1500. – Rođen je italijanski vajar (izvorno zlatar) Benvenuto čelini, čija je autobiografija „Život Benvenuta čelinija pisan vlastitom rukom“ značajan dokument za kulturnu istoriju njegovog vremena. Napisao je i „Traktat o vajarstvu“. Izradio je brojne skulpture i reljefe velikog formata, poput „Perseja sa glavom meduze“, „Kozima Medičija“, „Nimfe iz Fontenbloa“.
1755. – U Lisabonu je u zemljotresu poginulo najmanje 60.000 ljudi, a dve trećine grada je razoreno.
1757. – Rođen je italijanski vajar Antonio Kanova, najveći majstor italijanskog klasicizma, koji je uticao na celokupno evropsko vajarstvo. Dela: „Amor i Psiha“, „Paolina Borgeze kao Venera“, „Persej“, „Tri Gracije“, spomenici papama Klementu XII i Klementu XIV, Napoleonova bista.
1842. – Rođen je srpski istoričar, filolog, diplomata, političar, Stojan Novaković, član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača Napredne stranke, koji je kao ministar prosvete reorganizovao osnovne i srednje škole u Srbiji. Uspešno je vodio srpsku vladu tokom više kriznih perioda, poput Aneksione krize 1909. Posle Prvog balkanskog rata je kao šef srpske delegacije zaključio u Londonu mir s Turskom. Objavio je gramatiku srpskog jezika, prvu „Istoriju srpske književnosti“ i „Srpsku bibliografiju“ knjiga 18. i 19. veka. Delima „Vaskrs države srpske“, „Srbi i Turci XIV i XV veka“, „Balkanska pitanja“ ostavio je veliki trag u srpskoj istoriografiji.
1867. – U Beogradu su Laza Lazarević, Ljubomir Kovačević, Kosta Hristić i druge istaknute ličnosti srpske kulture osnovale družinu visokoškolske omladine Srbije „Pobratimstvo“, koja se bavila naukom i književnošću i 1881. pokrenula i časopis.
1883. – Rođen je srpski političar, matematičar i filozof Sima Marković, profesor Beogradskog univerziteta i vođa tzv. desne frakcije u Komunističkoj partiji Jugoslavije. Doktorirao je matematiku 1913. kod Mihaila Petrovića (Mika Alas). Od 1926. do 1928. bio je generalni sekretar KPJ, iz koje je isključen 1929, a ponovo primljen 1935. Likvidiran je u Sovjetskom Savezu 1937. tokom staljinističkih čistki. Dela: „Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma“, „Iz nauke i filozofije“, „Teorija relativnosti“, „Tragizam malih naroda“.
1886. – Donet je zakon o osnivanju Kraljevsko-srpske akademije (Srpske kraljevske akademije). Na tradicijama Društva srpske slovesnosti i Srpskog učenog društva, osnovana je Kraljevsko-srpska akademija. Naredne 1887. preimenovana je u Srpsku kraljevsku akademiju, prethodnicu Srpske akademije nauka i umetnosti. Zakon o osnivanju je predvideo da ona „obrađuje i unapređuje nauku, da obelodanjuje i inicira naučna istraživanja i potpomaže razvoj umetnosti“. Pod njen nadzor stavljeni su Narodna biblioteka i Muzej srpskih zemalja. Imala je odseke za prirodne, filozofske, društvene nauke i za umetnost. Prvi predsednik bio je Josif Pančić, za njim su sledili čedomilj Mijatović, Dimitrije Nešić, Milan Milićević, Jovan Ristić.
1892. – Rođen je ruski velemajstor Aleksandar Aleksandrovič Aljehin, jedan od najvećih u istoriji šaha i jedini koji je umro kao svetski prvak. Pobedio je 1920. na prvom šahovskom prvenstvu Sovjetskog Saveza, a šampion sveta je postao 1927. pobedivši u meču sa 6:3, uz 25 remija, kubanskog velemajstora Hosea Raula Kapablanku. Titulu je odbranio u mečevima protiv zemljaka Jefima Bogoljubova 1929. i 1934. kojeg je savladao sa 15,5:9,5 i 15,5:10,5, a holandski velemajstor Maks Eve ga je 1935. pobedio sa 9:8, uz 13 remija. Zvanje svetskog prvaka povratio je pobedivši Evea u revanšu 1937. sa 10:4, uz 11 remija, i držao ga do smrti 1946.
1894. – Umro je ruski car Aleksandar III Aleksandrovič Romanov, nasledio ga je sin Nikolaj II, kojeg su boljševici ubili 1917. u Jekaterinburgu (u sovjetsko vreme Sverdlovsk), zajedno sa celom porodicom.
1918. – Srpska Prva armija pod komandom vojvode Petra Bojovića oslobodila je u Prvom svetskom ratu Beograd, prešavši 500 kilometara pod borbom za samo 45 dana, u silovitom napredovanju posle proboja Solunskog fronta.
1928. – U Turskoj je arapsko pismo zamenjeno latinicom, što je bio deo prozapadnih reformi osnivača moderne Turske Kemala Ataturka.
1936. – Italijanski fašistički diktator Benito Musolini objavio je stvaranje osovine Rim-Berlin.
1944. – U Beogradu su u Drugom svetskom ratu, sporazumom o obrazovanju jedinstvene vlade, završeni pregovori predsednika Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije Josipa Broza Tita i predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivana Šubašića.
1946. – Generalna skupština Ujedinjenih nacija osnovala je UNICEF (Međunarodni fond UN za pomoć deci), radi pomaganja ugroženoj deci u zemljama opustošenim u Drugom svetskom ratu.
1956. – Na predlog Jugoslavije, Generalna skupština UN usvojila je na vanrednom zasedanju rezoluciju kojom je zahtevano da Velika Britanija, Francuska i Izrael odmah obustave oružane akcije, povuku se s teritorije Egipta i omoguće ponovno otvaranje Sueckog kanala.
1963. – U vojnom udaru u Južnom Vijetnamu ubijen je predsednik Ngo Din Dijem.
1972. – Umro je američki pisac Ezra Paund. Vrhunski poeta, jedan je od utemeljivača pesničke imažinističke škole. Javno je izražavao podršku italijanskom fašizmu, pa mu je 1945. suđeno zbog veleizdaje. Proglašen je psihički bolesnim i 13 godina proveo je u ustanovi zatvorenog tipa, ali se nikada nije pokajao i zadržao je svoja ekscentrična uverenja i kasnije. Poezijom obeleženom velikom učenošću, individualizmom, nedostatkom smisla svojstvenom „izgubljenoj generaciji“ posle Prvog svetskog rata i širokom slobodom forme, više od bilo kojeg modernog pesnika unapredio je metričku formu engleskog jezika. Njegovo remek delo su „Cantos“, teško i složeno štivo, sastavljeno je od niza nezavisnih pesama, objavljivano do smrti. Prevodio je i adaptirao latinske, kineske, japanske, provansalske i francuske pesnike. Objavio je i više kritičkih knjiga: „Duh romantike“, „Kritički eseji“, „Kako da čitamo esej“, „Džeferson i/ili Musolini“.
1985. – Potpredsednik Tanzanije Ali Hasan Mvinji, kojeg je posle 24 godine na čelu Tanzanije za naslednika predložio Džulijus Kambaraga Njerere, postao je šef države.
1987. – Kineski lider Deng Sjaoping formalno se povukao sa svih funkcija u vladajućoj Komunističkoj partiji.
1995. – U američkom gradu Dejton počeli su pregovori o Bosni i Hercegovini. Posle tri sedmice mirovni sporazum su parafirali presednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tuđman i lider bosanskih muslimana Alija Izetbegović.
1996. – Umro je Džunijus Ričard Džajavordene, predsednik vlade Šri Lanke od 1977. posle izborne pobede njegove Ujedinjene nacionalne partije. Posle uspostavljanja predsedničkog sistema, 1978. je postao šef države i na tom položaju ostao je do 1988.
2000. – SRJ je primljena u UN kao 190. član, iako je Jugoslavija bila jedan od osnivača organizacije Ujedinjenih Nacija.
2006. – U Beču je osnovan Međunarodni savez sindikata uz prisustvo predstavnika sindikata iz velikog broja država sveta, koji bi trebalo da omogući bolje suočavanje sindikalnih pokreta sa izazovima globalizacije.
2006. – Umro je američki romanopisac Vilijam Stajron, dobitnik Pulicerove nagrade za knjigu „Ispovesti Neta Tarnera“ i autor knjige „Sofijin izbor“, čija je ekranizacija nagrađena Oskarom. Rođen je u Njuportu, u Virdžiniji, kao sin brodograditelja u porodici čija istorija doseže do kolonijalnih vremena. U svoja dela prenosio je vlastite opsesije rasom, klasnom podelom u društvu i osećajem krivice koji ga je opsedao čitavog života. Bio je izraziti liberal, politički veoma aktivan. S Arturom Milerom i Gabrijelom Garsijom Markesom 2000. je posetio Fidela Kastra na Kubi. Ostala dela: „Lezi u mraku“ (neka vrsta autobiografije).
2007.– Pakistanske snage bezbednosti likvidirale su između 60 i 70 islamskih ekstremista povezanih s talibanima i Al Kaidom, u distriktu Svat na severozapadu Pakistana, oblasti (uz Vaziristan) nedaleko od granice sa Avganistanom, koja je najčvršće uporište pobunjenika u toj zemlji.
