih i predsednickih. A upuceni kažu – u godini kad su izbori, nema vremena za reforme… To, kako rece naš sagovornik, za našu zemlju ne važi. Nije uobicajeno? Ni prilike kod nas nisu uobicajene. Bice i izbora i daljih sprovodenja reformi. Postoji potreba i za jednim i za drugim. Istina je da svuda u svetu vlada koja raspisuje izbore ne preduzima reformske poteze, jer to košta. Ne donosi ekonomske mere koje podržavaju reformu, a izazivaju negativne posledice po „novcanike gradana“. No, mi u ovoj zemlji, smatra Labus, moramo da nastavimo proces reformi.
– Zapoceli smo proces tranzicije. Dosta toga smo uradili. A to što je uradeno košta. I to su ljudi osetili. Naše trenutno stanje lici na preplivavanje reke. Plivac dode do sredine reke, zamori se i može se dogoditi da se okrene natrag.
Mi, po Labusu, moramo da smognemo snage da preplivamo celu „reku tranzicije“. Mogu se naša tranzicija i put ka Evropi opisati i kao vožnja po nesigurnoj pruzi. Ako naš „tranzicioni voz“ iskoci iz šina, zaglibicemo se u blatu i siromaštvu. To se ne sme dozvoliti.
– Imamo mi snage i znanja – kaže prof. Labus – da se izborimo i sami sa sobom i sa uslovima koje nam postavljaju medunarodna zajednica i Evropska unija.
Ako se kaže znanje, pomisli se na eksperte. Rekosmo da istraživanja u javnosti pokazuju da su u narodu popularni i politicari i eksperti. U vrhu liste popularnosti kao da ima više eksperata nego politicara. Za naše prilike, objašnjava dr Labus, to je tako. Neki naši politicari su se godinama busali u „patriotske grudi“, a gotovo da ništa nisu uradili. Eksperti rade i ostvaruju rezultate.
• Naši eksperti obecaše više novca. Narod ih nije osetio u svom novcaniku?
– I nije ih osetio. Pravilo je da u zemlje u tranziciji kapital u vecem obimu pocne da dolazi tek u trecoj godini tranzicije. A mi smo u drugoj. Ova vlast i ekipe eksperata, za razliku od prethodne, ne iznose novac iz zemlje. Pocele su da donose novac i kapital u zemlju. Bice toga mnogo više.
• Kada?
– Vec krajem ove godine. Moram da podsetim da bi bilo mnogo gore nego što nam je sada da nije ucinjeno ono što je uradeno. Primera radi, da nije bilo otpisa dugova i donacija prakticno ne bismo imali struje, veštackog dubriva, ne bi bilo roda i hleba. No, bicu zadovoljan tek kad velike firme sa krupnim kapitalom dodu u našu zemlju, kad privreda krene, kad se otvore nova radna mesta i ljudi budu mogli da rade i zarade za pristojan život – ocenjuje Miroljub Labus.
——————————————————————————–
Nisam toliki strucnjak
Naglašavamo da podele u DOS-u i nesuglasice izmedu DSS i DS, dve najvece stranke u Srbiji, donose probleme na domacoj politickoj sceni, a imaju i negativne „odjeke“ u inostranstvu. Sa time se naš sagovornik složio. Na pitanje da li bi eventualna politicka partija eksperata mogla da bude stabilišuci faktor i izmiritelj DSS i DS Miroljub Labus kaže:
– E, toliki ekspert nisam da bih mogao da odgovorim na to pitanje!
——————————————————————————–
Svetski putnik
Ne voli, kako sam kaže, da putuje, a stalno putuje. Vec sutra odlazi u Hag. Ne u haški tribunal, vec na razgovore sa holandskim ministrom za spoljnu trgovinu i privrednicima ove zemlje. Onda krece u Vašington, na sastanak sa predstavnicima MMF i Svetske banke. Treba stici i do Španije. Ova zemlja nam je dosta pomogla u procesu povratka u medunarodne institucije, a sada je predsedavajuca u Evropskoj uniji.
Pozvan je dr Labus i na sastanak guvernera evropskih država koji ce se održati u Bukureštu.
– Moglo bi se reci da sam svetski putnik koji ne voli da putuje – kaže Labus.
