Biciklima od Ulma do Vlasotinca

Biciklizam je za mnoge uživanje, a za neke istinska strast. Okrećući pedale vozač je u prilici da uživa u živopisnim predelima koji se nalaze na njegovom putu do mesta gde je naumio da ide, a dvojica drugara Oliver Pešić i Dalibor Tomić su uživali u vožnji od Ulma u Nemačkoj do Vlasotinca na jugu Srbije.

Oliver je rodom iz vlasotinačkog sela Donji Prisjan, a Dalibor Tomić Cile iz Sarajevskog Kiseljaka, u Ulmu godinama rade, postali su prijatelji i ovog leta se osmelili da svojim biciklima krenu do Oliverovog porodičnog doma u gradu na reci Vlasini. Vozili su čak 13 dana i prevalili 1.800 kilometara do krajnjeg cilja.

– Sa Ciletom sam veliki drugar i prijatelj, a uz to obojica smo strastveni ljubitelji vožnje bicikla. U slobodno vreme koje imamo posle rada relaksiramo se vozeći bicikl u mestu gde živimo, koje je u neposrednoj blizini Štutgarta – priča Oliver Pešić, dok posle napornog puta sa drugom sedi u bašti restorana na obali reke Vlasine.

Kažu da im je ovo prvi dolazak biciklom u Vlasotince, ali veruju ne i poslednji.

Putovali su dve nedelje i ističu da je bilo veoma interesantno, lepo, ali i naporno, jer su tokom celog puta bile velike vrućine.

– Sve smo izdržali, a takvo vreme smo i očekivali. Obično smo spavali tamo gde procenimo da je najbolje za noćni predah. Dnevno su u proseku prolazili oko 170 kilometara, možda nekad nešto više ili manje.

Kretali smo se dolinom Dunava, tačnije od Ulma, pa sve dole do Smedereva, a potom dolinom Morave do Vlasotinca – priča Oliver.

Dalibor dodaje da su prošli kroz divne predele.

– Svuda je priroda lepa, predivni su to predeli, uživali smo u vožnji, a još više u lepoti prirode gde smo prolazili. Obojica smo prezadovoljni onim što smo doživeli i videli za 13 dana puta na biciklima. Nije bilo skoro nikakvih problema u bilo kojoj zemlji kroz koju smo prolazili.

Na pitanje koliko ih je koštalo ovo zadovoljstvo, Oliver odgovara:

– Ništa nije skupo ako je nešto lepo. Ukupna cifra za nas dvojicu je 1.300 evra, što znači da smo dnevno trošili po 100 evra.

Dvojica drugara veruju da će se opet odvažiti na jedan ovakav put, koji će možda biti i duži i više vremena trajati.

Lako na granici

– Bilo je puno vozila na graničnim prelazima, ali za nas nije bilo problema, jer smo se veoma lako probijali do mesta gde su bili carinici. Nismo u tom delu imali ama baš nikakav problem. Nisu nas zadržavali i na prelazima nismo gubili vreme.

Kolege i prijatelji

Oliver Pešić je rođen u Nemačkoj, a vrlo često dolazi u Srbiju, odnosno u Vlasotince, gde ima svoju kuću. On i Dalibor su kolege, zdravstveni radnici.

– U Nemačkoj je nas dvojicu spojila ljubav prema biciklizmu i sada smo praktično nerazdvojni drugari i prijatelji – kaže Oliver.

Njegova porodica je došla u Vlasotince ranije, u planu je da odu na more u Grčku, pa potom nazad avionom za Nemačku.

Divota kraj Vlasine

Dalibor Tomić Cile je prvi put u poseti Vlasotincu. Oduševljen je svim onim što je video.

– Vlasotince je zaista prelepa varošica. Reka Vlasina u centru grada je poseban doživljaj za nas koji smo prvi put ovde kročili. Ljudi su veoma srdačni i gostoljubivi, tako da ću kući iz Vlasotinca poneti najlepše i najbolje uspomene – ne krije zadovoljstvo Cile, koji je, inače, kao učesnik radne akcije pre više od tri decenije radio na uređenju Vlasinskog jezera.