Bilja Krstić i orkestar „Bistrik“ u Torontu su pokazali kako izgleda spoj umeća, profesionalizma i ljubavi za muziku. Na sceni teatra „MacMillan“ suvereno i nadahnuto su vladali emocijama, glasom i instrumentima kreirajući atmosferu koju će brojna publika još dugo pamtiti. Toliko želje da se ugodi publici i istovremeno takvog uživanja u onome što rade i u muzici koju izvode odavno nije viđeno na gostovanjima naših umetnika iz domovine.
– U Torontu nas je zaista ponela atmosfera, publika je sjajno reagovala na svaku pesmu – kaže na početku razgovora za „Vesti“ naša poznata pevačica. – Bilo je to prekrasno veče susreta sa našim ljudima. Dugo nam je želja bila da održimo koncert u Torontu jer je ovaj grad zaista poseban u dijaspori. često smo slušali u Beogradu o Torontu, o našima koji ovde žive, o divnoj publici koja razume i voli umetnost i, eto, i sami smo se u to uverili. Interesantno je bilo videti u publici različite generacije koje su došle na koncert. Bilo je dece, tinejdžera,mladića i devojaka, ljudi srednjih godina i onih malo starijih, a to raduje jer mi našoj publici, zapravo, nudimo muzičku šarenicu sa Balkana, u kojoj je najviše šara iz Srbije. Odnosno, nudimo do sada neotkrivenu muziku koju ponovo oživljavamo i zajedno, mi i naša publika, spasavamo od zaborava. Ova muzika je deo naše tradicije, ako je zaboravimo, ako je pustimo da nestane iz naših srca, nestaće i deo nas… Zaista smo zadovoljni jer ovo je bilo naše prvo gostovanje u Kanadi. Mnogo lepih utisaka nosimo u Srbiju. Uspeli smo i da malo prošetamo gradom koji prosto vrvi od ljudi i uzbuđenja, od slavnih ličnosti, jer je torontski filmski festival u toku. Obišli smo i Nijagarine vodopade, pa je slika prilično kompletna.
Oživljavanje pesama
• Proces rada na albumima „Bistrika“ umnogome se razlikuje od onog za komponovanu muziku. Kako to, zapravo izgleda?
– Mi radimo tradicionalne zapise, tonske i notne zapise, najviše profesora Miodraga Vasiljevića. Preslušavamo, biramo, pa za odabrane melodije radimo aranžmane. Dug je to proces i zapravo je to istraživanje, pronalaženje novih pesama najlepši deo. Kad se pesma pronađe, ona se obnavlja, ne umire, ponovo oživi, stvara se nešto novo. Mnogo je to posla i da se objavi novi album treba otprilike oko tri i po godine rada.
• U Toronto ste stigli iz Vašingtona, gde ste u čuvenom „Kenedi centru“ održali veoma posećen koncert, nastupili ste i u Majamiju, u našoj crkvi. Kakvi su utisci sa tih koncerata i iz tih gradova?
– U „Kenedi centru“ smo prošli fantastično. Zaposleni tamo su nam rekli da ne pamte takvo interesovanje, sala je bila puna i slušalo nas je 70 posto Amerikanaca i tek jedna trećina naših. Za nas je stvarno velika stvar što smo gostovali u Americi, i na severnoameričkom kontinentu uopšte. Ovo je bila naša kratka promotivna turneja, ali smo već ostvarili neke kontakte i dogovorili se da u septembru iduće godine nastupimo u čikagu na Svetskom muzičkom festivalu. To meni i mom orkestru mnogo znači, ali mislim da je značajno i svima nama. Jednostavno, dobro je da se glas iz Srbije čuje u svetu, i to glas koji se do sada nije čuo. Pokazali smo, ustvari, da osim romske muzike i trubača koji su odlični, naravno, postoji i nešto drugo potpuno autentično, a muziku svi razumeju, bez obzira kojim jezikom govore. Pevali smo i u Majamiju u našoj crkvi i našim ljudima i to je, takođe, bio lep doživljaj. Mogu vam reći da nas je Amerika zaista impresionirala. Uživo, sve je to drugačije od onog što čujemo ili gledamo na filmu.
čari Floride
Na Floridi, u Majamiju smo „ukrali“ i pet-šest dana za odmor, radovali smo se kao deca kupanju i sunčanju i šalili se da, eto, umesto na Crnogorskom primorju letujemo na Floridi. Klima je fantastična, a radoznalost nas je vodila i do vila poznatih svetskih ličnosti – glumaca, pevača. Videli smo Madoninu vilu, gde „stanuje Liz Tejlor“, provozali se čuvenim bulevarima, jednom rečju – uživali smo.
• Imate dosta iskustva sa nastupima na festivalima, putujete i držite koncerte. Šta je u svemu tome najvažnije postići, koji je to cilj koji sami sebi zadate?
– Mogu da kažem da smo „Bistrik“ i ja pronašli pravi put, da znamo u kom smeru idemo, šta treba i kako treba da radimo. Primarni cilj nam je sačuvati stare melodije, oživeti ih i modernizovati i dati im novi sjaj. Kada je u pitanju logistika i organizacija, mislim da smo se obratili na pravu adresu, a ona je u Nemačkoj, to je izdavačka kuća „Shot Music Intuition“ za koju smo izdali naš treći album „Tarpoš“. Takođe imamo agenta u NJujorku, Hajnera Štadlera, koji je, inače, Nemac i za sada se stvari razvijaju u dobrom pravcu. Pred Novu godinu trebalo bi da gostujemo u Nemačkoj i Austriji.
• Prošle godine „Tarpoš“ je, po oceni „Song Slight“ magazina, proglašen jednim od 10 najboljih albuma u svetu. Kako doživljavate to priznanje?
– Kada znamo da se u svetu na svakih 15 sekundi pojavi neki novi CD, onda je zaista veliko priznanje da neko obrati pažnju na jednu grupu iz jedne male zemlje, kao što je Srbija. Velika je to stvar i naravno da smo ponosni na to.
Prirodnost koja pleni
Naši ljudi u Torontu još razmenjuju utiske sa koncerta Bilje Krstić i „Bistrika“. Svi koji su prisustvovali ovom izuzetnom događaju dele isto oduševljenje za ono što su doživeli. Vinka i Branislav Slomović, bivše Sarajlije, kažu da su zaista uživali u muzici i interpretaciji.
– Ovo je bio poseban doživljaj, i zbog muzike koju smo slušali ali i zbog muzičara koji su, svi odreda, majstori svog zanata. Bilja nas je posebno oduševila svojom prirodnošću i jednostavnošću, prosto pleni „normalnošću“, da tako kažem, nimalo poze, ni foliranja, i svi prisutni su to osetili i cenili – kaže Vinka.
Desetogodišnja Marija Stošić znala je reči skoro svake pesme i pevala je zajedno sa „Bistrikom“, a na kraju bi se začuo i njen vrisak, kao znak oduševljenja onim što je čula.
I Marija, zajedno sa mamom Draganom, prelepo peva stare kosovske pesme, a publika u Torontu imala je prilike da je čuje na lokalnim manifestacijama u srpskoj zajednici. LJubav prema staroj tradicionalnoj muzici dovela je ovu porodicu, poreklom iz Niša, na koncert njihove sugrađanke Bilje Krstić i „Bistrika“.
