1460. – Škotskog kralja Džejmsa II, koga su savremenici nazivali „Džejms gnevnog lica“, ubili su Englezi tokom opsade zamka Roksburg.
1492. – Španski moreplovac, najverovatnije italijanskog porekla, Kristifor Kolumbo isplovio je na brodu „Santa Marija“ iz španske luke Palos de la Frontera na prvo putovanje „za Indiju“ – na kojem je otkrio Ameriku. Verovao je da će otkriti morski put do Indije.
1778. – U Milanu je posle dve godine gradnje, prema projektu italijanskog arhitekte đuzepea Pjermarinija, otvorena Milanska skala, jedna od najznačajnijih operskih kuća u svetu.
1830. – Turski sultan Mehmed II je, posle višemesečnih pregovora, izdao hatišerif kojim je priznao autonomni status Srbije, što je važan momenat u uspostavljanju novovekovne srpske države. Srpska autonomija je razrađena u 20 tačaka, uključujući priznanje knjaževske titule Milošu Obrenoviću, što je dalje podrazumevalo pravo nasleđivanja unutar kuće Obrenović.
1858. – Engleski istraživač Džon Spik otkrio je jezero Viktorija, za koje je zaključio da je izvorište reke Nil. Nil u stvari nastaje spajanjem Belog i Plavog Nila kod Kartuma u današnjem Sudanu. Plavi Nil izvire iz jezera Tana u Etiopiji, dok se Spikovo otkriće odnosi na Beli Nil.
1872. – Rođen je norveški kralj Hakon VII, monarh od 1905. do smrti 1957. Hakon VII je postao kralj Norveške kada se ova 1905. odvojila od Švedske i postala suverena država. Odbijanjem da abdicira snažno je uticao na podanike da organizuju Pokret otpora nemačkoj okupaciji tokom Drugog svetskog rata.
1881. – Britanske trupe okupirale su egipatski grad Suec, što je Velikoj Britaniji omogućilo da 1883. zaposedne čitavu zonu Sueckog kanala.
1884. – Završen je železnički most u Beogradu na reci Savi, zahvaljujući čemu je narednog meseca puštena u saobraćaj pruga Zemun-Beograd. Srbija se još na Berlinskom kongresu 1878. obavezala da će izgraditi prugu kojom će preko njene teritorije biti spojena Austrija sa Solunom u tadašnjoj Turskoj. Most je razaran u oba svetska rata i potom oba puta obnavljan.
1903. – Rođen je tuniski državnik Habib Ben Ali Burgiba, vođa borbe za nezavisnost i prvi predsednik Tunisa od 1957. Proglašen je 1975. doživotnim predsednikom, ali je 1987. zbačen sa vlasti u državnom udaru.
1914. – Nemačka je u Prvom svetskom ratu objavila rat Francuskoj. Istog dana Belgija je odbacila zahtev Nemačke da njene trupe prođu kroz tu zemlju, a Velika Britanija je upozorila Nemačku da bi invazija na Belgiju značila opšti rat u Evropi.
1924. – Umro je engleski pisac poljskog porekla Džozef Konrad. Po rođenju je bio sitni poljski aristokrata (Jozef Konrad Konžerovski), ali je svesno veoma mlad otišao u Englesku kako bi postao pomorac. Njegova dela odlikuju se ironijom i pesimizmom ali iznad svega avanturističkim duhom. Kao pripadnik britanske trgovačke mornarice, kasnije i pomorski oficir, 20 godina je plovio širom sveta. Njegova literarna dela najvećim delom opisuju živote pomoraca. Dela: romani „Lord Džim“, „Tajfun“, „Nostromo“, „Tajni agent“, „Pod zapadnim očima“, „Pobeda“, „Srce tame“ (ova knjiga poslužila je kao predložak da Milius napiše scenario za Kopolin film „Apokalipsa sada“), autobiografsko delo „Ogledalo mora“.
1936. – Američki atletičar afričkog porekla Džesi Ovens je skokom u dalj od 8,06 metara osvojio prvu od četiri zlatne medalje na Olimijskim igrama u Berlinu. Potom je pobedio i na 100 i 200 metara i u štafeti 4X100 metara. Ovakav uspeh jednog afroamerikanca bio je razočarenje za nacističke glavešine – domaćine te olimpijade.
1940. – Litvanija je formalno postala deo Sovjetskog Saveza pod nazivom Litvanska Sovjetska Socijalistička Republika. Okupacija baltičkih republika bila je sastavni deo sporazuma Staljin-Hitler o podeli Poljske iz 1939. godine. Do Prvog svetskog rata te zemlje su vekovima bile sastavni deo carske Rusije.
1945. – Svim etničkim Nemcima i Mađarima u čehoslovačkoj je oduzeto državljanstvo.
1954. – Umrla je francuska književnica Sidonija Gabrijela Kolet, jedna od najuticajnijih francuskih spisateljica 20. veka. U romanima je majstorski slikala ženske likove i pozorišnu sredinu i s mnogo ljubavi pisala o prirodi i životinjama. Dela: „Klodina u školi“, „Klodina u Parizu“, „Skitnica“, „Sedam životinjskih đaloga“, „Sido“.
1958. – Američka atomska podmornica „Nautilus“ pod komandom Vilijama Andersona prva je prošla ispod ledenog pokrivača Severnog pola.
1975. – U Beograd je doputovao predsednik SAD Džerald Ford u dvodnevnu zvaničnu posetu Jugoslaviji, istakavši tom prilikom da politika nesvrstavanja Jugoslavije aktivno doprinosi većem razumevanju među narodima.
1977. – Umro je kiparski arhiepiskog Makarios III, vođa pokreta za nezavisnost Kipra od Velike Britanije i prvi predsednik te mediteranske zemlje od 1960. do smrti. Bio je i jedan od istaknutih lidera pokreta nesvrstanih zemalja.
1989. – Ali Akbar Hašemi Rafsandžani je preuzeo dužnost predsednika Irana.
1992. – U Jovanici kod Gornjeg Milanovca otkriveno je bogato arehološko nalazišste iz ranog paleolita. Nađeni predmeti pripadaju tzv. ašelskoj kulturi u periodu između 700.000 i 160.000 godina pre naše ere.
1994. – Dan posle zahteva vlade Srbije rukovodstvu Republike Srpske da prihvati mirovni plan Kontakt grupe za Bosnu i Hercegovinu, Skupština Republike Srpske je odlučila da konačnu odluku o tome donese narod na referendumu 27. i 28. avgusta, a sutradan je S.R. Jugoslavija zavela sankcije Srbima u BiH i blokadu na Drini.
2000. – Indonežanski državni tužilac formalno je optužio za korupciju bivšeg predsednika Indonezije Suharta.
2002. – Turska skupština ukinula je smrtnu kaznu, u nastojanju da zemlju približi Evropskoj uniji.
2006. – Umrla je proslavljeni austrijski sopran svetskog ranga Elizabet Švarckopf. Švarckopfova, koja je stajala „rame uz rame“ sa Marijom Kalas, svetsku slavu je stekla tumačenjem likova iz opera Mocarta i Štrausa. Pevanjem se aktivno bavila do 1975. Poslednje godine provela je povučeno u svojoj kući u gradu Šruns u najzapadnijoj Austrijskoj pokrajni Vorarlberg.
2007. – Oko 50 ljudi se utopilo u Sijera Leoneu, a više od 100 se vodi kao nestalo, pošto se brod na kome su se nalazili prevrnuo usled jakih pljuskova na ušću reke Veliki Skarsis u Atlantski okean. Brod, sa oko 200 putnika, kretao se od prestonice Fritaun ka gradu Rokupr.
2008. – Umro je ruski pisac Aleksandar Isajevič Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. U sibirskim logorima proveo je punih devet godina. Na robiju je odveden 1945. pravo sa fronta, na kojem se istakao kao oficir sovjetskih inženjerijskih jedinica. Emigrirao je 1974. vrativši se u otadžbinu nakon dve decenije. U decembru 1998. odbio je najvišu državnu nagradu – Orden svetog apostola Andreja Prvozvanog, kojim ga je odlikovao Jeljcin, zbog situacije u kojoj se nalazila Rusija. Tokom agresije NATO na Srbiju (SRJ) 1999. sve vreme je bio veoma oštar prema politici SAD i NATO. Pripovetkom „Jedan dan Ivana Denisoviča“ u književnost je uveo temu Staljinovih logora. Posebno je njegov roman „Arhipelag Gulag“ razobličio laž „komunističkog raja“. Na osnovu emigrantskog iskustva u Zapadnoj Evropi i u SAD, takođe je ispoljio prezir prema sistemu vrednosti savremenog Zapada. Ostala dela: pripovetka „Matrjonini dani“, romani „U krugu prvom“, „Onkološka klinika“, „Avgust četrnaeste“, „Crveni točak“, „Rusija u provaliji“, kritička autobiografija „Borio se šut s rogatim“, drame „Gozba pobednika“, „Zarobljenici“, „Republika Rada“, „Svetlost koja je u tebi“, publicističko delo „Lenjin u Cirihu“, „Dva veka zajedno“, scenariji „Tenkovi znaju istinu“, „Parazit“.
