1566. – Umro je francuski astrolog Nostradamus, najpoznatiji prorok u istoriji čovečanstva, lični lekar francuskog kralja Šarla IX. Napisao je knjigu „Proročanstva“ u kojoj je, najčešće na zagonetan i nejasan način proricao događaje u budućnosti.
1644. – U bici kod Marston Mura monarhisti su doživeli prvi veliki poraz od strane sledbenika parlamenta u građanskom ratu u Engleskoj.
1714. – Rođen je nemački kompozitor i dirigent Kristof Vilibald Gluk, koji je reformisao operu da bi muziku podredio tekstu i dobio jednostavno i istinito delo tople melodike. Utro je put muzičkoj drami. Bio je kompozitor i dirigent na bečkom dvoru carice Marije Terezije. Napisao je stotinak opera, od kojih je sačuvano oko 40, nekoliko baleta, simfonija, uvertira i oda.
1778. – Umro je francuski filozof, pisac i kompozitor Žan Žak Ruso, inspirator idejnog koncepta Francuske revolucije, posebno „Deklaracije o pravima čoveka i građanina“.
1819. – U Ujedinjenom Kraljevstvu zakonom je zabranjen rad dece ispod devet godina u tekstilnoj industriji, a rad dece mlađe od 16 godina ograničen je na 12 časova dnevno.
1853. – Otpočeo je Krimski rat, prelaskom ruske vojske preko reke Prut i napadom na Turke. Rat je 1856. okončan porazom Rusije, jer su se na strani Osmanskog carstva u rat uključile Velika Britanija, Francuska i Pijemont (Sardinija).
1877. – Rođen je nemački pisac Herman Hese, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946. jedan od najznačajnijih književnika 20. veka. Pisao je i poeziju. Opredeljenje za autentičnu ličnost, neprilagođenost normama moderne civilizacije, uticali su na njegovu visoku popularnost šezdesetih godina 20. veka.
1881. – U Vašingtonu je izvršen atentat na predsednika SAD Džejmsa Ejbrama Garfilda, koji je od rana umro 19. septembra 1881.
1900. – Nad Mencelskim zalivom na Bodenskom jezeru na jugu Nemačke prvi put je poleteo dirižabl kojim je upravljao nemački grof Ferdinand fon Cepelin. Letilica koju je konstruisao bila je duga 128, a široka 11 metara, sastavljena od 16 balona ispunjenih vodonikom i imala je oklop od aluminijuma. Prvi letovi dirižabla bili su velika senzacija i Cepelin je svuda bio pozdravljan zvonima i topovskim salvama.
1915. – Umro je meksički general i državnik Hose de la Krus Porfirio Dijas, predsednik Meksika od 1877. do 1880. i od 1884. do 1911. Iskoristio je popularnost stečenu u borbi protiv francuskih intervencionističkih trupa, da 1876. vojnim prevratom osvoji vlast, zavede diktaturu s osloncem na SAD i omogući prodor američkog i britanskog kapitala. Nagomilano nezadovoljstvo seljaka, ali i građana uopšte, izazvalo je revoluciju u kojoj je oboren 1911, posle čega je emigrirao i umro u Parizu.
1925. – Rođen je kongoanski državnik pesnik Patris Lumumba, prvi Predsednik vlade nezavisnog Konga, tvorac nezavisnosti te zemlje i jedan od simbola „crne Afrike“. Predsednik kongoanske vlade postao je u junu 1960, ali je protivustavno smenjen 5.septembra, a 1. decembra je otet. Prema nalogu samoproglašenog predsednika Katange Moiza čombea – koji je pokušao da tu rudama bogatu provinciju odvoji od Konga – u januaru 1961. Lumumba je ubijen.
1948. – Uz pomoć zapadnih zemalja, grčke vladine trupe su počele ofanzivu protiv prokomunističke Demokratske armije Grčke, čime je građanski rat ušao u završnu fazu.
1949. – Umro je bugarski revolucionar i državnik Georgi Mihajlovič Dimitrov, vođa i jedan od tvoraca Komunističke partije Bugarske, prvi predsednik bugarske vlade posle Drugog svetskog rata, generalni sekretar Kominterne od 1935. do 1943.
1961. – Samoubistvom je okončao život američki pisac Ernest Hemingvej, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1954.
1964. – Predsednik SAD Lindon Džonson potpisao je „Akt o građanskim pravima“, kojim je zabranjena rasna diskriminacija.
1969. – Generalni sekretar Ujedinjenih nacija U Tant pozvao je sve zemlje da obustave razvoj i skladištenje hemijskog i biološkog oružja.
1974. – Lideri Sovjetskog Saveza i SAD Leonid Brežnjev i Ričard Nikson objavili su u Moskvi da je postignut sporazum dveju zemalja o ograničavanju podzemnih nuklearnih proba.
1976. – Severni i Južni Vijetnam su posle Vijetnamskog rata – okončanog 1975. porazom SAD i marionetskog južnovijetnamskog režima – posle 22 godine ponovo ujedinjeni u jednu zemlju, s Hanojem kao glavnim gradom.
1989. – Umro je ruski političar Andrej Andrejevič Gromiko, 28 godina sovjetski ministar inostranih poslova. U Drugom svetskom ratu bio je sovjetski ambasador u SAD, zatim u UN, gde je bio poznat kao „mister njet“. Sovjetsku diplomatiju predvodio je od 1957. do 1985. Na članstvo u Politbirou vladajuće Komunističke partije podneo je ostavku 30. septembra 1988, a sutradan i na položaj predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza na kojem je bio od 1985.
1990. – U saudijskom gradu Meka, u pešačkom tunelu blizu islamskog svetilišta, u stampedu je poginulo oko 1.400 hodočasnika.
1992. – Umro je srpski pisac Borislav Pekić, romansijer sa izrazitim smislom za suptilno nijansiranje, psihološku i društvenu analizu, prožetu ironičnim odnosom prema svetu. Zbog pripadnosti ilegalnoj organizaciji „Savez demokratske omladine Jugoslavije“ posle Drugog svetskog rata, proveo je nekoliko godina na robiji. Jedan je od osnivača obnovljene Demokratske stranke 1989. godine. Dela: romani „Vreme čuda“, „Hodočašće Arsenija Njegovana“, „Uspenje i sunovrat Ikara Gulbekijana“, „Kako upokojiti vampira“, „Zlatno runo“, „Atlantida“, „Novi Jerusalim“, „Argonauti“, „Pisma iz tuđine“, „Godine koje su pojeli skakavci“, „Besnilo“, drame „Kako zabaviti gospodina Martina“, „Na ludom belom kamenu“, scenario za film „Dan četrnaesti“.
1994. – Albanski sud osudio je na devet godina zatvora bivšeg komunističkog lidera Albanije Ramiza Aljiju, pod optužbom da je zloupotrebljavao vlast i kršio ljudska prava.
1994. – Posle povratka sa svetskog fudbalskog prvenstva, u Medeljinu je ubijen kolumbijski fudbaler Andres Eskobar – zato što je dao autogol na utakmici Kolumbija-SAD.
1995. – Košarkaška reprezentacija SR Jugoslavije trijumfalno je obeležila povratak posle ukidanja sportskih sankcija, pobedivši u finalu prvenstva Evrope u Atini ekipu Litvanije rezultatom 96:90.
1997. – Umro je američki filmski glumac Džejms Mejtland Stjuart, čiju je glumu odlikovala izuzetna uverljivost. Filmovi: „Mister Smit u Senatu“, „Filadelfijska priča“ (Oskar), „Konopac“, „Vinčester 73“, „Priča o Glenu Mileru“, „Najveća predstava na svetu“, „Prozor na dvorište“, „čovek koji je znao previše“, „Vrtoglavica“, „Anatomija jednog ubistva“, „čovek koji je ubio Liberti Valansa“, „Jesen čejena“, „Parada ludaka“.
2004. – Umro je američki glumac Marlon Brando, koji je karijeru počeo u pozorištima na Brodveju, ali su mu svetsku slavu donele filmske uloge „mladih gnevnih ljudi“ pedesetih godina 20. veka. Nagrađen je Oskarom za glavnu ulogu u filmu „Na dokovima Njujorka“, ali je 1973. odbio da primi Oskara za glavnu ulogu u filmu „Kum“, protestujući tako protiv politike vlade SAD prema Indijancima. Umesto da ode na ceremoniju dodele nagrade, poslao je jednu indijansku glumicu da opiše patnje američkih Indijanaca.
2005. – Humanitarni koncerti pod zajedničkim nazivom „Lajv ejt“ (Live 8), u organizaciji irskog muzičara Boba Geldofa, održani su u svim zemljama koje čine G8 – Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj,Kanadi, Japanu i Rusiji, s ciljem da se pomogne najsiromašnijim zemljama.
