1714. – Umrla je engleska kraljica Ana, poslednji monarh iz dinastije Stjuart, tokom čije su vladavine 1707. konačno ujedinjene Engleska i Škotska, pod jednom krunom.
1779. – Rođen je američki pravnik i pisac Frensis Skot Ki, koji je napisao reči američke himne „Zastava posuta zvezdama“.
1798. – U pomorskoj bici kod Abukira blizu Aleksandrije britanska flota admirala Horacija Nelsona je uništila francusku flotu admirala Fransoa Pola Brijesa d’Egalijea. Bitka je samo učvrstila vlast Britanije na morima, što je i ranije bila nesumnjiva činjenica.
1810. – Rođen je italijanski državnik grof Kamilo Benso Kavur, zaslužan za oslobođenje Italije od Austrije i njeno ujedinjenje pod Savojskom dinastijom. U savezu sa francuskim carem Napoleonom III Bonapartom, 1859. je ratovao protiv Austrije koja je kao poražena izgubila Lombardiju. Istovremeno je pomagao italijanske rodoljube u srednjoj Italiji i akciju đuzepea Garibaldija u južnoj Italiji, čime je doprineo da se ti delovi zemlje pripoje novoformiranoj italijanskoj kraljevini.
1813. – Izašao je prvi broj „Novina serbskih iz carstvujuščeg grada Viene“. Bio je to prvi dnevni list kod Srba. Izlazile su svakog dana, osim nedeljom i praznicima. Pokretači „Novina“ bili su studenti medicine Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić, bivši đaci Karlovačke gimnazije. List u kojem je Vuk Stefanović Karadžić začeo modernu srpsku novinsku književnu kritiku je izlazio do 1822. kad je ugašen zbog problema sa štamparijom.
1834. – Ropstvo je zabranjeno u celoj Britanskoj imperiji, na osnovu čega je u britanskim kolonijama oslobođeno više od 770.000 robova, najviše u takozvanoj Zapadnoj Indiji (Karibi).
1859. – Aranđelovac je dobio sadašnji naziv. Varošicu udaljenu oko 80 kilometara od Beograda, poznatu po Bukovičkoj banji i izvorima mineralne vode, osnovao je srpski knjaz Miloš Obrenović koji je 1837. naredio starešini jaseničkog sreza u Topoli da se sela Vrbica i Orašac ušore kraj druma. Naseljavanjem seljaka, zanatlija i trgovaca iz susednih sela stvorena je čaršija, a kasnije je tu premešteno i sresko načelstvo.
1860. – Umro je crnogorski knez Danilo Petrović, kojeg je dan ranije u Kotoru metkom iz pištolja teško ranio crnogorski emigrant Todor Kadić. Bio je prvi svetovni vladar Crne Gore, a za naslednika ga je testamentom odredio Petar II Petrović Njegoš. U boju na Grahovu 1.05.1858. izvojevao je pobedu. Godine 1860. postigao je razgraničenje s Turskom uz podršku Francuske. Tokom njegove vladavine od 1852, Crna Gora postaje nasledna kneževina. Svesrdno je pomagao ustanke Srba u Hercegovini protiv Turaka.
1894. – Japan je objavio rat Kini zbog spora dveju zemalja oko Koreje.
1910. – Rođen je pozorišni i filmski režiser, scenograf i glumac Bojan Stupica. Njegova režija odlikovala se izrazitom kreativnošću. Radio je u više naših pozorišta, najduže u Beogradu (Jugoslovensko dramsko pozorište, Atelje 212, Narodno pozorište) i znatno je doprineo razvitku pozorišne umetnosti kod nas. Režija: pozorišni komadi – „Dundo Maroje“, „Leda“, „U agoniji“, „Aretej“, „Kavkaski krug kredom“, „Ribarske svađe“, „Krvave svadbe“, „Opera za tri groša“, „Idiot“, „Poseta stare dame“, „Sveta Ivana“, „Glorija“, „Madam San-Žen“, „Dantonova smrt“, „Jaje“, „Bogojavljenska noć“, „Braća Karamazovi“, filmovi – „Jara gospoda“, „U mreži“.
1914. – Nemačka je u Prvom svetskom ratu, posle austrougarskog napada na Srbiju, objavila rat Rusiji, Francuska je proglasila opštu mobilizaciju, Nemačka je potpisala savez s Turskom, a Italija je proklamovala neutralnost, istupivši iz pakta Centralnih sila.
1944. – Stanovnici Varšave su u Drugom svetskom ratu otpočeli ustanak protiv nemačkih okupacionih snaga. Varšavski ustanak trajao je dva meseca i ugušen je po cenu stravičnih žrtava poljskih ustanika i civilnog stanovništva.
1952. – Rođen je Zoran đinđić. Gimnaziju je završio u Beogradu. Diplomirao je filozofiju 1974. u Beogradu a 1979. doktorirao je na Univerzitetu u Konstancu u Nemačkoj, s tezom „Problemi utemeljenja kritičke teorije društva“ kod Jirgena Habermasa. Hapšen je još kao student navodno zbog organizovanja „ilegalnih aktivnosti u studentskoj organizaciji“. Pošto se Vili Brant, nemački kancelar, zauzeo za njega, umesto u zatvoru našao se u Nemačkoj. Radio je u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, u Beogradu, bio poslanik u tri saziva Narodne skupštine Srbije kao i tadašnje Savezne skupštine SRJ, i kao profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Jedan je inicijatora 1989. (sa još 12 intelektualaca) obnove Demokratske stranke a na Skupštini Stranke 1990. jedan je od osnivača. Januara 1994. postaje predsednik Demokratske stranke. Izvesno vreme 1997. gradonačelnik je Beograda. Bio je arhitekta petooktobarskih promena u Srbiji 2000. Od 25. januara 2001. do tragične smrti u atentatu 12. marta 2003. bio je predsednik vlade Srbije. Dobitnik je nagrade „Bambi“, kao i nagrade fondacije „Polak“, za doprinos razvoju demokratije. Bio je plodan autor, na polju filozofije, ali i političke publicistike. Prevodio je Diltaja, Kropotkina, Huserla… Dela: „Subjektivnost i nasilje“, „Jesen dijalektike“, „Jugoslavija kao nedovršena država“, „Srbija ni na istoku ni na zapadu“.
1955. – Umro je srpski pisac Stanislav Vinaver, jedan od najznačajnijih i najraznovrsnijih stvaralaca u novijoj srpskoj literaturi.
1958. – Kralj Husein je raspustio federaciju Jordana sa Irakom.
1966. – Posle vojnog udara u Nigeriji vlast je preuzeo general Jakubu Govon.
1973. – Umro je nemački državnik Valter Ulbriht, koji je pred nacistima izbegao iz zemlje, ali se posle Drugog svetskog rata vratio i 1950. postao prvi sekretar vladajuće Jedinstvene radničke partije Nemačke u novostvorenoj državi Istočnoj Nemačkoj (Nemačka demokratska republika). Od 1960. do 1971. bio je na čelu Državnog saveta Istočne Nemačke.
1975. – Sovjetski Savez i zapadne zemlje su na konferenciji u Helsinkiju o evropskoj bezbednosti i saradnji potpisali završni akt o ljudskim pravima.
1994. – Predsednik Nemačke Roman Hercog je izrazio žaljenje Poljskoj zbog patnji koje joj je njegova zemlja nanela u Drugom svetskom ratu.
2000. – Islamski teroristi u Kašmiru – koji se bore za pripajanje te severne indijske provincije Pakistanu – u sedam napada masakrirali su najmanje 100 ljudi, mahom hinduističkih hodočasnika i radnika.
2004. – U seriji sinhronizovanih bombaških napada na šest hrišćanskih crkava u Bagdadu i Mosulu poginulo je najmanje 15 osoba, a preko 60 je ranjeno.
2004. – U požaru u jednom supermarketu u predgrađu Asunsiona, glavnog grada Paragvaja, život je izgubilo 409 osoba, dok je 454 povređeno.
2005. – Umro je saudijski kralj Fahd, a za novog kralja proglašen je njegov mlađi polubrat, princ Abdulah.
