1687. – U Osmanskom carstvu u pobuni je zbačen sultan Muhamed četvrti i na prestolu ga je nasledio mlađi brat Sulejman Treći.
1721. – Posle ratova protiv Osmanskog carstva i Švedske kojima je učvrstio Rusiju na Crnom moru i Baltiku, Petar Veliki je proglašen imperatorom cele Rusije (ruska tradicionalna titula – car, više se nije zvanično koristila).
1766. – Rođen je austrijski vojskovođa mađarskog porekla feldmaršal Jozef Radecki, vojni reformator i austrijski nacionalni heroj koji je više od pola veka u bitkama predvodio austrijske trupe. Učestvovao je u bojevima protiv francuskog cara Napoleona I u Italiji i na Rajni i u gušenju italijanskih ustanaka protiv Austrije 1830, 1831, 1848. i 1849. Posle pobeda nad Italijanima 1848. kod Kustoce i 1849. kod Navare postao je guverner Lombardijsko-venecijanske oblasti. Najpoznatiji austrijski vojni marš, iz pera Johana Štrausa, posvećen je njemu.
1789. – U Francuskoj je konfiskovana sva imovina rimokatoličke crkve.
1815. – Rođen je engleski matematičar Džordž Bul, najznačajniji tvorac savremene matematičke logike i „Bulove algebre“, ključne za razvoj računara. Zbog siromaštva završio je samo osnovnu školu, ali je sam naučio klasične jezike i francuski, nemački i italijanski. Na osnovu objavljenih matematičkih radova, 1849. postavljen je za profesora matematike na koledžu u Korku, posle čega je napisao najznačajnije delo „Istraživanja zakona mišljenja“.
1891. – Rođen je srpski klasični filolog Milan Budimir, član Srpske kraljevske akademije, profesor Beogradskog univerziteta. Proučavo je klasične jezike i indoevropskulingvistiku. Bio je kourednik časopisa Balkanološkog instituta (tada Balkanskog) u Beogradu – „Revue internationale des etudesbalkaniques“.Dela: „O Ilijadi i njenom pesniku“, „Iz klasičnei savremene aloglotije“, „Problem bukve i protoslovenske domovine“,“Grci i Pelasti“, „Dve vrste Aristotelove tragedije“, „Sa balkanskih istočnika“, „Carmen arvale“, „Patriculae Pelesticae“.
1906. – Rođen je italijanski filmski režiser Lukino Viskonti, jedan od začetnika neorealizma. Filmovi: „Opsesija“, „Zemlja drhti“, „Senso“, „Bele noći“, „Roko i njegova braća“, „Gepard“, „Drage zvezde Velikog Medveda“, „Zatvoreni porodični krug“, „Sumrak bogova“, „Smrt u Veneciji“, „Nevino“.
1911. – Rođen je grčki pisac Odisej Alepudelis, poznat kao Odisej Eliti, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1979. čiju poeziju odlikuje retko leksičko bogatstvo.Dela: zbirke pesama“Orijentacije“, „Klepsidre nepoznatog“,“Dostojno jest“, „Junačna itužna pesma za mlađeg poručnika poginulog u Albaniji“,“Šest i jedno kajanje za nebo“, „Vrhovno sunce“, „Monogram“, eseji“Otvorena knjiga“.
1917. – Velika Britanija se Balfurovom deklaracijom založila za osnivanje jevrejske države u Palestini. Prvi suveren neke strane države koji je podržao deklaraciju o osnivanju jevrejske države bio je srpski kralj Petar I Karađorđević.
1923. – Umro je srpski slikar Stevan Aleksić, majstor obnove ikonostasa srpskih crkava. Akademiju je završio u Minhenu, a slikarsku radionicu otvorio je u rodnom Aradu, u kojem je renovirao ikone i slike na svodovima lokalne srpske crkve. Obnovio je i ikone i slike u crkvama u Temišvaru, Vukovaru, Novom Sadu, Modošu (sadašnji Jaša Tomić), Beneševu i drugim mestima. Najznačajniji i najobimniji rad obavio je u Preobraženskoj crkvi u Pančevu: 32 ikone velikog formata, tri kompozicije iz istorije srpske crkve i 44 medaljona svetaca.
1930. – Haile Selasije Prvi krunisan je za cara (negus) Etiopije.
1938. – Mađarska je anektirala južnu Slovačku, iskoristivši invaziju svoje saveznice Nemačke na čehoslovačku.
1944. – Centralni komitet Bugarske radničke partije (komunista) je u pismu generalnom sekretaru Komunističke partije Jugoslavije Josipu Brozu priznao krivicu zbog zločina od stranebugarskih nacističkih okupatora u Jugoslaviji tokom Drugog svetskograta.
1950. – Umro je engleski pisac irskog porekla Džordž Bernard Šo, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1925. izuzetno smeo satiričar i jedan od najduhovitijih ljudi 20. veka. U oštrom ali šaljivom tonu prikazivao je protivrečnosti građanskog društva u Engleskoj. U komedijama „čovek i natčovek “ i „Vraćanje Metuzalemu“ izložio je zamisao o životnoj sili, koja nastoji da ljudski rod uzdigne u viši i bolji život. Pisao je i čisto političke i ekonomske polemičke tekstove, držao govore i vodio dramsku i muzičku kritiku u dnevnoj štampi. U delima pisanim za pozorište – koja su neretko bila teren za iznešenje političkihuverenja – takođe je kritikovao norme savremenog društva.Ostala dela: komadi „Pigmalion“, „Kuće udovičke“, „Sveta Ivana“, „Major Barbara“, „Kandida“, „Zanat gospođe Vorn“, „Lekar u nedoumici“, „Cezar i Kleopatra“, zbirka „Tri pozorišna komada za puritance“.
1953. – Pakistan je odlukom skupštine promenio ime u“Islamska republika Pakistan“.
1958. – Poslednji britanski vojnici napustili su Jordan.
1962. – Umro je srpski pisac i botaničar Stevan Jakovljević, profesor Univerziteta u Beogradu i rektor od 1945. do 1950. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu. Kao oficir srpske vojske borio se u Prvom svetskom ratu, a u Drugom svetskom ratu bio je u italijanskim i nemačkim zarobljeničkim logorima. Književno ime i popularnost stekao je romanom „Srpska trilogija“ koji čine „Devetsto četrnaesta“, „Pod Krstom“ i „Kapija slobode“. Ostala dela: romani „Smena generacija“, „Velika zabuna“, „Likovi u senci“, dela iz botanike „Studije o biljnom svetu Prespanskog jezera“, „Makrofitska vegetacija Ohridskog jezera“, „Sistematika lekovitog bilja“.
1964. – U Saudijskoj Arabiji s prestola je svrgnut kralj Saud, a kraljem je proglašen princ Fejsal.
1976. – Za predsednika SAD izabran je kandidat Demokratske stranke Džimi Karter.
1978. – Dvojica sovjetskih kosmonauta s vasionskog broda „Saljut 6“ vratila su se na Zemlju, postavivši nov rekord boravka u vasioni – 139 dana i 14 časova.
1990. – Skupština Mozambika usvojila je novi ustav kojim je u toj afričkoj zemlji uspostavljena višepartijska demokratija.
1994. – Više od 430 ljudi poginulo je na jugu Egipta u požaru posle eksplozije u velikom skladištu nafte blizu jednog sela.
1995. – Bivši ministar odbrane Južne Afrike Magnus Malan i 10 penzionisanih viših oficira uhapšeno je pošto suoptuženi za više ubistava u vreme režima aparthejda.
1998. – Uragan „Mič“ utihnuo je posle sedmice tokom koje je izazvao ogromna razaranja u Centralnoj Americi i smrt najmanje 9.000 ljudi, najviše u Hondurasu i Gvatemali.
2003. – Sveštenik američke episkopalne crkve Kenon Džin Robinson postavljen je na dužnost episkopa iako se javno izjasnio kao homoseksualac.
2004. – Umro je šef države Ujedinjenih Arapskih Emirata, šeik Zajed bin Sultan el Nahajan, koji je bio na čelu Emirata od sticanja nezavisnosti od britanske vladavine i formiranja unije 1971. godine. Zaslužan je za razvoj svoje zemlje i njeno transformisanje u svetski finansijski i bankarski centar.
2004. – Teo van Gog, holandski filmski i književni stvaralac, ubijen je u Amsterdamu, dva meseca posle prikazivanja na holandskoj televiziji njegovog kratkometražnog filma „Potčinjenost“, u kome govori o položaju žena u muslimanskim zemljama. Van Gog je autor oko 20 filmova kao i tri knjige.
2005. – U eksploziji automobila-bombe u blizini džamije u iračkom gradu Musajibu poginulo je 29 osoba, a 62 su povređene.
2006. – Republička izborna komisija je proglasila konačne rezultate referenduma o potvrđivanju novog ustava Srbije, prema kojima je na referendum izašlo 54,91 odsto ili 3.645.517 birača. Za novi ustav glasala su 3.521.724 birača, odnosno 53,04 odsto.
2007. – Umro je Igor Mojsijev, ruski koreograf,osnivač i doživotni rukovodilac Državnog akademskog ansamblanarodnih igara. Od 1936. rukovodilac je ansambla narodnih igaraNarodnog teatra i tokom šest decenija nalazio se na njegovomčelu. Godine 1943. godine osnovao je prvu u svetu profesionalnuškolu narodnih igara (koreografska Škola-studio). Godine 1966.u Moskvi je osnovao Koreografski koncertni ansambl (sada Moskovskiteatar klašičnog baleta). Nosilac je brojnih nagrada, međukojima su i tri Ordena Lenjina. UNESCO mu je dodelio medalju Mocarta.
